Otkivamo vam gde su i šta rade neki od bivših učesnika “VB”

Većeras će u kuću Velikog Brata ući takmičari, koji će biti više ili manje iskreni, inteligentni, dobri, lukavi, šarmantni, duhoviti, cinični, obrazovani… No, dve stvari će im biti zajedničke – želja da postanu popularni i da osvoje novac. Petnaestog septembra 2006. godine su sa svojim snovima, nadanjima i uz mnogo više nepoznanica, jer je to bila prva sezona VB, u kuću u Košutnjaku ušli Miki Đuričić, Ena Popov, Marko Miljković, Jelena Provči, Jadranka Živanović, Edin Kolenda, Daliborka Milanković, Dragana Vranješ… Neke od njih smo pozvali i pitali s kakvim se osećanjima sećaju boravka u kući VB, šta rade, da li im je popularnost donela neke konkretne koristi, kakve bi zadatke davali novim ukućanima…

Jadranka Živanović: "Hvala Boga, nisam imala nikakvih loših iskustava. Drago mi je što me se novinari sećaju i posle tri godine. VB mi je doneo popularnost, ali od toga se ne živi. E, zato sam sama smislila kako da iskoristim svoje ime, pa sam počela mali biznis. Najlepše, što mi se desilo od VB do danas, jeste što sam postala baka".
Zadaci: "Osmislila bi ih tako, da krajnji rezultat bude kuća koja blista od čistoće. U prethodnim serijalima su ukućani bili toliko aljkavi, da im se narod smejao, a naročito devojkama. Kameru niko ne može da slaže".

Edin Kolenda: "Kad se pomene VB, čini mi se kao da se to desilo pre petnaest godina. Proletos su me zvali da uđem u Kuću, u srijalu u kojem je Miki pobedio, ali – iako su mi ponuđeni fini uslovi – morao sam da kažem „ne“, jer ne bih mogao da dobijem toliko slobodnih dana. Bilo gde, u bivšoj Jugoslaviji, do dobrog posla se teško dolazi, a ja radim u "Uniqua osiguranju", kao pravnik i vrlo sam zadovoljan".
Mnoštvo reality programa: "Kad sam ulazio u kuću, mislio sam da će biti puno derneka, a bilo je mnogo svađa, jer su svi – a naročito pred kraj – razmišljali u stilu pare, pare, pare… Treba se zezati, pa ko pobedi. Ubacio bih što mlađu ekipu, kako bi bila bliža onima koji glasaju, jer sam ubeđen da poruke uglavnom šalju tinejdžeri. Međutim, imam utisak da se rieliti programi sve manje gledaju, jer u svakoj ex Yu državi  postoje dva-tri slična projekta, a pošto svi imamo kablovsku televiziju – eto ponude od desetak takvih serijala. Mi smo bili prvi, pa je zato gledanost bila ogromna".

Jelena Provči: "Jako mi je teško da definišem osećanja koja se javljaju pri pomisli na kuću Velikog Brata. Svako ko bi rekao da mu sećanje na VB ne predstavlja ništa – laže. Bilo je to lepo iskustvo, pre svega zbog poznanstva s nekim ljudima. VB mi, u poslovnom smislu, nije doneo nešto ogromno, ali sam u više navrata imala koristi. Najbinije mi je što sam ostala normalna, čak sam sada normalnija nego što sam bila pre ulaska u kuću. Naravno, vremenom sam sazrela, ali, ponavljam, važno mi je što sam normalna i dosledna sebi".
Zadaci: "Insistirala bih na onima koji pokazuju da li postoji kolegijalnost, jer – na kraju krajeva – ukućani odlučuju ko će biti nominovan. Timski duh je neverovatno bitan, jer individualnost ne vodi ka pobedi, osim ako te ne voli cela Srbija, kao što je bio slučaj sa Ivanom Ljubom. Meni je to bilo bez veze, ali njega su izglasali i – eto im ga. Doduše, ne može se reći „eto im ga“, jer kao da je nestao sa lica zemlje".

Daliborka Milanković: "Kada se vratim tri godine unazad, sve mi deluje pomalo smešno. Gledano iz ugla posla, nije se desilo ništa spektakularno. Srećom, nisam se ni zanosila da će se išta bitno dogoditi. Neko vreme sam radila u zemunskoj bolnici kao nutricionista, a sada se tim poslom bavim privatno. Sve što je usledilo posle izlaska iz kuće VB, pomoglo mi je da shvatim da ovde bolje prolaze budalaštine i nevaspitanje, nego kvalitet. Više su napredovali ljudi koji su imali manje toga da pruže, pri čemu ne želim da bilo koga uvredim, nego oni koje odlikuju ljudski kvaliteti, znanje i obrazovanje".
Još uvek Daliborka iz VB: "Interesantno je da me veoma mnogo ljudi prepoznaje i to svakodnevno. Letos, u Crnoj Gori, skoro da nije bilo čoveka koji me nije prepoznao, a bilo je takvih slučajeva i tokom letovanja u Hrvatskoj, s tim što su to, verovatno, bili turisti odavde".

Autor: Brankica Treskavica