SCANDAL! INTERVJU – HALID MUSLIMOVIĆ: Vesna Zmijanac treba malo da se sredi fizički, da oslabi!

Halid Muslimović već mesecima uči turski jezik, rešio je da ga toliko savlada da bar može da peva na njemu. Četiri pesme uveliko snima na turskom s namerom da ih plasira u toj zemlji. Kako kaže, vrata velikog, šarenog turskog tržišta su mu se sama otvorila i hoće to da iskoristi.

„U izuzetno gledanoj i popularnoj turskoj seriji Ališ i Zena, u špici serije, ide moja pesma Sto jarana. U turskom filmu Plavi leptir je moja kompletna sevdalinka Uđi u baštu kraj šimšira. Kako sam čuo, u Turskoj se slušaju moje pesme, ljudi su tamo zainteresovani za mene i moju muziku, pa hoću to da iskoristim, da proširim tržište. Vreme je za novitete!“

Kako su se tvoje pesme našle u turskoj seriji i turskom filmu?

„Pojma nemam! Mene niko ništa nije pitao. Verovatno se nekom svidelo, pa je to lepo stavio bez pitanja. U stvari, pevač se tu ništa i ne pita. Što se tiče Dva jarana, autor i aranžer pesme Bora Višnjički je to isterao, izborio se za autorska prava. Ja sam pesme već snimio na turskom. Prvo mi neko prevede tekst, da znam o čemu pevam. Naučim tekst na turskom, pa slušam demo snimak, pa tako po sto puta. Teško je na turskom pričati, a kamoli pevati. Kad je čula jedna dama u Turskoj, žena koja je u svetu muzike u toj zemlji na vrlo visokoj poziciji, htela je da crkne od smeha!“

Je l’ ti bio blam?

„Kako nije! Pitao sam zašto se tako slatko smeje, zar zvučim toliko smešno. A ona je rekla da sam otpevao bez greške, da nijednu reč nisam pogrešno izgovorio. To mi je dalo krila da nastavim. Ma oduševljen sam! Bio sam u Turskoj, snimio sam spot za jednu pesmu, upoznao se sa glumcima iz serije Elif. Joj, majko moja, samo nikako da im popamtim imena“.

Daj bar neko ime?

„Znaš šta, onaj fenomenalni glumac koji je glumio Bali bega u Sulejmanu, izjasnio se da mu se sviđaju moje pesme i da bi voleo da me upozna. I ja želim njega da upoznam. Verujem da ću uspeti, probaću da se sa njim dogovorim da se pojavi u mom spotu. Čuo sam da je vrlo skup, ali bio bi to neviđeni pogodak! Haos bih napravio. Očekujem veliku podršku od Emine Jahović, super sam sa njenim bratom Mirsadom. Možda je rano da pričam o svemu tome, ali planiram haos u Turskoj da napravim. Hej, zemlja od sto milona ljudi, sjajno tržište…“

Ako prođeš, bićeš opet milioner, kao nekad!

„Ma pusti milione, nije meni do miliona! Ja sam u ratu izgubio milone, sve što sam imao, mislim da sam prošao kao najveći gubitnik na estradi. Finansijski gubitnik… U trenu sam izgubio sve za šta sam godinama radio, braća su mi završila u logoru. Ulagao sam u pogrešnom trenutku. Prošao sam pakao. U nekoliko godina, promenio sam 13 adresa. Gde sve nisam živeo i šta sve nisam preživeo… Bio sam slomljen, izgubljen, bez prebijene pare u džepu. Ne želim ni da se sećam“.

Ko ti je pomogao?

„Niko od onih kojima sam ja pomogao! Sećam se kako sam izgubljen lutao po Beču, bukvalno praznih džepova. Išao sam tako ulicama, kad je iz jednog lokala istrčao čovek i prišao mi. Nisam ga prepoznao. Objasnio mi je da sam godinu-dve ranije pevao na ispraćaju njegovog sina u vojsku. Ušli smo u njegov lokal, doneo je kafu, a onda otvorio kasu i iz nje istresao sve. Dao mi je sve što je u kasi imao, znao je u kakvoj sam situaciji. Nikada to neću zaboraviti. Ljudina! Za razliku od mnogih koji su mi okrenuli leđa“.

A ko te je najviše razočarao?

„Neću da ih pominjem, mučno mi je… Ali razočarao sam se u 80 odsto estrade. Mnogima sam pomogao da se uspnu do zvezda, mnogi su sa mnom počeli. Za mnoge sam bio humanitarna organizacija…“

Da li si isplivao iz dugova?

„Znaš šta, ti koji pričaju da sam bio u dugovima, bolje bi im bilo da gledaju svoja posla i svoje novčanike. Nisu to bili dugovi, već ulaganja. Nije mi bilo lako, ni sad mi nije lako. Ali nikoga glava nije bolela od mene, nikome nisam ostao dužan. Mogu da zakasnim, ali to je sve. Manevrisao sam sa novcem, ali i vlade tako manevrišu, pa što ne bih ja?“

Šta je bilo sa onim što si dugovao Džeju?

„To je potpuno pogrešno interpretirana priča. Džeja sam pozvao da mi bude gost na koncertu pre mnogo godina i rekao da ću mu platiti 2.000 maraka. I još sam mu obećao da mu obezbedim tezgu na kojoj će uzeti još toliko. Međutim, nešto to nije ispalo kako treba. Dao sam mu prvo hiljadarku, pa onda još petsto maraka. A pošto je počelo da se priča da sam ja njemu dužan, nedavno sam mu dao još 3.000 konvertibilnih maraka“.

