#Srbijau2016 Radmilo Marković: Sudbina Telekoma govori o suštini stranaka koje se menjaju na vlasti

Nakon uspešno održane konferencije „The Economist: Svet u 2016.“ 17. decembra u Beogradu u organizaciji Color Press Grupe koja je okupila neka od najznačajnijih imena iz redova diplomatskog kora kao i ministre, potpredsednike Vlade i premijera Republike Srbije, o tome šta nas čeka u Srbiji u 2016. govoriće se i na Debati u Mikser House-u.

Magazin The Economist, Color Press Grupa i Mikser House organizuju Debatu – Srbija u 2016. na kojoj će učesnici tri panel diskusije govoriti o ekonomiji, kulturi i medijima u 2016. u Srbiji.

Učesnik panela „Ekonomija“ biće i novinar nedeljnika „Vreme“ Radmilo Marković.

Kako je prema vašem mišljenju izgledala 2015. s ekonomskog aspekta?

– Sa jedne strane, kakav-takav rast usred fiskalne konsolidacije je pozitivna stvar. Ipak, treba uzeti u obzir da je ovaj rast došao nakon poplavne 2014, kada je privredni pad bio 1,8 odsto. Dakle, očekivani rast od 0,8 odsto ni izbliza ne pokriva prethodni pad, i još uvek se nismo vratili ni na nivo iz 2013, a kamo li na nivo pre krize iz 2008. Fiskalni deficit jeste smanjen u 2015, što je najvećim delom posledica smanjenja plata i penzija, a ne strukturnih reformi – na primer, prava reforma bi podrazumevala rešavanje problema penzionog fonda: i dalje se svake godine iz budžeta izdvaja oko dve milijarde evra koje fond jednostavno nema. Takođe, stvarno smanjenje fiskalnog deficita je manje nego nominalno, s obzirom da, sa jedne strane nije otpušten predviđeni broj radnika iz javnog sektora, pa se „uštedelo“ njihovim otpremninama, a sa druge strane, ni izbliza nisu ispunjene predviđene kapitalne investicije, što je verovatno najgora moguća „ušteda“.

Šta je najveći problem u ekonomiji Srbije koji nas očekuje u 2016?

– Konačno rešavanje problema firmi u restrukturiranju i postavljanje javnih preduzeća na putanju održivog poslovanja – Srbijagas, EPS, RTB Bor, Petrohemija i druga JP nose sa sobom realne opasnosti da sve žrtve koje je donela fiskalna konsolidacija budu potpuno uzaludno bačene. Naravno, ukoliko se nastavi sa sadašnjom praksom, ovaj problem neće biti najveći problem u ekonomiji Srbije 2016, već će se elegantno premestiti u 2017, sa još većim rizicima.

Pisali ste o tome kako to da Telekom, kao najuspešnija firma u vlasništvu države, još nije prodata. Zašto nije prodat i da li je Telekom primer toga koliko su strani investitori zainteresovani za srpsku privredu?

– Pitanje „zašto Telekom nije prodat“ je pravo pitanje za predsednika vlade. Ne bih izvodio zaključke o (ne)zainteresovanosti investitora na primeru Telekoma, jer je postojalo nekoliko ponuda, a, po rečima predsednika vlade, jedna od njih je bila solidno veća od prosečnih rezultata postignutih u regionu u proteklom periodu. Činjenica da je najbolju ponudu dao investicioni fond, koji bi, da je kupio Telekom, u što kraćem roku „očistio“ kompaniju, sredio je i preprodao po većoj ceni, govori da bi tako nešto mogla i država da uradi u relativno kratkom roku. Podatak da ni ova, niti prethodne vlade to nisu uradile sa Telekomom (a i drugim kompanijama u vlasništvu države), samo govori o suštini stranaka koje se menjaju na vlasti, ne ostavljajući za sobom bolje i uređenije stanje.

Detaljan program Debate i informacije o prodaji ulaznica pogledajte OVDE