#Digital2015: Digitalne komunikacije danas utiču na sve – od globalnih migracija do svakodnevnog života!

Završena je  današnja konferencija Digital 2015.

Glavnu nagradu- krstarenje za dve osobe, poklon agencije „Allegra“ osvojio je Lazić Mirko.

Drugu nagradu osvojila je Biljana Živković i ona će imati priliku da otputuje 7 dana na Jahorinu.

Dobitnik  prve nagrade – 7 dana na Kopaoniku u Jolly Apartmanima je  Cveta Majtanović.

Sada je na redu izvlačenje nagrada u kojem učestvuju svi koji su tokom dana ubacili vizit-kartu u staklenu posudu. Jovana Gligorijević će izvući nagrađene.

Manja Grčić: Mediji imaju apsolutnu moć da oblikuju realnosti i usmeravaju događaje, a da li je realno da reči budu municija – možda je te pregrubo rečeno. Pojedinačno televizije u regiji imaju snagu za sebe da usmeravaju realnost ka neobjektivnom, pre svega zbog ekonomskih razloga, koji se kriju iza svega, pa i iza političkih.

Ivona Talevska: Svaki medijski vlasnik koji je želeo da bude veći političar od političara završio je u zatvoru, tako da mediji samo izvršavaju politiku ali je ne kreiraju. Ali IP je budućnost, iako i pre pravne i zakonske regulative oni žele da preuzmu primat. Ljudi vole IP, ali žele da vide da li se ta vest prikazala i na RTS, MTV, Al Jazeeri, da bi poverovali. Slabi mediji su tamo gde su ekonomije slabe.

Željko Ivanović: Brojni kanali i tehnološke inovacije su sjajne, ali ako nemaju kredibilitet, onda mediji nemaju moć koja je stvarna. Mi na neki način ovde na Balkanu živimo u 90im, jer su mediji, isti ili novi, se koriste u iste svrhe. Kredibilitet se ne meri gledanjem Kristijana dok spava nego gledanjem autora koji je kreativan i koji stvara i ako taj procenat prelazi 60% onda imate kredibilitet. Ako su svi mediji kvazi-tržišni, zašto se svi mediji udvaraju premijeru? Ako smo 90ih imali TV Bastilju i Slobu sada imamo TV Bastiljicu, jer se zadovoljava neki tajkun, političar, bogataš. Ne moramo se nikome udvarati, a Pink je simbol povlađivanja premijeru, a ja tu televiziju ne gledam. Hrvatska ima HRT, RTL i TV Nova, i oni imaju sjajni program i nikome se ne uvlače.

Elvir Švrakić: Svi pričaju o različitim stvarima, Mitrović o gledanosti, Ivanović o kredibilitetu, a Talevska o nezavisnosti. To nisu iste kategorije medija. Svaka lokalna vlast, opet, u Federaciji BiH želi da ima svoju televiziju i da budu glavni urednici i akteri. Kod nas je haotično i u toj oblasti ali i u sferi digitalizacije, gde to nije završeno. Ali mislim da će u sledeće dve ili tri godine sve to da se sredi.

Željko Mitrović: Film „Sutra ne umire nikad“ je bio impresivan kada se pojavio pre 18 godina kada su tokom 90ih, mediji zaista imali koncentrisanu moć pa i politički. IP je obesmislio zemaljske televizije i za deset godina će sve ovo biti muzejski primerak, ova naša stara televizija. Disperzija je ogromna, svako može da radi i gleda šta hoće. Važi jedna nova utakmica gde će sadržaj biti presudan i u sledećih 5 do 15 godina će kontent biti prvenstvena meta. Međutim, krajnje je nenormalno da veći broj ljudi gleda Kristijana kako spava nego vesti u 30 dana, i moramo se potruditi da to ne bude budućnost televizije i ovo je tema za objašnjavanje. Mi smo komercijalni medij, mi kupujemo i prodajemo ljudsku pažnju, i moramo da samo pazimo da ne prekršimo moralne i etičke kodekse, terorizam ili pornografiju. A sve ostalo su očekivanja i potrebe gledalaca i tržišta. Svako ima profil u skladu sa ciljnom grupom kojoj
se obraća. Moguće da će državni mediji biti prodati i da ćemo imati zemaljske medije, novi vlasnici će želeti drugačije i imaćemo još veći problem.

Mirjana Hrga: Ne znam da objasnim kako naći sredokraću podilaženja gledaocima i uobličavanja ukusa gledalaca. Mi svi radimo na medijima, ali to je kao da kažemo da smo svi sportisti, ali neki igramo nogomet a neki rukomet. Mi idemo u Tripoli i Gazu, i Ukrajinu, i gazimo po prašini, e ako to radite onda vi donosite informacije iz prve ruke, tako da ne znam baš da li smo “kupci pažnje“. Ja se grozim kako vesti iz sveta prenose Reuters i ostali, svako daje svoje informacije, mi želimo objektivnije. Ali mi nismo kupci pažnje, mi nismo ista disciplina, Mitrović zgrće novce, to je biznis, mi iz Al Jazeere nismo biznis.

