Ako ste na dijeti budite oprezni: Od voća se lako možete ugojiti
Fruktoza je šećer koji sadrže svi voćni plodovi i pojedine vrste povrća. Iako je zdravo, previše voća može biti loše, a neki od simptoma prevelikog unosa fruktoze su umor, grčevi, nadutost, gasovi, loš zadah, mučnina i bol na jednoj strani želuca, kao i iznenadni prolivi koji brzo prestaju.
Intoleranciju na prehrambeni šećer mogu izazvati već i male količine laktoze (šećera u mleku) ili fruktoze. Problem je u tome što naša creva nisu dizajnirana za varenje te vrste šećera pa se višak fruktoze i laktoze zadržava u debelom crevu, gde bakterije izazivaju fermentaciju i proizvodnju gasova koji čovek kroz dva do tri sata izbacuje u izdahu, uz nadutost, grčeve i druge probleme.
Nedavna istraživanja potvrdila su, na primer, vezu između stanja mozga i bakterija u crevima pa je zaključak da ovakve vrste netolerancije mogu podstaknuti i depresiju, oscilacije u raspoloženju kao i nekontrolisane reakcije.
Ljudi kod kojih je utvrđena netolerancija treba da prilagode ishranu tako što će dnevni unos voća smanjiti na jednu do najviše dve porcije dnevno (jedna voćka ili jedna šoljica iseckanog voća), kao i da izbegavaju ono voće koje izaziva najteže reakcije.
Stručnjaci još ne znaju dovoljno kako bi utvrdili zašto voće kod nekih izaziva reakciju, osim što se pretpostavlja da je stvar u različitoj osetljivosti creva, ali poznato je da dugotrajna izloženost nesvarljivim vrstama šećera može dovesti do sindroma iritabilnih creva pa i Kronove bolesti.
Procenjuje se da oko trećine pacijenata koji imaju problema s netolerancijom fruktoze ili laktoze pati od sindroma iritabilnog creva, iako te pojave i ne moraju biti povezane.
Smetnje mogu izazvati sve vrste voća, ali pre svega ono koje je slađe. Međutim, fruktozu sadrže i neke vrste povrća, kao što su tikvice i grašak, a problem mogu biti i sve vrste hrane s dodanim šećerima, poput keksa ili zaslađenih jogurta.
Kiselije voće je bolje od slađeg
Kiselije voće sadrži manje fruktoze, pa može biti svarljivije. Nije samo stvar u kiselini, nego u odnosu fruktoze i glukoze koju određena voćka sadrži. Voće kod kog su ta dva šećera u ravnoteži, na primer u kiviju, lakše se vari.
Sušeno voće i voćni sokovi mogu vam pojačati glad
Osim što može izazvati probleme s varanjem, višak fruktoze u voćnim, posebno prerađenim sokovima, predstavlja i prazne kalorije. Fruktoza, naime, ne aktivira signale u mozgu o tome da ste jeli. Pad šećera nakon unosa puno fruktoze navešće vas da jedete više nego što je potrebno.
Slađe voćke jedite nakon buđenja i pre treninga
Velika razlika nivoa fruktoze i glukoze korisna je kad ujutro treba razbuditi organizam. Banana ili grožđe nakon buđenja zaustaviće proces razgradnje mišića koji se događa tokom sna. Fruktoza iz dinje, kruške ili jabuke pola sata pre treninga daće vam zdravu energiju da izdržite fizičku aktivnost i ne ogladnite do kraja.
I slatki sirupi mogu izazvati probavne smetnje
Ljudi s netolerancijom na fruktozu svakako moraju izbegavati i sirupe s tim šećerom, poput javorovog, kukuruznog ili voćnog sirupa, a čak im i med može izazvati probleme. Budući da se fruktozno-glukozni sirup, koji je najčešće „krivac“ za poremećaj debljine, industrijski dodaje u hranu, pazite šta kupujete.
Izbegavajte voće za desert
Dobro vreme za konzumaciju voća je jutro pre doručka, odnosno između obroka, a nikako na kraju obroka. Ako se pomeša s hranom iz obroka, fruktoza koja fermentuje može izazvati probavne probleme i kod onih ljudi koji inače nemaju problema s voćem.
