Žika Nikolić rešio da progovori: U Srbiji napreduju samo imidž majstori i neznalice

Živorad Žika Nikolić, voditelj i autor jedne od najgledanijih emisija u Srbiji „Žikina šarenica“, u intervjuu za Alo!, kaže da mu smeta što su u našoj zemlji na visokim pozicijama uglavnom imidž majstori, koji napreduju po principu „ko je veći baja – taj dobije stolicu“. Politička scena naše zemlje mu je već godinama smešna…

Kako vam inače izgleda politička scena u Srbiji?
„Smešno! Više nemate normalan dijalog između protivničkih stranaka, već neku galamu, što govori o niskom nivou obrazovanja i kulture. Najveći pobornici političkog života su nam ljudi koji ne znaju gde su, izgubljeni u vremenu i prostoru. Malo ima kolektivne aktivnosti, već se propagira princip „ja pa ja“. U pravim sistemima opozicija treba da gradi državu kroz kritiku pozicije, a kod nas se svi kolju kao u ragbi utakmici.“

Imate dve ćerke, Ružicu i Katarinu, plašite li se za njihovu perspektivu ovde?
„Kod nas školovanje i obrazovanje, umesto drumom, idu šumom. Izvanredni stručnjaci ne mogu da nađu posao, grdimo ih što odlaze, a nemamo šta da im ponudimo. U Srbiji napreduju imidž majstori, neznalice kritikuju ove što znaju, jer ne znaju koliko ne znaju. Došlo je vreme da, ako negde pokažete koliko znate, ovi iznad gledaju da vas otkače da ih ne ugrozite. Pobrkali su se lončići, prosvetni radnici i advokati su štrajkovali, nisu znali ni zašto. Onda su prekinuli štrajk, a nisu dobili to što su tražili mesecima. Pametni ljudi se u ovom vremenu povlače u stranu da sačuvaju živu glavu.“

Mislite li da treba cenzurisati rijaliti programe u kojima gledamo nasilje, seks i osobe sumnjivog morala?
„Rijaliti mi nisu privlačni, ali nisam ni za to da se ukidaju. Gledalac treba daljinskim da daje na važnosti određenim formama. Veći je problem što se u našim emisijama izgubila granica, pa većina njih liči na rijaliti nego sam taj format. Mnogi krive ljude koji gledaju rijalitije, jer se smatra da im time daju na važnosti, a narod zapravo gleda ono što mu se ponudi. Razočaran sam medijskom slikom u Srbiji, a očekivao sam njen razvoj.“

Da li ste ikada bili cenzurisani?
„Iako čujem od mnogih mojih kolega da se žale, nisam nikada imao problem da objavim ono što mislim da treba. Sloboda medijskog radnika je u ličnom shvatanju slobode, onoliko koliko ti sam sebi daš mogućnost da se hrabro postaviš i emituješ nešto ako znaš da je to istina.“

Da li pratite sport i zabrinjava li vas slika koju šalju dva vodeća čoveka – Duško Vujošević i Nebojša Čović, svojim ponašanjem?

„Da imam vlast, obojicu bih sklonio dok se ne dovedu u red, bez obzira na to koliki su stručnjaci. Mislim da su oni prirodno bahati ljudi i da su odnosi po našim klubovima jedna ispuštena situacija. Navijači koji pale baklje postali su dase, a ne organi rada. Pa tu sve pobrkane stvari! Nema više fer-pleja i zato su nam stadioni prazni, pa decu ne možemo da odvedemo na iste, jer ne mogu da vide sport već tuču.“

Žika kaže da su se u bivšoj Jugoslaviji poštovale prave vrednosti.
„Za vreme Tita znale su neke stvari i poštovali pravi postulati i vrednosti. Tada je bila najveća sloboda medija. Vodio si računa da ne udariš na Tita, a sve ostale si mogao da grdiš. Onda je došao neki period kvazidemokratije kada nisi smeo nikoga popreko da pogledaš, a sada da ne pričamo. Ne zna se ko šta i gde radi, pomešane su funkcije i nadležnosti, pa narodu ništa nije jasno.“