Dotakli smo dno: Seks, psovke i tuče u rijalitiju su slika naše relanosti?
Davnih dana se prikazivao film „Loganov beg“, setiće ga se oni stariji, a onda čuveni film sa Arnijem „Trkač“, pa onda zastrašujući „Trumanov šou“… Potka svakog ostvarenja je bila rijaliti, scenario koji je malo ko od nas mogao da zamisli u realnom životu.
Ipak, danas smo svedoci da nam sa TV ekrana dolazi serviran rijaliti za rijalitijem, ali, onako klot i go, bez garnirunga, sa obiljem seksa, filovan sočnim psovkama, a ponekad začinjen kojom tučom, šamaranjem, šutiranjem… Sve pod parolom: „Ovo smo mi, ovo ste vi, šta se snebivate kao mlade! Gledajte i gutajte ovo, za bolje niste!“
Da li smo ovo zaista mi, vi, oni? Da li su svaka Farma, Parovi, Dvorci… Odraz našeg društva, nas samih, našeg vaspitanja i porodičnih vrednosti ili se radi o nečemu drugom, mnogo opasnijem?
Nekada su se neke mnogo krvavije igre odigravale u areni, gladijatori su se boril jer nisu imali izbora. Narod je gledao i skandirao željnan krvi, a parola je bila: „Hleba i igara!“, da li je i ovde ista priča, samo su reči drugačije?
Nismo svi Atine, niti Mace, nismo ni Gastoz, a ni Matija Bećković i Ajnštajn. I kako neko od komentatora reče, svi smo ljudi, a možemo se podeliti samo na dobre ili loše.
Trebaju li nam ovakvi rijalitiji ili je vreme da se vrate neke druge emisije, smisle nove ili da svi kolektivno isključimo TV prijemnike jer smo mozak i srce odavno isključili?