Ivan Lovrečak: U Hrvatskoj je situacija bolja i sređenija i privatizacija je izvršena pre 15 godina. Javni sistemi su zaista bili i realni meci u to vreme pre 25 godina. U 90im je situacija bila vrlo stalna, sa nacionalnim medijima, ali onda je krenula revolucija, i već 2003. je u Hrvatskoj nacionalnih medija bilo čak 4. Danas je s obzirom na IP i kablovsku, sada ima 92 kanala na hrvatskom jeziku. Smatram da će u sledećih 2 do 3 godine čak 30% lokalnih medija zaključati svoje studije. Ali, lokalni mediji su na mikrorazini oružje u rukama lokalnih političara. Mislim da smo mi u Hrvatskoj otišli mnogo dalje od ostatka regije, i mi želimo da na državnim televizijama umanjimo oglase i da stvorimo novu vrednost. Kriza ne pomaže u tome, ali trudimo se.

U toku je panel br.5: Medijski skener regiona 2015.
Učesnici: Manja Grčić, Antena Group; Ljiljana Smajlović, „Politika“; Ivona Talevska, zamenica glavnog urednika Sitel TV, Skoplje; Željko Ivanović, „Vijesti“, Podgorica; Elvir Švrakić, Hayat TV, Sarajevo, Željko Mitrović, Pink International; Mirjana Hrga, Al Jazeera Balkan; Ivan Lovrečak, RTL, Zagreb
Moderator: Jovana Gligorijević

Goran Karadžić: Da li će revolucija pojesti svoju decu? Čini se da hoće! Nema više lokalnih televizija jer nema predajnika sa tako malom snagom , sve televizije su podignute na visoke kvote. Trudićemo se da ih ne dovedemo u pozicije da zbog naknade za rem ne prestanu sa emitovanjem. …. To je jedan od problema koji nam je donela digitalizacija, ali mi u savetu regulatora moramo da razmišljamo da sačuvamo i lokalne i regionalne emitera.

Case Study 7:  Dometi procesa digitalizacije – Goran Karadžić, predsednik Saveta REM 

Pokrovitelj ovog panela je kompanija „Fox“. Na  temu „Koje su najbolje taktike za prodaju sadržaja“ pričala je  direktorka za distribuciju Meri al Džumajli.

Nakon 30 sekundi ugasila su se svetla, i u salu su ušetali „zombiji“. Njihova šetnja trajala je nekoliko minuta, pokušali su da „zaplaše“ publiku, ali to sve u svrhu promocije serije koja se emituje na njihovoj televiziji „Walking Dead„.

Danijela Popović Jurić, Red Communication; Najgori i prelomni trenutak je bila 2008. godina i kriza a najviše su postradale PR agencije. Otad smo postali sve kreativniji, dovijamo se kako da dođemo u medije, i počeli smo da se bavimo društveno odgovornim marketingom. Sada se više trudimo i više poznajemo medije i sa više znanja i manje para se trudimo da uradimo maksimum. Surovo zvuči ali su nekad su očekivanja nerealna od nas.

Ejub Kučuk, Mita Group; U poslednjih godinu dana se u BiH sve okrenulo na gore. Dobili smo kompromitovane medije i kompromitovane ankete i istraživanja. Ali opet je tržište opstalo. Nekad je bilo ko preživi pričaće, a sad je u BiH ko je preživeo priča. Print izdanja se pomalo gase u poslednje dve godine, i značajno raste oglašavanje online i na TV a posebno putem društvenih mreža. Sve je teže i teže dosegnuti miodernog kupca, koji skače s medija na medij. Ne trebaju nam velika istraživanja da bismo znali da je to tako. Činjenica je da počinjemo da izbegavamo medije i tradicionalne medije naročito. U Bosni je najduže štivo veličine Facebook i Instagram posta ili citata pesnika. Sve je postalo površno i beži se od teških tema. Mi potrošače ganjamo porukama, i gde ih možemo uganjati. Ali, PR i marketing su i sada kao i uvek kreiranje pozitivnih sentimenata. Čak i velikim klijentima prija da izađe hvala o njima na klasičnim medijima, a digitalni mediji su strašno komplikovani, 365/24/7 pa puta 20 godina da se kreira ideja. A kada „pukne belaj“ kako se kod nas kaže, onda je sve rešeno. Ali, naša tržišta su mala i mršava, u Njujorku i Istanbulu se milioni vrte. A analogni kupac i dalje odlučuje analogno, 75% odluka o kupovini se donosi na licu mesta, i samo je informacija koja se dobija digitalna, ali je sve isto kao i pre.

