Nuklearna mapa sveta: Šta je zaista ispod površine planete

Šta se krije ispod Zemljine kore misterija je koja zaokuplja geofizičare.

Mapu je objavio naučni časopis „Sajentifik“ i na njoj je prikazano kako se toplota pomera u unutrašnjosti Zemlje.

Naučnici imaju okvirnu ideju koliko toplote se proizvodi u unutrašnjosti planete, ali gde se ona tačno proizvodi do sada je bilo teško navesti. Zahvaljujući novoj mapi globalne emisije antineutrina moglo bi da se sazna nešto više o unutrašnjosti Zemlje, kao i o toplotnim procesima koji se tamo dešavaju.

„Dejli mejl“ piše da je ova mapa prva sa detaljno navedenim emisijama antineutrina i može takođe da pomogne naučnicima da prate izvore radijacije koju ljudi proizvedu u nuklearnim reaktorima.

Zahvaljujući novoj mapi globalne emisije antineutrina moglo bi da se sazna nešto više o unutrašnjosti Zemlje

Neutrino i njegov antimaterijski rođak antineutrino najsićušnije su subatomske čestice poznate nauci. Ove čestice su usputni proizvodi nuklearnih reakcija unutar zvezda, supernova, crnih rupa i čovekovom rukom napravljenih nuklearnih reaktora.

Oni takođe mogu da budu rezultat i radioaktivnog raspadanja unutar naše planete, gde toplota preostala iz vremena nastanka Zemlje služi kao gorivo za pomeranje tektonskih ploča, vulkane i magnetno polje planete.

Ova mapa antineutrina mogla bi da obeleži početak nove naučne pod-discipline

Mapu je objavio naučni časopis „Sajentifik“ i na njoj je prikazano kako se toplota pomera u unutrašnjosti Zemlje, što bi trebalo da omogući bolje shvatanje ovih procesa.

„Ova mapa antineutrina mogla bi da obeleži početak nove naučne pod-discipline. Ona je slična nastanku prve mape Severne Amerike nakon dolaska Kolumba, pošto su i ti rani istraživači imali na raspolaganju samo rasute informacije iz nekoliko nepovezanih poseta, a iskoristili su ih da naprave sveobuhvatnu alatku za mnoge druge mape“, kaže Džon Lernd s Univerziteta Havaja.

Mapa je slična nastanku prve mape Severne Amerike nakon dolaska Kolumba, pošto su i ti rani istraživači imali na raspolaganju samo rasute informacije

Vilijam Mekdonou, profesor geologije na Univerzitetu Merilend koji je koautor studije, navodi da je „unutrašnjost Zemlje veoma teško videti, čak i uz pomoć moderne tehnologije“

„Ova mapa mogla bi da se pokaže posebno korisnom za buduća proučavanja procesa unutar donje kore i omotača jezgra“, objasnio je Mekdonou.