Švajcarska najsrećnija država na svetu, Srbija na 87. mestu!
Prema globalnom rangiranju, trećem po redu istraživanju koje sprovodi portal worldhappiness.report, najsrećnije zemlje na svetu su Švajcaraska, Island, Danska, Norveška i Kanada. Naime, na ovakvo stanje utiče ponajviše politička situacija u zemlji, pa Srbija zauzima 87. mesto, Hrvatska 62, Crna Gora 83, a BiH – 96. mesto.
Finska, Holandija, Švedska, Novi Zeland i Australija su takođe u vrhu liste, što je, kad uzmemo u obzir prethodnu informaciju, nešto na čemu im možemo zavideti. Pored dobre vlade, u obzir su uzeti i drugi parameti: dužina života, neko na koga se mogu osloniti, sloboda da se prave životni izbori, manje korupcije i velikodušnost.
SAD su na 15. mestu ove liste, iza Izraela i Meksika, Britanija je 21. mestu, a iza nje su Belgija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Nemačka je na 26. mestu, a Francuska na 29.
Avganistan i ratom razorena Sirija, zajedno sa još osam afričkih zemalja – Togo, Burundi, Benin, Ruanda, Burkina Faso, Obala slonovače, Gvineja i Čad, drže začelje na listi 158. srećnih zemalja.
Ali uprkos sukobima koji besne u Iraku, ta zemlja se nalazi na 112. mestu, ispred Južne Afrike, Indije, Kenije i Bugarske.
Pored gorenavedenih uslova koji su neophodni za sreću, nalaze se i pravičnost, iskrenost, zdravlje, što navodi na utisak da ekonomska stabilnost i prirodne katastrofe nisu odlučujući faktor sreće.
Island i Irska su najbolji primeri kako održati sreću uprkos ekonomskom kolapsu tokom finansijske krize. U Fukušimi, u Japanu, zabeležen je porast poverenja i sreće nakon stravičnog zemljotresa koji je ovu oblast potresao 2011. godine. Naime, pozitivan efekat na ljude imalo je to što su u svojoj nesreći morali da se udruže i oslone jedni na druge.
Sa druge strane, u Grčkoj, koju je snažno pogodila recesija, zabeležen je najveći gubitak sreće, a poverenje u ljude na vlasti je drastično opalo u roku od samo pet godina.
Istraživanje koje je ovim povodom sprovedeno otkrilo je da je za sreću stanovnika neke zemlje neophodno saznati šta je to bi oni želeli da promene kako bi bili zadovoljni i krenuti od rešavanja problema na lokalnom nivou. Takođe ne treba zaboraviti na decu. Naime, što su deca srećnija i bezbrižnija, biće srećniji ljudi kada porastu. Mora se ulagati u decu kako bi ona postala nezavisni, produktivni i srećni odrasli ljudi, koji će doprineti i drušveno i ekonomski.