Jasmina Stojanov, Nova PR; Veliki klijenti koji ozbiljno pristupaju tržištu i potrošačima rade i ozbiljna istraživanja, a jedini ih to rade pred izbore u političkim partijama. To je segment iz mog iskustva: politički PR je najozbiljniji. Klijenti sa manjim platežnom iskustvom oslanjaju se više na iskustvo, na door-to-door odnos i osećaj.

Nevena Kurtović, direktorka Fusion Communications; Agencija koja nema brend ne zaslužuje da ima ni klijente, a da vidimo šta to znači u digitalnom dobu? Agencija se i bira na osnovu toga da li je brend, tako da je sve i obratno.

Marina Kosanović: U Srbiji se očekuju pozitivna kretanja, MMF je korigovao prognozu negativnog rasta sa -0,5% na +0,5%, a plate su narasle na prosečnih 46.000 dinara. Pogledajmo šta to znači za medijske kuće i medijsku sliku. Ali klijent sve više izvoljeva i sve više želi da ga odvedemo na mesec.

U toku je panel br.4:

Fly me to the Moon: Advertajzing, marketing i PR komunikacije – model 3.0
Učesnici: Danijela Popović Jurić, Red Communication; Ejub Kučuk, Mita Group; Jasmina Stojanov, Nova PR; Nevena Kurtović, direktorka Fusion Communications; Olivera Perković, McCann Beograd; Vesna Ćeranić, Executive Group
Moderator: Marina Kosanović

Nakon simpatičnog isečka iz serije „Ljudi sa Menhetna“, koji je pokazivao kako se marketing izmenio u poslednjih 50ak godina, u panelu br. 4 govorila je Anamarija Horaček, Unex, Zagreb: Vremenom je definicija marketinga postala takva da je potrošač došao u prvi plan i vrednost koja se njemu isporučuje. Ali, još uvek se orijentišemo na masovne medije, ali to neće dugo trajati. Upravo je personalizovani marketing sa sve komplikovanijim i razmaženijih potrošača orijentisanih na manje brendove budućnost marketinga. Sve veći izbor traži veću diverzifikaciju i veću personalizaciju, jer se potrošači sada identifikuju sa ličnijim brendovima. Potreban je „lični dodir“. Fokus je na segmentaciji potrošača i prezasićeni su komunikacioni kanali. Naši zadaci se dramatično menjaju u savremenom okruženju, jer sve više ljudi je oslonjeno na mobilne medije i posebno se u Hrvata vidi trend surfovanja preko mobilnih uređaja. U 2016. i
2017. verovatno ćemo još biti oslonjeni na TV kao centralni medij.

Direktorka korporativnih komunikacija  kompanije Henkel, Jelena Šarenac, iskoristila je priliku da kaže nekoliko rečenica o konferenciji „Prilika“ koju u novembru  organizuje Društvo Srbije za odnose sa javnošću a Color Press Grupa je medijski podržava. Ova konferencija će se održati po sedmi put, a ugostiće 14 govornika kako sa ovih prostora tako iz celog sveta.

16:56

Miroslav Iković:  Postoje različiti tipovi eventa, kad imate specifičnu grupu ljudi koji se bave bizinisnom, takvi ljudi  više žele da idu na sastanke nego na prezenztacije. Operaterima je tako nešto i potrebno, ali ako idete evente van granica, problem je što potrošite puno para i vremena a kotizacije su neprimerene našim standardima. Mali biznismeni nemaju sredstava da se pojave na takvim skupovima. Naša kompanija je prepoznala da je to problem i onda smo pokrenuli inicijativu da se bavimo mono biznisom, shvatili smo da to fali regiji i napravili smo skup, sada i veliki i mali operateri uspostavljaju veze. Ove godine očekujemo odziv preko 300 operatera koji se bave ovim poslom.

Case Study 6

CEE CEE Belgrade Summer 2016 – Data and Voice wholesale event

Na redu je pauza za ručak. Gosti će se okrepiti uz specijalitete hotela „Metropo Palace“, „Knjaz“ i „Akva Vivu“.

Za 45 minuta se vraćamo kada je naš naredni prezenter specijalni gost iz Inidije.

Antonio Beus, predsednik Asocijacije za zaštitu audio-vizuelnih djela Bosne i Hercegovine; Ranije su Francuzi imali pristup da sa prvim kršenjem dobijate upozorenje, drugi put vam smanje brzinu neta, a treći put vam ukinu internet. Sada je internet temeljno ljudsko pravo pa je ta kazna ukinuta. Amerikanci su pokušali sa drakonskim kaznama i to je delovalo. Imamo u vidu da je internet ljudsko pravo ali i ne možete krati privatno vlasništvo samo zato što imate pristup internetu. Prava u OTT sektoru su krajnje nejasna. Kako sada štititi prava na kablovskoj TV, a ne na OTT platformama? Moramo biti ujednačeni!

