RASKRINKAO ESTRADU: „Vesna Zmijanac je guska! Duguje mi 50.000 maraka“, poručuje u intervjuu za SCANDAL! Dragan Aleksandrić

Dragan Aleksandrić, živa legenda naše muzike, kompozitor, aranžer, harmonikaš, producent, kaže da uopšte ne žali za vremenom kada je bio jedan od najbogatijih ljudi na estradi. Bio je najuspešniji, najtraženiji, najplaćeniji. U stara dobra vremena, sa tezgi se vraćao sa kesama punim para, a pevači su se grabili o njega. Napisao je nekoliko hiljada pesama i kola, preko deset hiljada aranžmana, dobio na stotine nagrada. Njegove pesme pevala su najveća pevačka imena. Većinu hitova Miroslava Ilića napisao je Aleksandrić. Živeo je punim plućima. Strast prema kocki odnela je sve materijalno što je imao. Svašta je u životu prošao, doživeo i preživeo. Iako su mu mnogi okrenuli leđa, kaže da ni u koga nije razočaran i da žali samo za vremenom kada se više cenila muzika.

Mnogi misle da se povukao, da se odrekao pisanja pesama. Ali, to je daleko od istine.

„Sad je jedan pevač snimio desetak mojih pesama i razbija. Oduševljen on, oduševljena publika, za tri dana nekoliko stotina hiljada pregleda. Čovek me je lepo zvao nekoliko puta i rekao mi da hoće pesme od najboljeg kompozitora svih vremena. Ja mu pošaljem deset pesama, on se oduševio i sve ih je snimio!“

Koji pevač?

„E, to već ne mogu da ti kažem, da ne pravim čoveku probleme. On je iz Hrvatske, nije hteo da uzme pesme od tamošnjih autora. Zato sam se potpisao pseudonimom. Niko ne zna da su to moje pesme! A strašne su! Ršum su napravile, ludilo. Ni on ni ja nećemo da pričamo o tome, da ne pravimo frku. Znaš kako je, radili smo ono što se ne sme.“

Dao si mu narodnjake?

„Ne, modernjake! Znaš ti da ja pišem sve.“

Šta poručuješ onima koji kažu da su tvoje pesme demode?

„Nemoj da me zasmejavaš. Baš me briga ko lupeta gluposti. Moje pesme prave ršum po celoj Evropi, po svetu. Sad sam radio sa nekim rumunskim pevačima. U Bugarskoj je presnimljeno oko 70 mojih pesama. O čemu onda da pričamo! Posla mnogo, a para nigde. Nedavno mi kaže jedan prijatelj koji živi u inostranstvu: Čoveče, pa tebi ukradu bar nekoliko hiljada evra dnevno! Moje pesme se toliko slušaju i pevaju po svetu da bih bio bogat čovek kada bi se sve to regularno platilo! Eto, razbijam, a već dve i po decenije sam podstanar!“

Osiromašili su te kockarski dugovi?

„Znaš šta, ja svoje dugove plaćam, a oni što duguju meni, sakrili se u mišje rupe! Na mojim pesmama su zgrnuli milione!“

Pozove li te neko od starih saradnika, da pita kako si, treba li ti nešto?

„Šališ se? Niko telefon da okrene, da pita jesam li živ. A nema sa kim nisam radio – Miroslav Ilić, Vesna Zmijanac, Nada Topčagić, Zorica Brunclik, Mitar Mirić, Zorica Marković, Snežana Đurišić, Radiša Urošević, Rade Jorović, Izvorinka Milošević…“

Da napišeš opet nešto za Vesnu, i njoj trebaju nove pesme?

„Njoj sam napisao Svatove, Idi, široko ti polje… Radio sam joj taj album sa kojim je haos napravila. Ona je, bre, najobičnija guska. Ostala mi je dužna. Za taj album, po ugovoru je trebalo da mi da plati 85.000 maraka, tadašnjih, nemačkih. Dala mi je samo 28.000. Za izdavanje tog albuma, otvorila je izdavačku kuću Niki. Završila posao, izdala album i zatvorila firmu. Od koga da tražim pare? Koga da tužim kad firma ne postoji? Vešto je ona to odradila.“

Pa da li si tražio pare od nje?

„Naravno! Rekla mi je: Ne dam ti! Uzela je veliku lovu na tim pesmama, a eto… Neka je, ne želim joj ništa loše. Ali, ne gradi se sreća na tuđoj muci, sve se vraća…“

Zašto za Miroslava ne napišeš neku pesmu? Osamdeset odsto njegovih hitova si uradio…

„Znaš šta, bar osamdeset odsto njegove karijere sam ja! Realno! A njega da pitaš, kao da nisam ni učestvovao u njegovoj karijeri! Tužno da nema dalje. Nema koncerta, nema nastupa na kojem nije pevao moje pesme. Milione je zgrnuo na mojim pesmama, traženiji je od Rolingstonsa zahvaljujući njima. Da me pozove, da me pita kako sam, nema teorije! Na dva poslednja rođendanska koncerta me nije ni zvao.“

Mnogo si razočaran?

„Ne, ne… Razočaran bih bio da je drugačiji… Dobro ga poznajem. Njemu ljudi nisu važni. Važan je samo sam sebi. Stalo mu je samo do supruge, sina, ćerke i unuka. Tu je kraj. Pa čovek sa pola estrade ne govori, sa svima se posvađao.“

Sećaš li se vremena kada te je čika Obren Pjevović pozvao da pratiš jednog malog iz Mrčajevaca?

