#Energija2016 Branko Radun: Monopol i visoke akcize nisu dovele do adekvatnog pada cena finalnih proizvoda, pre svega dizela i benzina

Regionalna konferencija „Energetske perspektive i izazovi“ održaće se 11. marta u Master centru Novosadskog sajma. Konferencija se održava drugog dana manifestacije „Međunarodni dani energetike i investicije„.

Kako se veliki broj srpskih kompanija iz oblasti energetike nalazi upravo na teritoriji AP Vojvodina (Srbijagas, NIS, Gazprom, Transnafta, Banatski Dvor, Euro Petrol i mnogi drugi) odlučili smo da nakon dve u Beogradu, prvu energetsku konferenciju u 2016.  održimo u Novom Sadu.

Konferenciju će otvoriti predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić i ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić. Nakon njih, prisutnima će se obratiti ambasador Kraljevine Holandije u Beogradu, Hendrik G.C. van den Dool, šef Ekonomskog odeljenja Delegacije Evropske unije u Srbiji, Freek Janmaat i Ana M. Bulos, ekonomski savetnik Ambasade SAD u Beogradu.

Na panelu „Putevi i stranputice nafte u 2016.“ učestvovaće i Branko Radun, novinar lista „Politika“

Pred kakvim energetskim izazovima se nalazi Srbija u 2016. godini?

– Energetski izazovi Srbije su osetljivost na promene na tržištu. Nepostojanje dugoročno obezbeđenog snabdevanja gasom zbog Ukrajine. Niske investicije u proizvodnju energije nas čine uvozno zavisnim sve više i više. Loše stanje u NIS-u, pa i u EPS-u, dodatno otežava poziciju Srbije u smislu odgovora na izazove energetske bezbednosti

Šta su oscilacije u cenama energenata donele Srbiji?

– Pad cena nafte je nama kao uvoznicima pozitivan. No, monopol i visoke akcize nisu dovele do adekvatnog pada cena finalnih proizvoda, pre svega dizela i benzina.

Da li se može prognozirati kakvo će tržište energenata biti do kraja ove godine i u bliskoj budućnosti?

– Tržište nafte deluje u ovom momentu da se neće bitnije menjati. Većina analitičara predviđa nisku cenu nafte, a sa njom je i u vezi cena gasa. Geopolitika igra značajnu ulogu u ceni i politici cena energenata. Različiti politički i drugi interesi utiču na cenu gasa. Odnos naftaškog lobija i drugih lobija u SAD. Nastojanje SAD da oslabi Rusiju. Pa, saudijski interesi da oslabe Rusiju i Venecuelu kao konkurente. Borba za udeo na tržištu, a manje za višu cenu. Nejedinstvo OPEK i izvoznika nafte van OPEK-A onemogućavaju korigovanje cene. OPEK ne kontroliše cenu već SAD i to ne samo ogromnom produkcijom i izvozom, već kroz moć svojih naftnih kompanija. Grčka kriza i kriza Evrozone kao i pad ili kriza kineske berze slabi tražnju i utiče na pad cene. Slabljenje investicionog zamaha slabi i tražnju, kao i pad standarda građana u mnogim zemljama.

Kompletan program konferencije i informacije o učešću možete pronaći OVDE