Dragan Jovanović, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, Odeljenje za visokotehnološki kriminal, MUP Republike Srbije; Što se manje policija meša u autorska prava, to bolje, ali nije uvek tako. Glava 20. Krivičnog zakonika bavi se zločinima, a nažalost imamo samo jednu jedinicu za visokotehnološki kriminal, a sud koji se ovim bavio je nedavno ukinut. Danas je sve na udaljenim serverima u dalekim zemljama koje malo brinu o autorskim pravima i teško je dopreti rukom zakona do njih. S druge strane, ja sam kupovao ploče do 1991. ali kada je izbio rat i sankcije, izlaz mi je bio SKC, i piraterija me je održala mentalno zdravim, inače ne bismo preživeli, dakle, nije nužno uvek loša.

Meri Al-Jumaily, Regional Distribution Manager Fox International Channels; „Walking Dead“ je 2. po redu najskidanija serija na svetu, posle „Igre prestola“ naših konkurenata HBO. I mi smo zbog piraterije odlučili da seriju premijerno prikažemo u celom svetu u isto vreme, da ne može niko da je piratizuje. Ako zakasnite par sati, odmah se pojavi na torrentu iako će prava premijera biti za svega par sati u boljem kvalitetu! Ljudi zaista žele da to vide, i to jeste nekakav kompliment, ali za onog ko uloži 40 miliona dolara to je neugodno jer on želi da mu se taj novac vrati, ako je moguće višestruko. Zato ćemo uvek organizovati sve premijere u isto vreme.

Nevenka Novaković, v.d. Direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije: Spremaju se izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima. Sada se kao što je u Gutenbergovo vreme došlo do eksplozije izdavaštva, tako je i masovno korišćenje interneta dovelo do masovnog iskorišćavanja autorskih prava i zloupotreba. Ako kažemo da je dostupnost važnija od autorskog prava, onda autor ne može da naplati svoje delo, a onda više uskoro neće biti ni dela ako ona nisu isplativa.

Žarko Ptiček, IT pravnik; Autorsko pravo je zaštićene od momenta nastanka a važi 70 godina posle smrti autora, a recimo u Španiji je cifra 80. Sada kada imate bestelesnu stvar koju možete milion puta kopirati, stari biznis model propada, a treba da se uspostave direktni modeli komunikacije korisnika sa autorima. Evropski parlement sada pokušava da uvede pravo „pete slobode“, da bi vam video koji ste uredno platili u Nemačkoj mogao biti dostupan u Finskoj. Izdavači i provajderi su bili za zaštitu autorskih prava, autori negde između, a univerziteti i biblioteke su bili za oslobađanje od stega.

Vladan Joler, Share Foundation; Ja dolazim sa pozicije copylefta, ja sam za slobodno deljenje autorskih sadržaja. Ali, ko nije nikada skinuo piratski sadržaj? Ali, kada je smišljena LP ploča, već su muzičari bili u panici, jer svako može da pusti ploču i neće iz zvati. Kad su shvatili da ih sad slušaju u celom svetu, onda su počeli da ih zovu na sve strane i dobijali su više novca. Isto je bilo i sa pojavom radija. Tako se dešava i sa pojavom interneta. Zapravo je u biznis modelu oštećen posrednik a ne autor. Sada su popularne mikrodonacije, i znate priču o Radioheadu i Madonni koji su uzeli direktno novac od slušalaca u novom, decentralizovanom svetu gde stari sistem copyrighta nije više funkcionalan, već se stihijski srušio. Creative Commons licenca kaže da možete da uzmete nešto besplatno ali da morate da napišete ko je autor.

Igor Onič, osnivač distributerskih kuća Cinefest i Filmstar: Piraterija jeste krađa, i mi se teško s njom borimo, ali važno je da znamo da je to isto krađa koliko krađa čokoladne bananice. Ali, iako sarađujemo sa policijom, ne možemo sprečiti da neko to okači na torrent. Nekada sa DVD, DiVX i CD izdanjima je bilo mnogo lakše, torrenti su nemogući za sprečavanje. Hteli smo da puštamo u isto vreme kad i Amerikanci, i neki put smo i uspevali, ali ljudi sa kutijom diskova su davali obeštećenje od 2.000 dinara, što se ne isplati ni tužiti. Dial up je još i bio dobar za borbu protiv piraterije, ali sada svi imaju smartfone i smiraju piratske kopije, a onda ih stavljaju na torrent. Ali makar sa YouTubea možemo da skinemo alatima legalno i brzo piratizovani sadržaj. Pirate smo uspeli da pozatvaramo, gde su strimovani naši filmovi. Ali torrenti su nemogući, zaista ih stalno brišemo i oni se stalno pojavljuju, stotine hiljada linkova smo skinuli ali ne vredi, uvek se pojavljuju nanovo. Za film Mi nismo anđeli 2, pre brzog interneta, desilo se da se pre piratske kopije na blagajnama pojavilo 108.000 gledalaca a posle pojave pirata 3.000. Toliko o tome.

