Evo ko smo: Fascinantne psihostudije zbog kojih ćete promeniti mišljenje o sebi

Uprkos najboljim pokušajima i doživotnom proučavanju sebe i bližnjih, ljudi ne mogu da shvate za šta su sve sposobni, a to je dokazalo 10 neverovatnih studija.

1. Svako je sposoban da čini zlo

Jedna od najpoznatijih studija u istoriji psihologije je ona iz 1971. godine sa Univerziteta Stanford. Ispitivači su postavili 24 studenta, bez kriminalnog dosijea i savršenog fizičkog i psihičkog zdravlja, da u kontrolisanim uslovima glume zatvorske čuvare zatvorenicima koji su bili zatvoreni 24 sata na dan. Eksperiment je trebalo da traje dve nedelje, ali je prekinut posle šest dana zbog snimaka skrivenih kamera koje su otkrile psihičku torturu i agresiju koju su sprovodili „čuvari“.

2. Ne primećujemo ono što je ispred nas

Većina ljudi smatra da vrlo dobro opaža šta se dešava oko njih, ali eksperiment Univerziteta Harvard iz 1998. dokazao je suprotno. U njemu je ispitivač zaustavljao prolaznike na ulici i tražio uputstva kako da dođe do neke lokacije. Za vreme razgovora, između glumca i pešaka prolazili su radnici koji su nosili velika vrata i koji su blokirali slobodan pogled između njih na desetak sekundi. Za to vreme glumca je zamenio drugi, slične građe i visine, ali drugačije odeće, frizure i glasa, a više od polovine ispitanika nije primetilo nikakvu razliku.

3. Odlaganje užitka je teško – ali uspešniji smo ako to uspemo

Slavni eksperiment Univerziteta Stanford testirao je sposobnost odolevanju porivima kod dece predškolske dobi. Četvorogodišnjake su zatvorili u prostoriju i pred njih su postavili tanjir sa kolačićima. Rekli su im da mogu odmah da pojedu jedan ili da sačekaju 15 minuta i da pojedu dva. Iako je većina dece rekla da će radije da čeka, mnogi od njih nisu mogli da izdrže. Oni koji su uspeli da odole iskušenju koristili su taktike izbegavanja, pa su se okrenuli od kolačića ili su prekrivali rukama oči. Naučnici su zaključili da je manje verovatno da će oni koji su odoleli kolačićima u kasnijoj dobi biti debeli, a neće konzumirati ni narkotike.

4. Moć lako kvari

Postoji psihološki razlog zbog koga moć potstiče ljude da se ponašaju omalovažavajuće i superiorno prema drugima. Ljudi se nesvesno pokoravaju autoritetu, a upravo oni pojedinci koji se nameću svojim ponašanjem, najčešće postanu lideri svoje grupe. Studija iz 2003. dokazuje da ljudi koji su na poziciji moći češće fizički dodiruju druge na neprimeren način, ne libe se d kažu šta misle, a i skloniji su rizičnom ponašanju.

5. Konfliktna grupa nas privlači

Klasični sociološki eksperiment iz proučavao je još pre 60 godina razlog zbog koga se društvene grupe, pa čak i čitave zemlje sukobljavaju. U testiranju je 11 dečaka podeljeno u dve grupe, koje su ih razdvojile na nedelju dana, s tim da niko nije znao da postoji druga grupa. pošto su ih spojili, dečaci iz različitih grupa su se međusobno vređali, a posle sportskih takmičenja nisu heli ni da jedu zajedno. Kasnije su istraživači pokušali da pomire dečake ugodnim aktivnostima, ali nisu uspeli sve dok im nisu dali da zajedničkim snagama reše problem.

6. Samopouzdanje i priznanje su užasno važni

Postizanje slave i uspeha nije samo „podizač“ ega, već bi mogao da bude i ključ dugovečnosti, pokazala je zloglasna Oskar studija. Prema njoj, glumci koji su dobili tu vrednu nagradu žive duže oko četiri godine od onih koji su za nju bili samo nominovani. To nameće zaključak da društveni faktor priznanja i uspeha igra veliku ulogu u poboljšanju kvaliteta života, pa samim time i pozitivnog stava koji ima uticaj na zdravlje.

7. Stalno opravdavamo svoja iskustva da bi imala smisla

Prema teoriji kognitivne disonance, to jest verovanju u različite i često potpuno suprotne stvari od kojih jedne pobijaju druge, kod zdravog pojedinca obično se stvara osećaj psihičke nelagodnosti koji traje dok pojedinac ne razreši nesporazum. Drugim rečima, ljudi sami sebe stalno lažu kako bi se svet činio logičnijim i stabilnijim mestom, pokazao je Festingerov eksperiment iz 1959. u kome su volonteri radili dosadne zadatke danima. Oni koji su za njih bili više plaćeni, priznali su da su im zadaci dosadni, dok su oni s manjom zaradom smatrali kako zadaci nisu tako loši, kako bi sebi opravdali zašto od njih nisu odustali.

8. Imamo predrasude u velikoj meri

Muškarac koji često gleda druge žene vara u vezama, lepe žene su retko i izuzetno inteligentne, a debeli ljudi su lenji… To su samo neke od predrasuda koje na nesvestan način utiču na naš način razmišljanja. Sociološke studije pokazuju da ljudi najčešće preuzimaju stereotipe koje ima njihova društvena grupa, a oni su evolucijska zaostavština koja je ljudima često pomogla da prežive, okruženi nepoznatim pojedincima i u novim situacijama.

9. Samo jedna stvar dovoljna je za sreću

Prema 75-godišnjoj studiji Univerziteta Harvard, koja je pratila 268 studenata i redovno prikupljala podatke o različitim aspektima njihovog života, kod određivanja dugoročne sreće i zadovoljstva jedino što je važno je – ljubav.

„Postoje dve medalje priče. Prva je ljubav, a druga je život, koji ne odbacuje mogućnost ljubavi. Nisu srećni samo oni koji vole ili su voljeni, već i oni koji nisu spremni da se odreknu potrage za ljubavlju“, rekao je šef tima Džorž Valijant.

10. Moralni impulsi su često konfliktni

Studija Univerziteta Jejl iz 1961. godine bavila se time koliko ljudi mogu da slušaju autoritete i da vode bitku između morala i dužnosti, jer su želeli bolje da razumeju spremnost nacističkih vojnika da slušaju zapovesti i čine nezamislive stvari. Ispitanici se igrali učitelja i učenika, s tim da je učenik stavljen u sobu, a učitelj je trebalo da naredi da učenik primi elektrošok. Ipak, bolni elektrošok je bio gluma, ali uz prigodne jauke „učiteljima“ je izgledao uverljivo. Više od 65 posto ispitanika pristalo je da izda naredbu za elektrošok, što ukazuje na zaslepljenost autoritetom.