Ne lečite dete sami: Antibiotici ne smiruju kašalj

Kijavica i respiratorne infekcije su razlog svake treće posete pedijatrima. Međutim, kod samo tri bolesti pedijatri u primarnoj zdravstvenoj zaštiti treba da propišu antibiotik. To su akutni streptokokni faringitis, akutni otitis media i akutni bakterijski sinuzitis. Svaka neracionalna upotreba antibiotika, poznato je, dovodi do rezistencije na bakterije i do stvaranja takozvanih superbakterija.

Dokazano je, takođe, i da preterana upotreba antibiotika u ranom detinjstvu doprinosi razvoju ekcema, bolesti creva ili astme u kasnijem dobu.
Ovo su samo neke od poruka i upozorenja koje su se čule na nedavnom skupu pedijatara održanom povodom Dana Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
„Zloupotreba u propisivanju antibiotika, međutim, ima puno, naročito kod stanja poput akutnog bronhitisa, upornog kašlja, visoke temperature“, kaže dr Goran Vukomanović, pedijatar, kardiolog u ovoj bolnici. „Zablude postoje i kod pedijatara, ali češće su kod roditelja koji insistiraju na antibioticima ili injekcijama, a da za to ne postoje jasne indikacije.“

Studija koja je obuhvatila 450.000 dece u Engleskoj i objavljena je u avgustu u časopisu „Pedijatriks“ pokazala je jasnu vezu između neracionalne upotrebe antibiotika i razvoja juvenilnog artritisa.
“ To se posebno odnosi na predškolsku decu kojima je zbog infekcije gornjih respiratornih puteva pogrešno propisivan antibiotik“, upozorava dr Vukomanović.
Da je visoka temperatura uvek znak bakterijske infekcije, i da je zato neophodan antibiotik, jedna je od najčešćih zabluda.
„Jedna od čestih lekarskih zabluda je da se kod virusne infekcije, ipak, propišu antibiotici, da se bolest ne bi iskomplikovala bakterijskom infekcijom“, kaže dr Vukomanović.
Neki pedijatri, kaže on, čim vide kod predškolskog deteta crveno grlo, odmah daju antibiotik, iako su šanse da je u pitanju bakterijska infekcija jedva pet odsto.
„Ukoliko nisu sigurni ili ne postoji jasna klinička slika, pedijatri, pre davanja antibiotika treba da urade bris na streptokoku, analizu urina i urinokulture, kompletnu krvnu sliku i C-reaktivni protein (CRP), koji izmeđuo stalog služi da razlikovanje bakterijske od virusne infekcije.“

NAJČEŠĆE ZABLUDE
* Otalgija
Kada je zapušen nos, zapušena Eustahijeva tuba, nategnuta bubna opna, nije uvek u pitanju otitis. U čak 80 odsto ovakvih slučajeva nije potreban antibiotik.
* Kašalj u napadima
To može da bude laringitis, traheitis, bronhiolitis, a za ta stanja antibiotik nije terapija.
* Sinuzitis
Antibiotici se propisuju samo ako postoji gnojni sekret.