U toku je panel br.3
Čiji je naš kontent: Zaštita autorskih prava u digitalnom dobu

Učesnici: Antonio Beus, predsednik Asocijacije za zaštitu audio-vizuelnih djela Bosne i Hercegovine; Dragan Jovanović, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, Odeljenje za visokotehnološki kriminal, MUP Republike Srbije; Meri Al-Jumaily, Regional Distribution Manager Fox International Channels; Nevenka Novaković, v.d. Direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije; Žarko Ptiček, IT pravnik; Vladan Joler, Share Foundation; Igor Onič, osnivač distributerskih kuća Cinefest i Filmstar
Moderator: Radmilo Marković

Milan Vujović: Kada govorimo o digitalnom svetu kamen temeljac svakog društva je obrazovanje. Mi smo posvećini razvoju naših talenata i tehnologije i kako bismo to postigli mi se konstantno usavršavamo. Vaša deca idu u školu sa pametnim telefonom, ali uče na isti način kao što smo mi pre 20 godina, kako bismo to promenili naš odgovor na to je Samsung digitalna učionica i uspostavljanje pametnog pristupa obrazovanju koji podrazuma korišćenje naprednih IT tehnologija u cilju razvoja kreativih pojedinaca.

Case Study br. 4
Korporativna odgovornost u digitalnom svetu
Milan Vujović, Samsung

Željko Subašić,vlasnik LBS TEAM agencije, konsultant i predavač u oblasti digitalne komunikacije

IT kompanija Microsoft koristi usluge našeg servisa  oni žele da čuju  šta ljudi iz Srbije misle o njima. U svakom trenutku znaju  i imaju aktivnu bazu korisnika koja zna šta ih“ boli “ kada je u pitanju Microsoft proizvod.. Oni imaju 99% tačne rezultate i  znaju ko su ljudi , afirmisani i neafirmisani kojima se sviđa njhov proizvod. Kada su u pitanju društvene mreže i  ako tvitujete znajte da „Veliki brat“ to gleda, neki servis  poput naše agencije prati šta vi kažete, nisu ugrošena ničija prava, ali morate biti svesni da ste javno objavili nešto iz svog života.

Case Study br. 3
Digitalna komunikacija i analiza sentimenta u međunarodnoj korporaciji

Srđa Popović, Canvas, autor knjige „Mustra za revoluciju“ i gostujući predavač Univerziteta Harvard: Danas se može otvoriti Facebook grupa i već se boriš protiv režima, a kada smo se borili protiv Slobe, morali smo lepiti plakate i deliti letke. A danas sliku mađarskih policajaca koji bacaju hleb izbeglicama nije snimio CNN nego neko mobilnim telefonom. Ali, nije poenta u hejtovanju i duhovitomi hejterskom tvitu kojeg ti svi lajkuju. Poenta je da se napravi nešto kao u Hong Kongu da ljudi ostanu na ulicama 3 nedelje. Ali Occupy Wall Street ili Hong Kong nisu uspeli, a Tahrir je uspeo, jer nije poenta ni u brojevima ni u dugotrajnosti procesa. Sada svi imaju hakere, botove. Svaka vlada: a digitalna sfera postaje bojište. Da li je „narodno novinarstvo“ i to što svako može da snimi prilog, da li je to dobro? Svako je novinar i teško je sakriti neku tajnu. Ali postoji i zasićenje, i jedna informacija može da bude zasenjena nekom drugom. Pitanje snimka upotrebe hemijskog oružja u Siriji je mogla da izazove Treći svetski rat a nismo mogli da verifikujemo gde se dešava radnja koja je snimljena. Sa druge strane, danas se ne može sakriti talas izbeglica kao što se desilo u Krajini 1995.

Jean-Daniel Ruch, ambasador Švajcarske: Nekada smo u starim dobrim danima diplomatije, recimo u Pakistanu, ako je neko bio ambasador, mogao da se „pravi lud“ da je veza loša i da mu pošalju instrukcije poštom i da nastavi da pije koktele pored bazena. Danas smo 24/7 konektovani i nema izvlačenja. Najvažnije informacije su ili sa kriptozaštitom ili na papiru, nema šanse da se strogo poverljivo šalje novim medijima, pa ni telefonom.