Lično si mu dao? Jeste li popričali?

„Ne, ne, poslao mi je broj računa žene sa kojom živi. Poslao sam sina u banku, on je u banci to uplatio. U stvari, ja njemu nikad nisam ni bio dužan, ali pošto je ta priča vezana za mene, želim da je prekinem“.

Znaš u kakvoj je situaciji?

„Nešto sam čuo, mnogo mi je žao. Previše se bi dao noćnom životu. Voleo bih da se izvuče, da pobedi, žao mi je što mu je teško. On je veliki pevač, unikatan je… Ne želim mu ništa loše, daleko od toga“.

Nude li ti ljudi drogu na tezgama?

„Pa priča se da toga na estradi ima mnogo. Ja nikog od kolega nisam video, nikome nisam držao sveću. Ipak, često se dešava da odem u neki lokal i da mi ljudi ponude da povučem crtu. Kažem im lepo da nisam u tom filmu, da mi ne pada na pamet. A oni se onda čude i počnu da pričaju kako je dolazio neki moj kolega, da je vukao crte, pa oni zato i meni nude. N želim to ni da čujem, a kamoli da prepričavam“.

Sećaš li se starih, dobrih vremena kad si žario i palio širom Juge?

„Naravno da se sećam. Hoću da crknem za Jugoslavijom!“

A sećaš li se svojih velikih ljubavi?

„Na koje misliš?“

Recimo, na Zoricu Brunclik?

„Jedno vreme se pričalo da smo zajedno. A meni je zbog toga bilo mnogo neprijatno jer sam bio super i sa njom i sa Kemišem. Ta priča nije imala veze ni sa čim. Čim neko zajedno radi, kao što smo mi radili, tako krene priča o vezi“.

Šta je bilo sa vezom sa Vesnom Zmijanac? Kako si je prežalio?

„Ha, ha, ha… Da se ne lažemo, između Vesne i mene je jedno vreme bilo nekih simpatija, nije da joj se nisam udvarao. Ali kratko je to udvaranje bilo. Nas dvoje nikako nismo mogli da budemo zajedno, mnogo toga nas je razdvajalo…“

Šta vas je razdvajalo?

„Ne umem to da definišem. Znaš, ipak nije bilo hemije. Ona je predobra osoba, samo mi je uvek bilo žao što je najlošija prema sebi. Mislim, nije ona za žaljenje, ona je u svakom smislu fantastična žena. Nju narod mnogo voli, voli i hoće njene pesme. Ona bi mogla da vaskrsne, mogla bi ponovo haos da pravi. Samo da se malo sredi fizički, da sredi kilažu. Bar danas ima milion načina da se to reguliše. Da oslabi, da snimi pesmu-dve i njoj bi sva vrata bila otvorena! Vesna je specifična, ona je samotnjak, osobenjak…“

Nekad je cela Jugoslavija brujala o tvojoj vezi sa Biljanom Jeftić!

„Slatko se smejem tome. Nas dvoje smo bili veliki prijatelji. Ali nikad, kunem se, nismo bili u vezi. Uvek je bila izuzetna žena, prelepa, rasna, prirodna, mnogo smo radili zajedno, ali na vezu nikad nismo ni pomislili!“

Sećaš li se kad si Breni kupio suknju?

„Sećam se, davno je to bilo, možda se i ona seća… Bilo je to osamdeset i neke, bila je u zenitu slave, svi su bili ludi za njom. Bio sam gost na turneji Lepe Brene i Slatkog greha. Breni je bio rođendan i ja sam gledao šta da joj kupim. Izabrao sam kožnu suknju, čak sam i broj potrefio. Ona se oduševila, maltene zaplakala koliko je to dirnulo. Rekla mi je da joj nikad niko ništa nije kupio. Možda joj se ni nije svidelo, ali je moj postupak dirnuo“.

Da li si nekad lumpovao sa Miroslavom Ilićem?

„Nisam, ja sam samo gledao. Nekoliko puta sam bio prisutan kad su Minimaks i on pravili haos. Nije im bilo ništa da polome celu kafanu. Među kolegama su bili poznati kao letači na svetlo! Lusteri od njih nisu mogli opstati. Ma ludilo je bilo. Ali svi smo ih mnogo voleli, bili su pozitivni. Mladost – ludost. Znam da Miroslav ni u ludilu ne bi radio ono što je radio onda. Ljudi se menjaju, on se davno opametio, prestao da pije, dozvao se sebi…“

Da li si u toku sa pričom o njegovom stvarnom ili navodnom vanbračnom sinu?

„Nešto sam čuo. Teško je tu bilo šta reći. Da sam na njegovom mestu, uzeo bih dete za ruku i otišao da proverim. Ako je moje, rekao bih – dobrodošlo u moj život, u moju porodicu! Ali svi smo mi različiti, svako to gleda drugačije. Miroslava izuzetno cenim, dobar sam sa njim. Redovno svraća u moj hotel u Prijedoru, kad je u tom kraju…“

ZABRANJENO PREUZIMANJE FOTOGRAFIFA, CELE VESTI ILI NJENOG DELA!