#Winterfest2016 Tamara Ognjević: Pitali su me u Francuskoj zašto se srpska vina ne uvoze mnogo više
Poslednji vikend u martu rezervisan je za hedonizam, uživanje u vinu i hrani, skijanju i dobrom provodu. Od 24. do 27. marta Winterfest će ugostiti predstavnike preko dvadeset vinarija iz Srbije i regiona, kuvare najpoznatijih restorana i gastro blogere. Festival ove godine organizuje Color Press Grupa sa Interfestom koji jednom godišnje organizuje najpoznatiji festival vina u Novom Sadu.
Ove godine kao i prethodnih program će biti raznovrstan, a pored vinske edukacije i salona, festival je dobio i dva gastro panela. Od degustacija vina i hrane do afterpartya i skijanja, svako će uživati. Cilj festivala je edukacija učesnika kroz vinske i gastro panele, interaktivne radionice, vinske izlete, takmičenje u kuvanju, vinski salon i kratak kurs o vinu.
Na panelu “Novi ukusi Balkana” učestvovaće i Tamara Ognjević, gastroheritolog.
Koliko daleko moramo da se vratimo u prošlost kako bi otkrili istoriju vinarstva u Srbiji?
– Nekih 800 godina otprilike. To je vremenska granica u okviru koje se pojavljuju prvi pisani tragovi o vinu i vinarstvu na tlu srednjovekovne Srbije. Kada je reč o vinu i vinarstvu ovog tla uopšte, odnosno pre nastanka najstarije srpske države, taj povratak u prošlost ide još dalje, jer vino je ovde pravljeno još u doba Rimljana. Istorija vina i vinarstva postaje, bar za mene, uzbudljiva početkom 15. veka kada bogate srpske velmože i vladari krenu da naručuju skupocene vinske čaše od plemenitog metala. Lako mogu da ih zamislim na nekom sjajnom banketu kako piju dobru malvaziju iz tih skupocenih mahom venecijanskih čaša, odeveni u divnu odeću šivenu u Toskani.
Da li se za Srbiju može reći da je zemlja vina?
– Može. Kako da ne. Naša vina nisu tako poznata kao ona francuska ili italijanska, niti imamo tako dugu, sofisticiranu, pa ako hoćete i brendiranu tradiciju, međutim imamo vrlo kvalitetna vina, a bermet je svojevrsni ovdašnji brend čije poreklo se može pratiti sve do srednjeg veka. Ilustracije radi, nedavno sam otvorila autorsku izložbu „Gozba“ o srpskoj srednjovekovnoj gastronomiji u Kulturnom centru Srbije u Parizu. Na otvaranju je poslužen „Trag“ vinarije „Despotika“, aromatični, snažni merlo. Francuzi su bili oduševljeni. Nekoliko njih me je pitalo zašto se srpska vina ne uvoze mnogo više u Francusku.
Na koji način vino poboljšava ukus hrane koju konzumiramo?
– Zanimljivo pitanje. Ja lično mislim da je hrana ili dobra ili loša, odnosno dobro spremljena od kvalitetnih namirnica ili pak to nije slučaj. Kvalitet hrane malo veze ima sa vinom ili nekim drugim pićem koje konzumirate uz hranu. Dakle, vino ne može poboljšati ukus hrane, kao što hrana ne može popraviti ukus vina lošeg kvaliteta. Uz sve to sam pobornik izolovanih ukusa. Pijem između dva jela, a ne tokom njih. Tako dobijam prostor da zaista osetim ono što jedem. Isto tako, u čaši dobrog vina uživam bez hrane. Na taj način pružam sebi mogućnost da osetim punoću onoga što dobro vino donosi po sebi. Bez dodataka. I u kulturi obedovanja je kao i sa klasom i stilom – manje je više.
Uz koju hranu najbolje ide belo, a uz koju crno vino?
– Klasični obrasci kulture obedovanja zahtevaju pridržavanje pravila tipa – uz biftek crvena, muška vina, uz plodove mora bela, slatka dezertna uz poslastice, itd. itd. Verujem da je ukus izrazito individualna stvar i da je mnogo više uslovljen godišnjim dobom i geografskom lokacijom nego pravilima. U tom smislu ja gotovo da ne pijem bela vina zimi iako ih obožavam. Konjak isto tako vrlo retko popijem leti, a komplet lepinju i kajmak i med mogu da jedem samo na planini. Potpuno sam ravnodušna prema morskoj ribi kad sam u blizini reke, kao što na moru nemam ni najmanje interesovanja za prasetinu i jagnjetinu. Samo na Zlatiboru i Goliji pijem rakiju uz jutarnju kafu. Na svakom drugom mestu mi to ne bi palo na pamet. Najkraće rečeno, osluškujući svoje unutrašnje čulo radosti izazvano gastronomskim ritualima moram da kažem da je ukupno zadovoljstvo, celovit doživljaj rezultat srećnog spoja znanja i poštovanja sopstvenih poriva. Dakle, naučite pravila, ali poštujte hedonistu u sebi.
Informacije o cenama smeštaja koje idu već od 69 evra za tri dana (u cenu uključen i „Vinski pasoš“) u MK Mountain Resort ili Jolly Kop Apartmanima, popustima, vinskom pasošu i programu možete pogledati na sajtu www.color.rs/winterfest2016/
Informacije za smeštaj i prevoz [email protected]
Informacije za program i izlagače [email protected]