Dennis Keefe, ambasador Velike Britanije: Lord Palmerston je mislio da je telegram kraj diplomatije. Ali nije beio, već je svaki sledeći tehnološki izum samo novi i savremeni način da se izvrše zadaci. 172 šefova država iz UN koriste Twitter svakog dana. Tokom pregovora sa Iranom su svi koristili Twitter, a Hilary Clinton je objavila svoju predsedničku kandidaturu preko Twittera. Komentar na društvenoj mreži ne može biti „neslužben“. Foreign Office je u prethodnih 5 godina bio pionir na ovom polju. Digitalne alatke i nalozi na društvenim mrežama objašnjavamo sebe građanima i borimo se s ekstremizmom. Moramo biti autentični, aktivni i precizni. I dalje se bavimo i klasičnom diplomatijom i nešto novijim sredstvima. Kada je poruka cilj, možete koristiti Twitter. Kada je poenta u dijalogu, ne smete ga koristiti. Ali, danas je mnogo informacija zapravo u sferi emocija.

Boško Jakšić, „Politika“; Tehnološka revolucija menja politički pejzaž, obara vlade, daje glas prethodno bezglasnim masama. Neke vlade su potcenile ovaj značaj. Makluan je tvrdio da se način mišljenja menja sa načinom tehnološke komunikacije. Neki opet šire lažnu propagandu i postali su majstori. Vlade opet kontrolišu šta mi čitamo i šta volimo. Ali vlast i glas narodu, šta može biti demokratskije od toga? Tradicionalne vrednosti demokratije i slobode se primenjuju na isti način kao i u analogno doba. Ali nekada su preko ovih medija širi poziv na nasilje. Našeg Snowdena i Assangea ima, i to su oni koji filuju tabloide informacijama, ali nisu to te informacije koje suštinski menjaju društvo.

Dragan Simić, dekan Fakulteta političkih nauka, Beograd: Dolazi do seljenja moći od onih koji imaju novac do onih koji imaju informacije. Barak Obama je bio prvi učinkoviti kandidat koji je formirao komunikaciju preko društvenih mreža i to ga je i dovelo na vlast. Digitalna revolucija je jednako važna kao i ostale revolucije, od industrijske do informatičke. Mada sada mi multipliciramo svetove, stvaramo mnoge svetove a ne jedan.

Na redu je panel br. 2
Spoljna politika, međunarodni odnosi i društvene promene u eri socijalnih mreža i novih medija
Učesnici: Srđa Popović, Canvas, autor knjige „Mustra za revoluciju“ i gostujući predavač Univerziteta Harvard; Jean-Daniel Ruch, ambasador Švajcarske; Denis Keefe, ambasador Velike Britanije, Boško Jakšić, „Politika“; Dragan Simić, dekan Fakulteta političkih nauka, Beograd
Moderator: Jelena Obućina, RTS
12:40

Branislav Vujović:

Najčešće kažu: Zemlja Srbija nema veze sa digitalnom ekonomijom pošto je 2 % relativno malo za ekonomiju, ali izgleda da je to samo prividno pošto se 50 % velikih kupovina  upravo obavlja „online.“ Digitalna transformacija postojećih  preduzeća  predstavlja najveći problem današnjice i zato produkte morate pretvoriti u dobar sadržaj. Vrednost informacije je neizmerna. Digitalna ekonomija je upakovana u dobru informaciju i to je cena uspeha. Danas vam ne treba kapital da bi mogli da radite biznis sve je dematerijalizovano i automatizovano. Mnoge velike  vodeće kompanije, poput Ubera najveće svetske taksi kompanije ne poseduje ni jedno vozilo ili Fejsbuka informativna mreža,  ne proizvode sadržaj.

Sada sledi Case Study 2 – „Digital.“

12: 10

U toku je pauza za kafu by „Scrippsnetworks internacional“

Ivica Mudrinić, Deutsche Telekom:

Svet se menja velikom brzinom , ako nemate dobru infrastrukturu onda je sve drugo uzaludno. Konsolidacija sama po sebi nije svrha. Dva loša ne čine jednog dobrog. Kako ćemo udaljenim selima osigurati uslugu i optiku ruralnim oblastima? Postojeća tehnološka rešenja neće moći ponuditi uslugu koja je neophodna. EU reguliše sve do besvesti, i to je vrlo arbitrarno. Treba regulativu olabaviti i ona mora biti u svrsi ostvarenja misije. Imamo paralelne procese i svi se moramo srediti i onda će sve štimati, možemo spajati i razdvajati, ali moramo pre svega biti efikasni. Ako se dobro definiše misija i vizija, onda će kapitalizacija doći lako. Ali, pre svega nam treba dobra infrastruktura, jer ne možemo graditi kuću bez temelja.