„Naravno, to je već istorija. Znao sam da će biti ime, da će praviti haos u muzici, da će trajati. Zajedno smo haos napravili! Mi smo i rod, očevi su nam sedeli u istoj školskoj klupi, nikad to nije ni spomenuo nigde…“

A sećaš li se da su Mitroslav Ilić i Mirko Kodić u tvom stanu, u istom krevetu spavali?

„Kako se ne bih sećao? Pa rođenu ženu sam iz bračnog kreveta izbacio, poslao je u dečju sobu, da bi Miroslav imao gde da spava! Tri godine je ključ od mog stana imao. Odatle je polazio na tezge, tu se vraćao, završavao poslove, da ne bi morao čak do Mrčajevaca. Rekao sam mu da je moja kuća i njegova kuća. I Kodiću sam pomogao, i on je u mojoj kući bio. Odveo sam ga kod Bokija Miloševića, pomogao mu da snimi prvi singl…“

I ti si kasnije imao ključ od doma Miroslava Ilića?

„Šališ se? Pa ja nikad za njegov sto u Beogradu nisam seo! U Mrčajevcima jesam, ne mogu da kažem, ali u Beogradu… Svaki put kada je trebalo da odem kod njega, on bi našao neko opravdanje, neki izgovor. Ili negde ide, ili mu neko dolazi, uvek je bio u gužvi. Nikad nije bilo mesta i vremena za mene. O svemu tome bi mogao roman da se napiše. Za sve što pričam, imam bar po sto svedoka. Ali, neću više za njega da čujem. Dosta o njemu…“

Da li ti je možda Mitar Mirić tražio pesmu?

„Tražio mi je, pre 7-8 godina. Dao sam mu pesme, a on mi se više nikad nije javio da kaže da li mu odgovaraju ili ne. Uostalom, šta će njemu moje pesme? On juri gluposti, hoće po svaku cenu da bude moderan. A ja glupe pesme ne pravim! Većina tih starijih pevača se načisto pogubila u želji da budu moderni i aktuelni, ne znaju gde glavama udaraju.“

A mladi?

„Na estradi je opšti vašar! Mladi imaju imena, ali nemaju pesme. Ni oni ne znaju gde će i šta će. Znaš, moram da kažem, jedini čovek koji me je zaista ispoštovao je Saša Popović. Mnogo puta sam gostovao u Grandovim emisijama, imam na desetine pesama snimljenih za Grand…“

Ko je naš najbolji harmonikaš – ti, Kodić, Kemiš, Bosanac, Kešelj?

„Za sebe nikad ne bih rekao da sam najbolji. Ja sam samo muzički radnik. Kemiš je zaista vanserijski umetnik. Ali, iznad svih koje si nabrojala je Ljubiša Pavković, on je najbolji, najveće je ime. Najbolji harmonikaš trenutno je Lelo Nika, moj veliki prijatelj, desetostruki prvak sveta. Imao je samo pet godina kada je otac počeo da ga dovodi na moja gostovanja u Malmeu, Stokholmu, Berlinu, svuda po Evropi… Ima i ovde opasnih mladih harmonikaša…“

Pamtiš li rad na opereti koju si pisao za Miroslava Ilića i Sonju Savić?

„Kako da ne! Bio sam u Švedskoj kad su me pozvali iz televizije, rekli mi da imaju tekst i da bi voleli da napišem muziku. Prekinuo sam gostovanja po Skandinaviji, došao i uradio tu operetu. Ništa mi nije bilo teško. Mladost, snaga, volja… Miroslav je bio maestralan, Sonja vanserijski talenat. Lako smo to snimili. Mnogo mi je žao Sonje, tužna sudbina. Poznajem joj majku, iz istog smo sela.“

Radio si i na antologijskoj seriji Kamiondžije. Kakvo je to iskustvo bilo?

„Izuzetno. Voki Kostić me je pozvao. Uradio sam Kamiondžijsko kolo. Nisam imao pojma da će ga prekrstiti u Vokijevo kolo. Bio sam povređen, uvređen. Tri meseca sam radio, a nigde me nije bilo. Sve je uradio neko drugi! Jadno, tužno. Samo sam rekao: Neka su živi i zdravi! Jednom mi je kazao Boki Milošević: Sve je u redu, i kad imaš, i kad nemaš. Samo je važno da se to rasporedi. Nisam se osvrtao unazad, nisam kukao što sam prevaren, samo sam gurao dalje, išao napred.“

Kako je bilo raditi muziku za film „Sok od šljiva“?

„Ma pusti, i tu je svašta bilo. Ne mogu ni da se sećam svega, nije dobro za zdravlje. Radio sam ovde na nekoliko filmova, moja muzika je čak i u jednom turskom filmu. Turci me zvali, nudili mi pare. A ja nisam hteo da mi plate u komadu, hteo sam procenat. Naravno, zeznuli su me, pa nisam dobio ništa!“

Koliko pesama imaš u šteku?

„Nebrojeno. Sramota je šta se sve peva, a moje divne pesme čame u fioci. Ne bih ih svakome ni dao, da ih ne pokvari. Za dve godine, napisao sam preko 200 kola. A kolo je deset puta teže napraviti nego pesmu.“

Zašto od svoje supruge Ljiljane Bucalo, koja je izuzetna pevačica, nisi napravio veliku zvezdu?

„Probelem je baš u tome što je zaista izuzetna. Ali i muzički školovana i preozbiljna. Neće da bude provokativna, da se oblači izazovno, da se ponaša slobodno. Nema ono što poslednjih deceniju-dve prolazi, nije rođena da pravi haos, popout mnogih pevačica više nego skromnih glasovnih mogućnosti… Mada, ko zna, nikad nije kasno.“

ZABRANJENO PREUZIMANJE CELE ILI DELA VESTI I FOTOGRAFIJA!