Neda za SCANDAL!: Kad muškarac vara onda je švalerčina, a žene su uvek ku*ve!

Uz šampanjac i jagode, hodajući po laticama crvenih ruža, glamurozno i emotivno, Neda Ukraden promovisala je trostruki CD sa 50 najvećih hitova u izdanju Croatia recordsa. Predstavnici Jugotona uručili su pevačici i posebno priznanje za izuzetan doprinos diskografiji.

Sa suzama u očima, Neda je blistala i presabirala uspomene.

Koliko je tvoj život bio glamurozan?

„Na momente jeste, na momente nije. Nijedan život ne ide pravolinijski. Bilo je uspona, padova, dramatičnih momenata. Ali, imam karijeru kakvu bi svaki pevač poželeo. Uživala sam duboko poštovanje publike i nikad nisam doživela neprijatnost. Kroz celu karijeru me je pratilo cveće. Ja sam srećna žena. Porodica je moj najveći ponos. Za sve sam se sama izborila i sama sam bila kovač svoje sreće. Malo ko od zvezda je mogao da tako iskontroliše svoju karijeru. Ja sam svoju uspela, ako izuzmemo vreme kada su okolnosti bile takve da je muzika bila najmanje važna“.

Kada si se pojavila sa pesmom „Srce u srcu“, napravila si pravu malu muzičku revoluciju, utrla put Bregi, Dugmetu…

„To je nešto čime se izuzetno ponosim. Nadam se da će se toga setiti neko ko se bavi istorijom pop muzike i diskografijom. Otpevala sam tu pesmu sa grupom Kamen na kamen i postali smo pioniri, preteče etno-popa i etno-roka, ne sanjajući kolike razmere će to poprimiti. Kasnije je to postalo masovno, opšteprihvaćemo“.

Da li ti se nekad neko od kolega zahvalio što si krčila puteve?

„Ti se to sa mnom šališ? Da mi se neko zahvali? Ha, ha, dobar štos. Bila je to mnogo teška borba, neizvesna. Nije bilo jednostavno promenti uvrežena muzička stanovišta. Za muzičke urednike, koji su cenili džez, podržavali kopiranje San Rema i kancona, bilo je to stvaralaštvo nižeg ranga. Nusprodukt, kojem nije trebalo dozvoliti da se primi. U tom vremenu neoromantizma, bila je to muzika specifičnog ukusa, boje i mirisa. Bilo je to specifično muzičko buđenje. Ta muzika se primila i ukorenila bez interneta, jutjuba i ostalih modernih pomagala. Opstala je jer je imala koren i smisao u nama samima“.

Šta te je u karijeri najviše bolelo?

„To što je muzika dugo bila predmet nemuzičkih igara. Pesma nikako nije mogla biti argument. Smenjivali su se svakakvi događaji, ljudi, situacije. Dvadeset godina je prošlo u nekakvim vanrednim, teškim situacijama, narušenim međunacionalnim odnosima. Jugoslavija se raspala. Pevale su se svakakve pesme, borbene, ove, one. Ja nikome nisam bila dobra, ni jednoj, ni drugoj, ni trećoj strani. Stalno sam bila pod lupom nekih nepismenih ljudi koji su sebi davali za pravo da budu procenitelji mene kao čoveka i umetnika. Bila sam Srpkinja koja nije bila Srpkinja po zanimanju“.

Ko te je najviše ignorisao?

„Nisam to analizirala, nisam u to ulazila. Moj narod je moja publika, uvek mi je to bilo najvažnije. Poštovala sam svakoga, svačiju veru, svačiju zemlju. Dešavalo se i meni da pogrešim – da ne izaberem pravu pesmu, da pogrešim tajming, da promašim trend. Ali, nikad za to nisam mogla bilo koga da krivim jer sam sve sama radila. Niko me nije gurao. Bez obzira na uspeh, čovek nikoga ne može da spreči da nejgov rad minimalizje, omalovaži… Meni je samo važno da kad izađem pred publiku, ljudi sa mnom zapevaju moje pesme“.

Baš nikada nisi imala dobru zaleđinu?

„Nikada. Moje jedino oružje, moj jedini način borbe je bila pesma. A ideja vodilja – poštovanje publike. Mnogo toga sam predosetila. Recimo, pesmu Došlo doba da se rastajemo Đorđe Novković i ja smo snimili 87. godine, pred raspad Jugoslavije, naslućujući šta će se desiti. Niko to nije povezao, kao ni kad sam snimila pesmu Na Balkanu nema mira ni tišine. Bila sam ambadsador svoje zemlje, bolji od bilo kog ambasadora, koji ima pomoć obaveštajnih službi! Bila sam hroničar vremena i sigurno ću jednog dana napisati knjigu o tome“.

Koliko često si poželela da se okreneš i odeš negde daleko?

„Mogla sam gde sam htela. Često mi je padalo na pamet da je šteta što nisam otišla sa nesrećnog Balkana. Ali takva razmišljanja i šta bi bilo da je bilo, opterećuju um i dušu. Ma gde otišao, čovek ne može da pobegne od sebe. Vuče sa sobom svoje breme, kao bukagije. Zato se više ne opterećujem time“.