Slobodan Đinović, ORION Telekom:

Dovodimo sebe u situaciju u kojoj motivišemo korisnike da dođu kod nas, online, moramo doći do korisnika jednostavnijim ponudama. I dalje postoji pritisak na nas, pošto mi kupujemo opremu od vendora i moramo da je platimo. Pokušavamo da naplatimo uslugu i probamo da ne ulazimo u veliko finansiranje ako je moguće. Mi kao tržište moramo da se menjamo. Tržište OTT je takvo da regulator kod nas ne vidi šta se dešava. Džobs ili Kuk su rekli da je bolje da sami sebe kanibalizujete nego da vas kanibalizuje neko drugi. Mi smo opet napravili inkubator, i imamo jedinstvene servise, aplikacije: možete sa fiksnog telefona da vršite mobilni poziv i da šaljete SMS poruke, Sve ovo zbunjuje regulatora, naravno. Čak 380 hiljada ljudi je u SAD prekinulo kablovske ugovore, jer žele sadržaj kojim mogu da upravljaju. Regulator će morati da bude ili surovo neutralan, pa ćemo završavati na sudovima, ili ćemo uraditi neki regulatorni okvir.

Ove Fredheim, CEO Telenor Srbija:

Telekomi su se promenili, i telekomi mobilni usluga se kreću prema mobilnim plaćanjima, više nije samo govor. Ali, nije to samo pitanje plaćanja i finansijskih usluga, već je to osećaj da u mobilnom uređaju leži moć. Ta moć koju oseća vlasnik teelefona, moramo je prepozati i monatizirati, jer oni osećaju lakoću života kada imaju telefon. OTT je nešto, opet, čega smo se plašili pre pet godina, ali ne i sad. Pre deset godina se plaćalo po poruci i minutu, a danas se plaća prema konektivnosti. Izgubili smo stari način nalate u međuvremenu ali smo iznašli novi a ostali smo telekom. Moramo modernizovati i zakonodavstvo, koje kaska u odnosu sa tehnologijom. Jer sadržaj kod OTT kompanija se ne nalazi u zemlji, a ni prepreke ne postoje, za razliku od telekomovih.

Dejan Turk, CEO Vip Mobile:

VIP je sada deo imperije Karlosa Slima, i mi sada upravljamo iz Beograda tržištem u Sloveniji i Hrvatskoj, i sada imamo povećanje jednostavnosti i efikasnosti i sve ide brže, iako je bilo mnogo izazova, dva majndseta, dva pisma, dve kulture, dve religije, ćirilica i latinica, dva jezika… Ali smo uspeli. U Srbiji smo treći mobilni operater, a u Sloveniji smo kupili jedan fiksni operater. Osim srpskog i slovenačkog, i nekoliko svetskih jezika sam morao zbog svoje devetogodišnje ćerke da naučim jezik emotikona, i to je moj doprinos digitalizaciji. Konsolidacija je budućnost tržišta, u Sloveniji je došlo do konsolidacije na 3 velika igrača, a to Srbiju tek čeka. Sve je u ljudima i promeni njihovih navika.

Predrag Ćulibrk, CEO Telekom Srbija:

Ono što je od ogromnog značaja je da su sva tri mobilna operatera prešla na 4G, a mi smo sada napredovali prema tome da sve bude online. Ali, da li mi to želimo? Ako to bude tako, onda neće biti šoping molova, prodavnica, kupovine. Na šta će Rim ili Milano ličiti kada to postignemo? Mislim da mobilni operateri i ne treba da razmišlja u tom pravcu, već da ide u pravcu pružanja usluga e-zdravstva, entertejnmenta, e-uprave. Mi se razvijamo u tom pravcu i dobijamo nove korisnike kojima to očigledno treba. Ne razmišljamo 5 ili 10 godina unapred, već dajemo ono što su njima danas goruće potrebe. Mi se krećemo prema klaudima, ali ni to nije najbitnije, već kretanje prema partnerstvima sa malim softverskim firmama, i pozivam ih sve na saradnju. Ja u Srbiji ne očekujem konsolidaciju i smanjenje broja operatora, a tu je i konfuzna i kontradiktorna politika EU, i merdžeri imaju administrativne prepreke. Ja bih najviše voleo da ima jedan operater u zemlji, ali obično se dođe sa 4 na 3.

Dejan Ljuština, moderator:

Uz sve benefite digitalizacije imamo i mane, i deca koja previše koriste digitalne uređaje lošija su u školi, a i uništenje radnji fizičkih, nije dobro. Evropa ima 200 operatera, SAD 3 a Japan 4. Da li će digitalizacija doprineti optimizaciji? Družeći se sa biznismenima u Silicijumskoj Dolini, mi vidimo da velike kompanije prvo definišu misiju i viziju, kao Facebook, znači prvo vidimo šta ljudima treba a kasnije ćete dobiti novac i kapitalizaciju.

