Šabanovoj Goci sam DAVAO PARE U DŽAKOVIMA – tvrdi Nikola Idžan za SCANDAL!

Za četiri i po decenije, koliko se bavi estradom, Nikola Idžan je doživeo i preživeo svašta. Gotovo da nema pevača sa kojim nije sarađivao. Jedan od najuspešnijih i najpoznatijih menadžera još u staroj velikoj Jugoslaviji, dobio je mnoga priznanja za svoj rad.  Poslednju deceniju, Idžan je generalni menadžer Miroslava Ilića. Kako mnogi kažu, zbog Miroslava je svima okrenuo leđa…

Na estradi se priča da si mnoge otkačio zbog Miroslava Ilića!
– Tako ispada! Posvetio sam se samo Miroslavu i verujte mi, odmorio sam se od kada radim sa njim. On poštuje mene, ja poštujem njega i odlično funkcionišemo. Čovek samo traži da se poštuje data reč! Izuzetno je korektan. Drugoj muzičkoj mladosti, koju proživljava ovih godina, ni sam se nije nadao.

Hvališ ga po službenoj dužnosti ili…
– Ma kakva službena dužnost? Čovek zaslužuje da bude hvaljen. On i pevači poput njega su naše nacionalno blago. Kao i Cune, Tozovac, Šaban, Bekuta… Ma Miroslav je brend! Nažalost, mi ne umemo da čuvamo naše nacionalno blago. Hiperprodukcija je degradirala sve…

Nedavno si se pitao kome to smeta Miroslav Ilić?
– I on se to pita. Mnogi ga napadaju, potpuno nejasno zbog čega. On je uvek bio čovek jasnih stavova, govorio je ono što misli. Upozoravao je kolege šta će se desiti u muzici ako ne reaguju, molio ih da se udruže, a oni su se smejali. A dobro znam da je čovek čist kao suza. Ljudi i ne znaju koliko je veliki humansta, on sam ne priča o tome. Održao je na stotne humanitarnih koncerata, a da ne pričam  koliko pomaže ljudima. Prošle nedelje, zove me žena kojoj trebaju pare za lekove, zove dečko iz Kraljeva, trebaju mu pare da ide u banju. Miroslav samo kaže – pošalji! A ko će njega sutra da pita ima li ono što mu treba!

Pa on se davno dobro obezbedio…
– Sve što ima, on je sam zaradio! Uvek je bio jedan od malobrojnih koji su sve radili regularno! Nedavno, pred nastup u Sremskoj Mitrovici, čovek nije mogao da se načudi kad je Miroslav tražio da se, kao i uvek, napravi ugovor! Svi traže pare na ruke, a Miroslav traži ugovor! Davno je on meni rekao Džoni, znaš da kod mene nema muljanja. Decenijama je uplaćivao u penzijski fond. Samo poslednjih deset godina pred penziju, on je u penzijski fond uplaćivao po hiljadu evra mesečno. A dobio je penziju od četrdesetak hiljada dinara mesečno! Kad je stekao nacionalnu penziju, kad su krenule priče da mu je to zet namestio, on je hteo da je vrati! Ako on nacionalnu penziju nije zaslužio, ne znam ko je.

Zašto si prekinuo saradnju sa Sinanom Sakićem? Bili ste veliki prijatelji…
– Nema nekog posebnog razloga. Jednostavno je došlo do prezasićenja. Ja sam jedini radio turneju Južnog vetra ‘86. godine. Godinu dana ranije sam postao Sinanov menadžer. Do tada je radio sa nekim menadžerom iz Sarajeva dok taj nije zbrisao sa sve Sinanovim parama. Sinan je bez ikakve reklame svuda pravio haos, punio hale. Uvek je bio raspoložen, veseo i prstom je dirigovao masama! Imali smo jedan žestok udes kod Doboja. Udario nas je pijani čovek, poginuo je u tom udesu. Sinan je polomio vratni pršljen, dugo je nosio gipsanu kragnu, a meni je ostao ožiljak na licu od tog udesa. Radili smo još godinu dana posle toga. Nikad se nismo posvađali…

Da se u vaš odnos nije umešao neko treći?
– Ne znam, dugo smo bili veliki, kućni prijatelji. Moguće da je njegova supruga Sabina imala ambicije da vodi njegovu karijeru. Otvorila je bila i produkcijsku kuću. Možda je, kao i žene nekih drugih pevača, htela da bude glavna….