Uvek si važila za lepoticu, ali nikada nisi bila seks-simbol, da li te je neko terao da se više razgolitiš i istakneš ženske atribute?

„Telo kao adut je presudno za neke druge poslove, ali ne i za posao kojim se ja bavim. Telo nikad nije bilo glavno u mojoj priči. I obučena sam važila za seksi ženu. Gledam nedavno Moniku Beluči. U crnom sakou, žena je ženstvnija i seksepilnija od svih razgolićenih koje sam videla! Kad vidim seksualnost na silu – u fazonu pošto kilo seksa sa slike, to u meni izaziva osećaj jeda. Vidim neku takvu ženu i pomislim jadnica, da li je morala baš tako? Ja sam uvek gađala isključivo pesmom. I da nisam pevačica, ne bih bila štrokava i zapuštena. To je, prosto, deo mog genetskog koda“.

Koliko si imala sreće sa muškarcima?

„Volela sam i bila sam voljena. Uživala sam u tome. Nikad mi nije bila sreća da me neko obožava kao kuče, a ja da se uz njega dosađujem. Nikada mi nije trebao muškarac da mi pruži materijalno. Sve sam sebi sama obezbeđivala – pristojan stan, dobar auto, lepu garderobu. Uvek su me zanimali samo muškarci koji imaju dušu i cene porodične vrednosti. Nikad nisam bila sa fićfirićima, lepotanima, šminkerima, već sa muškarcima od integriteta, samosvesnima, potvrđenima“.

Uspešne i jake žene teško nalaze prave muškarce. I ti imaš taj problem?

„Prokletstvo ove moje profesije je što o ženama koje se njom bave kruže razne priče. Misle ljudi da smo dokone, sklone nemoralu, da dangubimo po kojekakvim snimanjima. Kad muškarac uradi nešto, on je švalerčina. A kad to isto uradi žena, ona je kurva. Govorim ovo u ime bar 90% žena sa estrade. Ma čime se bavile, žene su veliki borci za očuvanje porodice. Bore se na svim frontovima i teže im je nego muškarcima. Eto, ja vodim bitke na tri fronta – za porodicu, lepotu i posao. Da bi se oslobodio stomaka, muškarcu je dovoljno da prestane da pije pivo. A ja treba svakog dana da uradim 30 trbušnjaka! Pa vi vidite kome je lakše…“

Zadovoljna si rezultatima svoje borbe za lepotu?

„Treba znati voleti svoje telo, sa svim manama. Voleti i svoje salce, i svoj celulitić. Da je malo zdravlja i pameti, pa neko kilce uopšte nije problem! Mene je moja majka bezbroj puta ubeđivala da sam fantastično građena. Ma kakvi, nisam htela ni da čujem. Patila sam zbog svoje istrćene zadnjice, jer mi je ideal lepote bio da budem ravna kao daska! Gledala sam neke časopise, u njima su devojke bile takve i meni se činilo da je samo to ono pravo. Strašno koliko sam patila i koliko niko nije mogao da mi dokaže. Trebalo je da prođu decenije da shvatim da je moja mama bila u pravu i da imam čime da se ponosim“.

Jure te mlađi muškarci?

„Naravno. Ko drugi da me juri? Moji vršnjaci ne mogu ni da me jure, ni da mi priđu! Većina njih su čiče koje sede u kući i razmišljaju kako da srede svoje prostate! To što me jure mlađi, meni je simpatično. Ne pitam ih za godine, ne znam da li su mlađi od mene deset, dvadeset ili trideset godina“.

Da li bi neko od njih mogao da te obori s nogu?

„Ako se ženi neki mukarac dopadne, poslednje što ga pita je datum rođenja. Mogao bi da me obori neko, bez obzira na godine, ako ima sve ljudske kvalitete koje poštujem i istovremeno da smo ravnopravni po iskustvima. Da ima dete, da dobro zna kako je biti roditelj, da je razveden i da zna šta znači proći kroz iskustvo razvoda, da ima svoj dom, da ima tu familijarnu dimenziju. To su elementi koji su mi izuzetno važno i bez kojih nikada ne bih ušla u vezu. Treba da budu kompatibilne naravi, osećanja, razmišljanja, stavovi. A da nađem nekog lepotana pa da ga šetam kako bih bila zanimljiva, to ne dolazi u obzir! Nikada ne bih sakupljala mladiće kao trofeje. Bila sam i sa čovekom koji je stariji od mene, ali mi to nije donelo sreću“.

U čemu najviše uživaš?

„U svojim unučićima. Bilo gde da sam, ma koliko da sam daleko, jurim kući nedeljom, da ih okupam u velikoj kadi koju zovemo morem. Nema te trke i frke zbog koje bih propustila to nedeljno kupanje. To me usrećuje – da im perem i sušim kosice, da zajedno uživamo i ćaskamo. To je vrh svih vrhova, svakog umeća, uspeha, znanja, pameti, sposobnosti, svega na svetu. Ti trenuci njihovog odrastanja, uživanje u njima, moje su najveće blago. Poručila bih svim ženama – nije kraj ako ste same i razvedene. Uprkos tome, žena može biti uspešna i srećna. Ništa na svetu ne isključuje da se otkačiš i tulumariš kao recimo ja sinoć…“