Završen 49. Bitef: Gran-pri predstavi “Zbogom”

Red curtain

Festival 49. Bitefa, koji je održan pod naslovom „Uspomeni Jovana Ćirilova“ završen je večeras dodelom nagrada i izvođenjem predstave „Mrtve duše“.

„Gran-pri Mira Trailović“ žiri 49. Bitefa dodelio je francuskoj predstavi „Zbogom“, reditelja Žonatana Kapdevijela.

Specijalnu nagradu „Jovan Ćirilov“ dobilo je ostvarenje „Mi smo kraljevi, ne ljudi“, Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba, u režiji Matije Ferlina. U obrazloženju žiri ističe „kvalitet umetničkog jezika“, „pristup publici“…

Žiri lista „Politika“ nagradu za režiju dodelio je Jerneju Lorenciju za predstavu „Ilijada po Homeru“ Slovenskog narodnog gledališća iz Ljubljane.

Predsednica žirija je bila glumica Mirjana Karanović, a članovi glumac Žarko Laušević, dramaturg Stefan Blaske (Nemačka), dramaturg Agnješka Jakimjak (Poljska) i dizajner i scenograf Tomas Volgrav (Belgija).

U konkurenciji za nagrade je bilo deset predstava iz Srbije, regiona, Nemačke, Francuske i Rusije, u selekciji Anje Suše.

Originalnom ruskom predstavom „Mrtve duše“, po Gogolju, u režiji poznatog teatarskog i filmskog umetnika Kirila Serebrenikova, večeras je završen glavni program 49. Bitefa.

Izvanredni glumački ansambl, isključivo muški, dobio je posle prilično duge, ali vrlo atraktivne predstave, veliki aplauz u prepunom Pozorištu na Terazijama.

Poznati lik iz literature Čičikov u ovoj postavci „Gogolj centra“ iz Moskve svojim prevarantskim „biznis modelom“ jasno upućuje na njemu slične finansijske „čarobnjake“ i žonglere našeg doba.

Ipak, Serebrenikov nadmašuje ideju pukog prenošenja komada u sadašnjost, stavljajući u prvi plan glumačku igru.

On vodi publiku kroz lavirint zabluda, kroz zabavnu transformaciju svih izvođača, lanac apsurdnih događaja u kojima srećemo staricu, patetične pijandure, čak i konje, čopor pasa…

U tom svetu maski, Čičikov je samo drugoligaški prevarant koji postaje žrtva drugih koji su još prepredeniji od njega.

Za ovu produkciju kompozitor Aleksandar Manotskov napisao je pesme inspirisane Gogoljevim „lirskim digresijama“, filozofskim tekstovima koji su ključ za razumevanje duša savršeno prosečnih službenika, zemljoposednika i ostalih stanovnika provincije, satirične minijature koje opisuju banalnost zla.

Serebrenikov je u tradicionalnom festivalskom razgovoru sa publikom posle predstave istakao da je Gogoljev tekst višestruk i složen, što je omogućilo različita pretvaranja i grananja na sceni.

Taj tekst je prava sreća za reditelja, čista umetnost, jedno od najsjajnijih dela napisanih na ruskom jeziku i bilo je veliko zadovoljstvo baviti se njime, rekao je on.

Kada me pitaju da li sam hteo da pokažem sliku savremene Rusije, odgovaram – da, i to, ali mi je u fokusu bilo šta glumci mogu da urade na savremenoj sceni sa klasičnim komadom, objasnio je reditelj.

„Ne sviđa mi se kada glumac mora da govori neke publicističke tekstove, kada se lišava individualnosti ili postaje samo šraf u nekom spektaklu. Ovo je predstava vezana za ansambl, za ono po čemu je uvek bio poznat ruski teatar, a to je kolektivna igra“, zaključio je Serebrenikov.