Misliš na Gocu Šaulić?
– Nedavno smo se Goca i ja sreli, rekla mi je Sećaš li se kad si mi davao kese sa parama? Ja dođem na turneju, a ti mi spremiš kesu para… Naravno da se sećam! Posle nastupa, došla bi Goca i ja bih njoj davao lovu. Nije se ona mnogo mešala, samo je po pare nekad dolazila. Iskren da budem, Goca je mnogo toga zaštitila, obezbedila decu. Šaban je boem, a Goca je sposobna, preduzimljiva žena, bolje da su pare kod nje! Ni Šaban se tu nije bunio…

Čije kese para su bile najteže?
– Naravno, Šabanove! Ja sam u to vreme slovio kao mali Bosanac koji u džakovima nosi lovu. Šaban je punio sva mesta na kojima se pojavi i opravdavao je svoju zaradu. Ja sam tada radio sve na svoj rizik, kao nijedan menadžer…

Nabacivao si Šabanu i ženske?
– Ma ne, taman posla… Njega ženske jesu jurile, ali ih je on ingnorisao. Nikad on nije bio neki švaler. Tek poslednjih godina ga promovisaše u švalera! Ni sam ne može da veruje šta ga je snašlo.

Često se dešavalo da pukneš?
– Ne često, ali, dešavalo se. Godine 79. radio sam ogromnu turneju Hit leta i bilo je fantastično u svakom smislu. Ali, naredne godine, bio je haos. Objavljeno je da je Tito umro, na peti dan naše velike turneje. Narod je bio u šoku, svi su bili zbunjeni, velika tuga. Ja sam već bio potpisao ugovore sa halama, sa sponzorima. Predložio sam pevačima da prekinemo turneju, napravili smo sastanak. Međutim, insistirali su da nastavimo, pa šta bude. Ako bude para, da ih podelimo, ako ne bude, nikom ništa. Pokojni Miki Jevremović, veliki profesionalac, govorio je da je sramota da prekidamo… Kad ga pomenuh, njemu sam poslednju tezgu obezbedio, u Tesliću, sa Jovom Radovanovićem. Posle nje, Jova mi kaže Nikola, neće Miki dugo! Tako je i bilo…

I šta je bilo sa tom turnejom u vreme Titove smrti?
– Nismo je prekinuli, ali je bila fijasko. Poseta je bila slaba. Na kraju, nije bilo šta da se deli. A svi pevači su tražili lovu, zaboravljajući šta su rekli! Čast izuzecima…

Tad je potekla priča Maje Odžaklijevske da je zbog tebe izgubila bebu?
– Da, to je tada bilo. Tražili su zaradu koje nije bilo! Ma kakva izgubljena beba, kakvi bakrači! Dobro Maja zna da smo turneju hteli da prekinemo, da zarade nije bilo, ali eto, mene je okrivila za sve i svašta…

Dugo si radio sa Mitrom Mirićem. Kako si podnosio njegove fobije?
– Sa njim je uvek bilo veselo i puno iznenađenja. Kad Mitar vidi u blizini nekog ko mu se čini čudnim, ko mu deluje opasno, on bi odmah da zbriše! Sećam se, na jednom Mitrovom nastupu u okolini Modriče, krenuli su problemi. Nije tada bilo obezbeđenja kao sad. Jedan krupni tip je bio u publici. Prišao je Mitru, počeo da ga grli, ljubi, da mu nešto govori. Mitar nije razumeo o čemu čovek priča. Rekao mu je Čoveče, pusti me da pevam! Kad je video da ne može da ga se otrese, kaže on meni Nikola, uzimamo mi lepo vino i mezu i brišemo! I šta ćemo, lepo mi zbrišemo u sobu motela.

