Dalibor Andonov Gru: Puno radim da ne bih mislio na tragediju

Da smo se sa Gruom sreli prošle nedelje, intervju sigurno ne bismo počeli pitanjem: "Da li te minulih dana prijatelji i poznanici ispitivački gledaju i zapitkuju – kako si?" Razlog za ovakav početak leži u priči da je nedavno njegov veoma dobar prijatelj umro od misteriozne bolesti koju je dobio tokom boravka u Egiptu, gde je boravio zajedno sa Gruom i još jednim drugom.
"Većina ljudi koje poznajem zna šta se desilo", kaže Gru. "Neprijatno je što su novine pisale o tome. Mislim da je pre takvog koraka trebalo stupiti u kontakt sa mnom ili sa porodicom mog prijatelja i pitati da li je u redu da se to objavi. To je lična stvar, i zato ne želim da u medijima govorim o tome".

Poštovaću tvoju želju, ali možemo li bar da znamo da li je sve to tačno?
Veći deo priče je istinit.

Tebi, srećom, ništa ne fali.
Pretpostavljam.

Da li si bio u frci kad si saznao šta se dogodilo?
Kao što rekoh, ne bih o tome da pričam. Verujem da će toj temi biti posvećen prostor, jer su pojedinci – koji ne smeju da prave propuste – napravili greške. Međutim, ne želim da se od svega pravi senzacija. Ne sme se izgubiti iz vida da je ta tragedija najviše pogodila njegovu porodicu, a odmah zatim i njegove najbliže prijatelje.

Da li ćeš i ubuduće ići na odmor u daleke zemlje ili ćeš se držati "kuće"?
U jednom trenutku čovek razmišlja i na taj način, ali već sledećeg rezonuje sasvim drugačije. Ne znam šta ću misliti za godinu dana…

Kako se emotivno "izvlačiš" iz bolnih situacija?
Zavisi od momenta ali, generalno, rad je najbolji način da skreneš misli na drugu stranu. Mnogo je lakše juriti po gradu zbog priprema za snimanje novog spota, nego sedeti kod kuće i razmišljati šta se desilo i da li je moralo tako da bude.

Jesi li zadovoljan prijemom na koji su naišle pesme sa tvog novog albuma?
Nismo startovali sa najkomercijalnijom pesmom, već sa onom u kojoj je najviše gostiju, a to je "Stara škola, nova škola". Budući da se većim delom obraća hip hop publici, prošla je mnogo bolje nego što sam očekivao. Upravo kreće pesma "Pravi broj" koja je, po mom mišljenju, prava klupska. Mislim da će sada sve početi da se odvija upravo onako kako je trebalo od početka. Ne pravim album svakih šest meseci, pa da mi sve zavisi od toga kako će biti prvih nedelja posle objavljivanja.

Pre sedam-osam godina uživao si ogromno poštovanje tada opozicionog dela javnosti zbog pesme "Glas". Da li bar ponekad osetiš želju da napišeš podjednako angažovanu pesmu?
Ne, jer mi je sve što nam se dešava s jedne strane smešno, a s druge tragično. Nesporno je da je ovo mnogo bolje vreme i da reći neke stvari ne iziskuje hrabrost koja je nekad bila potrebna. Zbog pesme "Glas" imao sam mnoštvo problema sa kakvima se danas ne bih susreo. Ima mnogo novih, mladih ljudi koji treba da pišu takve pesme, a ja sam u godinama kad se spušta lopta i ista priča – priča na neki drugi način.

Ti mladi ljudi koji se bave istim muzičkim žanrom kao ti smatraju te "tatom našeg repa", ali uvek postoje izuzeci. Šta si pomislio kada si pročitao izjavu Vuleta iz grupe "Cya": "Gru nas se plaši, jer smo mnogo jaki. On nije prvi hiphoper na našim prostorima kao što neprestano ističe, nego se prvi probio u medijima"?
Pošto je u tom tekstu stajala i rečenica "Ako mu nešto nije jasno nek nam se javi", pozvao sam ih istog dana, da bih čuo u čemu je problem. Njihove reči su me podsetile na ono što se svojevremeno dešavalo sa Ilom. Dve godine ga nisam video, ali mu to nije smetalo da odjednom počne da me "pljuje" po novinama. Mislio sam: OK, izašao mu je album, treba mu reklama, pa se okomio na mene, jer sam tog trenutka, u toj vrsti muzike, bio najuspešniji. Što se grupe "Cya" tiče, ne znam šta su od svega toga zaista izjavili, a šta ne. Marko je tvrdio da nisu rekli ono što je pisalo, da je sve izvrnuto… Ako su to zaista izjavili, a on to poriče, onda stvarno ne znam šta da mislim o njemu. Međutim, svi znamo da ono što se može pročitati u novinama ne odgovara uvek onom što je rečeno. Uveravao me je da će sve što je pisalo demantovati u prvom sledećem intervjuu.

Demanti se nigde nije pojavio.
Verovatno im odgovara reklama, ali nema veze. Sve je to toliko beznačajno da time ne želim da se bavim.