U toku je prvi panel.

Gde smo godinu dana kasnije: CEO panel lidera telekomunikacionih kompanija regiona
Učesnici: Ove Fredheim – CEO Telenor Srbija; Predrag Ćulibrk – CEO Telekom Srbija; Dejan Turk – CEO Vip Mobile; Ivica Mudrinić, Deutsche Telekom; Slobodan Đinović, ORION telekom.
Moderator: Dejan Ljuština

Usledio je Case Study br. 1, gde je govorio Dejan Ljuština, a tema je bila „Trendovi u telekomima – digitalizacija telekoma i odgovor na OTT“.

„Ono što ja smatram da bi dalje Telekomi bili uslužni oni se moraju pojednostaviti. Kada sam se vozio Uberom, a ne taksijem, imao sam problem, i sporo mi je stigao odgovor na email o žalbi, budući da Uber nema call centar. Međutim, Uber mi je napravio maksimalni refund novaca što znači da je sve bilo glatko. Sistem funkcioniše.

Takođe, interesanto je kako se telekomi kreću u budućbost. Ima dosta Telekoma koji se kreću u tom smeru, napretka, zabave. Recimo, deca koriste mobilne telefone pre nego što znaju složiti rečenicu, sa dve godine. Telefoni nisu ni za govor više, nego za igru.

A nove firme imaju netradicionalnu kulturu, one su razorne i po korporativnu klasičnu kulturu. Recimo, u Googleu nisam smeo ući u odelu nego u košulji, majici i farmericama. A opet, oni su enormno bogati. Najveće informatičke kompanije imaju 50% BDP Nemačke. Apple na Petoj aveniji u Njujorku, recimo, prihoduje milijardu dolara godišnje iz jednog jedinog dućana. Neverovatne su to cifre. A sve je pomalo obratno od tradicionalnog: Uber, najveća svetska taksi kompanija ne poseduje ni jedno vozilo. AirBnB najveća svetska kompanija za smeštaj, nema nijedan hotel a Facebook, koji je faktički najveća informativna mreža, ne proizvodi sadržaj.

Telekomi se bore protiv kanibalizacije profite od strane novih servisa, kao Viber ili WhatsApp. Telekomi učestvuju u partnerstvima, prave aplikacije, ulaze u nove biznise kao mobilna plaćanja i automobilski sektor, kao i u igrice i zabavu.“

10:20

Ambasadorka Indije Narinder Chauhan je izjavila o iskustvima Indije:

„Indija je sredinom 18. veka proizvodila 25% svetskih proizvoda, a 1947. je izvozila 1%, da bi sada opet izvozila opet 25%. Britanska vlast i kolonijalizam je uticao da Indija propusti Industrijsku revoluciju, ali je direktno uskočila u Digitalnu revoluciju. Danas preko 20 miliona ljudi radi u ICT sektoru a Bangalor je jedan od najvažnijih gradova Indije i jedan od najvažnijih IT centara sveta. Zašto i vi ne probate tako da uradite? Nijedan zaostatak nije trajan, ako se potrudimo. Imali smo oduvek sjajne odnose sa Srbijom, i možemo dati jedni drugima dragocena iskustva. Možemo puno uraditi u svim oblastima ali i u ICT oblasti.“ Posle toga je usledio zanimljiv film od e-upravi u Indiji i Digitalnoj Indiji.

10:00

Nakon toga je uvodni govor održao Robert Čoban, koji je naglasio da je nemoguće predviđati promene, ili ih je vrlo teško predviđati u vreme kada se sve veoma brzo menja. Nagalsio je da je 1996. bio u Bangaloru, koji je tada bio grad parkova i sa IT industrijom u povoju, da bi sada bio svetski centar, time najavivši govor indijske ambasadorke Narinder Chahuan.

09:50

Ivan Tasovac, Ministar kulture Srbije otvorio je konferenciju Digital, posle zanimljivog isečka iz filma Kazablanka i proročke pesme Atomskog Skloništa koja je predvidela promene u IC tehnologiji.Tasovac je naglasio da je ponekad i našoj svetsi teško da prati tehnološke promene, a nekmoli zakonodavstvu, ali je apelovao da se zakonodavstvo prilagodi bovim trendovima, jer živimo u vreme digitalne anarhije, makar zbog svoje dece.

09:40

Sve je spremno za održavanje druge regionalne konferencije Digital2015  o trendovima u telekomunikaciji i medijima koju organizuje Color Press Grupa. U hotelu „Metropol“ će se okupiti medijski telekomunikacijski lideri iz celog regiona.

Konferenciju možete da pratite putem live streaminga.

Media Clipping