Da uživate i brojite lovu?
– Baš tako! Sedimo mi na podu motelske sobe, mezimo, pijuckamo i brojimo. Kad, krenu kucanje, a onda strašno lupanje. Mitar se skupio, uplašio,  velika mu frka! Krenu neko da razvaljuje vrata, a Mitar će meni Nidžo, bežmo kroz prozor, došo onaj ludak! Šta se, u stvari, dešavalo? U jednoj od susednih soba, neko je izgubio ključ i ljudi sa recepcije su morali da razvale vrata. A sve se čulo tako jako kao da se razvaljuju vrata naše sobe. Mitar je uvek imao fobiju od teških, navalentnih i dosadnih ljudi. Nikad nije mogao da ih podnese, uvek ih se klonio i od njih bežao. Jedva sam ga zadržao da ne skoči kroz prozor!

Jurio je ženske, juri ih i danas?
– Neću ništa da kažem! Čovek je uvek bio zdrav, prav, pun energije, i danas pazi na sebe, trči, radi vežbe. Jurile su ga, sačuvaj Bože! Mnogo puta su auto htele da mi prevrnu zbog njega. Samo zbog slikanja sa njim, bile su spremne na sve. A on je stalno psovao onog ko je izmislio slike i slikanje i jadikovao da mu zagorčavaju život. Ma Zoran Kalezić je bio kralj u takvim situacijama! Vozio sam stari mercedes, koji je imao šiber na krovu. Zoki samo otvori šiber, poviče Stigao je kralj! Stigao je Prisli! Baci kroz onaj šiber gomilu slika sa autogramima, a meni kaže Beži! Vozi!

Bio si svedok  mnogih kockarskih okršaja?
– Ma bilo je svačega! Recimo, vozim Zorana Kalezića, Kemala Malovćića, Tomu Zdravkovića i Šabana Šaulića. Bilo je to posebno kockanje! Krenemo na tezgu, odjednom mi kažu da stanem na prvom parkingu. Izjure iz mog velikog mercedesa, pa na haubi auta razbacaju partiju pokera! Kalezić mi je govorio da će mi džabe pevati ako ga povedem na turneju. Naplatiće on od Tome i Kemala!

Kakav je Šaban u kocki?
– Šaban zna da se kocka! On to polako, tiho, smireno, kao i sve ostalo. On se kocka meraklijski, na sitno, zabave radi. Njemu je uvek bilo najvažnije vino. Mora da bude kvalitetno i hladno. Kako negde krenemo, ja javljam da nas čeka hladno vino.

A kakva su ti iskustva sa Sekom Aleksić? Zašo si sa njom prekinuo saradnju?
– Saradnja sa Sekom je bila odlična! Dogovorimo se pre nekoliko godina da radimo jednu diskoteku u Mostaru. Tražio sam 5.000 evra za nju. Gazdi je to bilo mnogo, nije hteo toliko da plati, mislio je da će teško pokriti troškove i zaraditi.. Onda se dogovorimo da radimo na ulaz. Prodamo 1.500 ulaznica i uzmemo 10.000 evra! Jedno vreme sam radio sa Sekom na ulaznice i odlično je bilo. Posle je taj posao Veljko preuzeo, ja sam preuzeo Miroslava i to je to!

Da li ti se nekad smučilo, pa si zažalio što ne ode u glumce?
– Jesam ja nesuđeni glumac. Svašta sam u ovom poslu radio – lepio plakate, vozio lajavce, bacao letke iz aviona, vodio programe… Na čašćavanje, da bih završio posao, bar jednu kuću sam potrošio! Bilo je trenutaka kada mi se sve smuči pa kažem Što ne odoh u glumce, da budem gladan ko čovek!