Malopre si rekao da te je Ila prozivao u trenutku kad si, u toj vrsti muzike, bio najuspešniji. Zar sada nisi?
Dugo ništa nisam radio. Kapiram da je grupa "187" sada veoma popularna. Bilo bi glupo porediti ko ima prednost – oni ili ja.

Grupa "187" više ne postoji.
Ne verujem u to. Možda će Bane i Marko ponovo zajedno raditi, možda će Marko naći novog saradnika… U svakom slučaju, obojici želim da nastave muzičku karijeru.

Može li se živeti isključivo od rep muzike?
Da, ali skromno. Treba imati u vidu i to da javne ličnosti imaju pogodnosti koje anonimni čovek nema. Kao ilustraciju, pomenuću da ne moraš da kupuješ garderobu, već je dobijaš od sponzorske firme. Naravno, žao mi je što nije drugačije, što nisam zaradio pet miliona evra, što nemam svoju kuću, dva automobila i što ne mogu da putujem kud god poželim. U našoj zemlji je tako nešto nemoguće ako nemaš obraz kao đon i nisi spreman da puziš po blatu dok ti bacaju pare.

Da li se baviš nekim alternativnim biznisom?
Otvorio sam ’99. butik sportske opreme, ali nisam umeo to da radim niti me je zanimalo.

Pre nekoliko večeri, u emisiji "U pet do dvanaest", kad se povela priča o koncertu koji će Indira Radić održati u Hali sportova, rekao si otprilike sledeće: "Ne mogu da napunim tu halu, a ako ona može, OK".
Ako ima ljudi kojima se dopadaju tekstovi tipa "kada piješ sve ih šiješ" – super. Mi smo dva različita sveta. Kad me je Sanja pitala da li bih gostovao kod Miroslava Ilića ili Jelene Karleuše ili, pak, da li bih njih pozvao u goste, takođe sam rekao da smo mi različiti svetovi. Silom prilika sada se u istim emisijama i na istim top listama mogu naći Željko Joksimović, Željko Samardžić, "Partibrejkerski", Vlado Georgiev, ja… Uverio sam se da varijanta "povučeš se i sediš kod kuće, jer ti ništa ne odgovara" nije dobra, jer sam nekoliko godina činio upravo to. Besmisleno je reći: "Neću da idem na ‘Pink’ zato što oni emituju ovo ili ono". Ne interesuje me to… Nisam tamo otišao da bih otpevao pesmu Mileta Kitića, već da predstavim ono što radim i da pričam o onome o čemu razmišljam. Mileta Kitića sam pomenuo samo zato što mi on, ni sam ne znam zašto, uvek prvi padne na pamet. Pošto ovde ljudi nemaju baš mnogo vremena za muziku, jer su prinuđeni da razmišljaju o mnogo važnijim stvarima, moraš da budeš prisutan, jer je to jedini način da narodnjacima staneš "na crtu".

Da li si profesionalno ljubomoran na folk pevače kad čuješ da pune Halu sportova i slične prostore?
Nisam. Kad bi na moj nastup došla publika koja odlazi na "Grand šou" – obesio bih se. Naravno, i tamo ima ljudi koji su OK, ali i onih koji izgledaju kao da su došli iz kamenog doba. Zabluda je misliti da u malim mestima po Srbiji ništa drugo ne nailazi na dobar prijem osim narodnjaka. Uverio sam se da i u njima ima ljudi koji urbano razmišljaju, a tako je zato što nisu ograničeni samo na mesto u kojem žive, već vole da čuju i vide i nešto drugo.

Ide li Danica na tvoje nastupe?
Ne, jer nema potrebe.

Međutim, ti si redovan na modnim revijama.
Tako je zato što Danica trenutno nema kola, pa je odvezem i sačekam da bih je vratio kući. Dešava se čak da, iako smo zajedno došli i otišli, ne odgledam reviju.

Znači li to da te uopšte ne bismo viđali na modnim zbivanjima da Danica nije manekenka?
To bi se dešavalo veoma retko. Daleko od toga da imam nešto protiv njih, ali mi se čini da se malo preteruje.

U kom smislu?
Pravi se glamur u zemlji u kojoj ljudi nemaju dinara u džepu. Doduše, u toj istoj zemlji zvezde pričaju da devojke treba da se ugledaju na njih i da nose Diorove i Kavalijeve kreacije. Kako da se ugledaju? Treba li da nađu sponzora, u najgorem smislu te reči, koji će zauzvrat dobiti ono što na drugi način ne bi mogao? Nesporno je da ima ljudi koji imaju para, dobro izgledaju i šmekeri su, ali su veoma retki. Pošto je bogataša koji su daleko od šmekera neuporedivo više, devojke zarad Kavalijeve bluzice provode vreme (da ne kažem neku ružniju reč) s nekim koga inače ne bi pogledale. Srećom, nisu sve devojke takve.

Ti ne moraš da razmišljaš o tome kakve su devojke, jer si se pre pet godina skrasio sa Danicom.
Potpuno sam zadovoljan, i nema potrebe da bilo šta menjam.

Autor: „Svet“