Dragan Bjelogrlić: Anđelinin film je banalan, površan i neozbiljan!
Glumac, reditelj i producent Dragan Bjelogrlić kaže da je nedavno gledao rediteljski prvenac Anđeline Džoli, ali da je posle pola sata napustio gledanje filma “U zemlji krvi i meda“.
„Imao sam, nažalost, priliku da u Los Anđelesu prisustvujem premijeri filma “Krv i marmelada”, ili kako se već zove… Izašao sam posle pola sata! Nemam više živaca i snage da prisustvujem banalnim, površnim a opet, dramatično pretencioznim tumačenjima tragičnih događaja u našoj bivšoj domovini. Očigledno je da se nijedan ozbiljni holivudski stvaralac do sada nije uhvatio ukoštac sa “balkanskim grotlom”, verovatno svestan njegove kompleksnosti. To su uglavnom činili pretenciozni poluamateri, nadajući se da će pojednostavljenom “crno-belom” verzijom prikupiti određene poene na razbarušenom holivudskom tržištu. U njih ubrajam i autorku gore pomenutog ostvarenja. Do sada su jedine vredne i relevantne filmove na temu rata u bivšoj Jugoslaviji potpisali stvaraoci, upravo iz bivše Jugoslavije. Tu pre svega mislim na “Andergraund” Emira Kusturice, “Lepa sela lepo gore” Srđana Dragojevića i “Ničiju zemlju” Danisa Tanovića“, kaže Bjelogrlić, dodajući da bi se tu mogli svrstati i filmovi “Gori vatra” Pjera Žalice, “Ubistvo s predumišljajem” Gorčina Stojanovića i donekle “Spasitelj” Predraga Gage Antonijevića.
„Zaista ne mogu da proniknem koje su tablete u pitanju, koje nateraju čoveka da posle ovakvih ostvarenja napravi “Marmeladu”, smatra Bjelogrlić.
Već sama najava prvog rediteljskog filma Anđeline Džoli, zvezde i ambasadorke mira u UN, izazvala je medijsku histeriju u regionu, kada je obelodanjeno da je reč o ratno-ljubavnoj drami koja se događa u Bosni između Muslimanke i Srbina, i da će se snimati u Sarajevu. Od tog momenta, započele su i spekulacije na kojim će “nacionalnim pozicijama” biti i “čiju će stranu braniti” trenutno najslavnija žena Holivuda.
Iznenađenje je usledilo posle pretpremijere u Njujorku i premijere u Los Anđelesu, kada je “bošnjačka strana” oduševljeno ocenila da je “film fantastičan, da će celom svetu konačno pokazati ko su zločinci i koliko je Bošnjaka stradalo tokom rata u Bosni, ali i činjenicu da je Republika Srpska nastala na genocidu”. Namera Džolijeve – da pomiri ljude na ovim prostorima koji su osetili bol i bili žrtve, bez obzira na nacionalnost, kako o svom rediteljskom prvencu i sada izjavljuje holivudska ikona, pretvorila se, nažalost, u suprotnost i samo iznova oživela duh devedesetih godina.
Ni estetska vrednost filma, a to je jedini pravi i iskren razlog zbog kojeg se uopšte pravi, nije dobila ocene za umetnički domet. Naprotiv! Balkanska ljubavna priča Džolijeve u uglednim svetskim filmskim časopisima kao što je “Verajeti”, nazvana je “dramatično promašenim pokušajem da se obnovi svest u javnosti o sukobima devedesetih na Balkanu, sa scenarijom koji se kreće od banalnosti ka šokirajućim efektima”.
Izvor: Novosti.rs
