Svetislav Bule Goncić: Nikada nije bilo idealno vreme za vaspitavanje dece

Odgovoran i usredsređen na život koji je posvetio glumi i porodici, Svetislav – Bule Goncić sa zadovoljstvom kreće u svaki novi, mahom radni dan. Od kada je u oktobru preuzeo funkciju vršioca dužnosti direktora beogradske Ustanove kulture „Vuk Karadžić“, popularni Bule ponovo se upustio u borbu za uređenje sistema, čije mane jasno sagledava dok insistira na tome da se u njemu iznova nalaze nove šanse. Pedesetčetvorogodišnji umetnik ljubav prema filmu nasledio je od svog oca, koji je radio kao kinooperater u jednom bioskopu na beogradskom Dorćolu. Od tada je prošlo nekoliko decenija, a ljubav prema „sedmoj umetnosti“ još traje.

Boemski način života, koji se gotovo poistovećuje sa glumačkim pozivom, ne uklapa se u životnu filozofiju ovog pasioniranog ljubitelja dvotočkaša, koji je na motoru obišao celu Evropu. Skladna emotivna veza sa suprugom Gordanom traje više od tri decenije, a plod njihove ljubavi su dve kćerke, dvadesettrogodišnja Isidora i pet godina mlađa Aleksandra, o kojima govori sa očinskim ponosom u glasu. Beg od gradske vreve uvek traži na istom mestu, u porodičnoj kući pored Despotovca, koja ima moć da mu umiri i razigra dušu u isto vreme.

Koliko vam je teško da u ovakvim društvenim uslovima vaspitavate decu?
„Problem je što vreme nikada nije bilo idealno. Od nulte godine naovamo. Nikada nije bilo vremena bez ubica, lopova, straha. Briga za svoje dete nezavisna je od okolnosti.“

Mnogi mladi odlaze. Kako biste reagovali kada bi vaše kćerke poželele da napuste zemlju?
„Svako ima pravo i slobodan je da izabere kojim će jezikom da govori i šta će da radi u životu, bez ograničavanja. Recimo, ja se slažem da bi trebalo ograničiti broj umetničkih škola, izgovor je da neće imati gde da se zaposle. Moje pitanje je zašto se razmišlja u okviru postojećih „kutija za zapošljavanje“. Ko je spreman da nekome ko ima osamnaest godina kaže: „Ja ću ti razbiti snove“. Po dekretu mogu da budu samo tri osnovne škole. Svako ima pravo da sanja i da se školuje u oblasti koja ga interesuje, a kada to završi, samo mu daj osnovu, a on neka napravi sebi tu „kutiju“. Nemoj da mu govoriš da imaš samo tri kutije i da više nema mesta. Mi bi trebalo da im gradimo mogućnosti.“

Kompletan intervju pročitajte OVDE.