Goran Bregović: Ne znam da li sam svojoj deci otac ili deda!
Sa suprugom Dženanom i kćerkama Emom, Unom i Lulom živi u Parizu, a u intervjuu Goran Bregović govori o svom povratku u Sarajevo, politici, karijeri, privatnom životu…
Uz ime Gorana Bregovića bez imalo dileme može se napisati – kompozitor i muzičar sa svetskom reputacijom. Osim što je sa svojim Orkestrom za svadbe i sahrane obišao ceo svet, nastupao u najprestižnijim dvoranama i na festivalima, Bregović je bio u konkurenciji za nominaciju za muzičku nagradu Gremi, počasni je doktor britanskog Univerziteta Šefild, počasni građanin Buenos Airesa, Atine. Sa 148.000 prodatih ulaznica za „Bijelo dugme“ na beogradskom Hipodromu 2005. godine verovatno je oborio svetski rekord u prodaji ulaznica.
Nakon mnogo godina Bregovićeva adresa je ponovo Sarajevo: „Dosta mi je plaćanja poreza u Francuskoj. Šta ja imam da plaćam porez u Francuskoj?! Onda sam nešto malo radio ovde prošle godine i sve mi je nekako počelo izgledati kao pre. Ponovo je ‘proradila’ kuća na Jahorini, ponovo sam u mom stanu u Sarajevu. A onda i objektivno pretpostavljam da će mi biti lepo tu. Što mi ne bi bilo lepo? Ovde sam plaćao pre taj užasni porez, plaćam ga od svoje 23. godine. Za vreme komunista iznosio je 90 posto. Dakle, navikao sam da plaćam porez i nekako mi izgleda normalno da ga plaćam ovde. Ovde sam platio porez za 2011. godinu.“
Iako je proputavao svet sa svojim orkestrom, Gorana će uvek svi pamtiti kao vođu Bijelog dugmeta: „Imam ja i gorih stvari od ‘Bijelog dugmeta’ da sakrivam. Ne znam… Čujem neko svira neku pesmu ‘Bijelog dugmeta’, i nije loše. Ima tu i dobrih pesama. Mogu ti reći da sam uživao u ona tri koncerta 2005. godine i mislim da su se trebali desiti. Nakon svakog koncerta došao mi je šef policije da mi kaže da nikada nije video nešto tako veliko, a bez ijednog incidenta. Svi su hteli da se desi nešto lepo i pazili su da se ne pokvari.“
Na svoj 62. rođendan, koncertom u Zetri predstaviće i novi album „Šampanjac za cigane“, obično se u njegovim godinama ljudi polako počinju da povlače iz ovog posla, ali kod Brege se nikada nezna: „Može se desiti da se samo jednog dana probudim i kažem: ‘Dosta mi je’. Imam plan za iduću godinu, porudžbine za 2014. Imam porudžbine kao da imam 18 godina. Uživam i mislim da nisam nikada bolje pisao. Najviše volim porudžbine. Istorija umetnosti je istorija porudžbina. Da nije bilo porudžbina, ne bismo znali ni Šekspira, ni Mocarta, ni Mikelanđela… Lepo je kada imaš porudžbinu. To znači da imaš rok u kojem moraš završiti, a u krajnjoj liniji bićeš plaćen. Svake godine imam veliku porudžbinu. Pišem operu za iduću godinu – novog Orfeja. Poručilo ju je nekoliko evropskih opera. Više ne radim muziku za filmove, vrlo malo poslednjih deset godina. Nedavno sam radio muziku za film mladog nemačkog reditelja.“
U muzici već znamo da je „genije“ ali ono što je zanimljivo jeste i kakav je otac? „Ne odgajaju decu očevi, nego majke. Očevi služe da im deca dođu i kažu: ‘Evo, mama mi ovo ne dozvoljava. Mogu li?'“
Za sebe misli da nije loš suprug, tačnije da ima i gorih a ni sam više ne zna da li je deda ili otac: „Moja su deca tako mala, da ne znam tačno više šta sam, da mogu istovremeno biti i deda i otac. Oženio sam se sa 45 godina, imam malu decu, moja najmlađa kćerka ima osam godina.“
izvor: Dnevni avaz
