SCANDAL! INTERVIEW Vojkan Borisavljević: Brena ne može na Eurosong, ne stoji pevački dobro!

Vojkan Borisavljević priprema koncert koji će polovinom marta prirediti u beogradskom Narodnom pozorištu. Na koncertu će mu biti uručena Nagrada Darko Kraljić za životno delo, a biće promovisana i njegova autobiografska knjiga. Borisavljević, dirigent i kompozitor, autor je muzike za mnoge filmove, televizijske serije, pozorišne predstave… U prebogatoj karijeri samo je folkere zaobilazio. Ipak, često su susreti sa njima bili neizbežni.

– Dvanaest godina sam bio direktor muzičkog festivala Mesam u okviru kojeg je bilo i veče narodne muzike. Sticajem okolnosti, učestvovao sam u stvaranju nekih pevačkih karijera. Konkretno, reč je o Vesni Zmijanac i Džeju Ramadanovskom. Sećam se, Marina Tucaković je dovela Džeja, onako malog i simpatičnog. Napisala je tada za njega pesmu Zar ja da ti brišem suze. Nije to bio klasičan narodnjak, već kao neka šansona. Taj glas, pomalo promukli, podsećao je na Šabana Bajramovića. Žiri je bio zbunjen, teško je prošao, a onda je napravio haos. Malo je falilo da ne prođe…

A Vesna Zmijanac?
– Mesam je iznedrio Vesnu Zmijanac u punom sjaju. Ona je bila odličan model kako da se narodna muzika predstavi na moderan, a kvalitetan način. Pevala je odlično, Jorgovane, recimo, sa Merlinom. Obeležila je to vreme. Bila je neprikosnovena, bila je kraljica, prodavala je na stotine hiljada nosača zvuka. Ono što je kasnije snimala, nije bilo to. Najbolji su joj bili rani radovi.

Traže li vam folkeri pesme?
– Nedavno su me zvali neki pevači, tražili pesme, nije red da im pominjem imena. Ali, ja nemam kreativne porive da uradim nešto za njih. Šta bih mogao da napišem? Ovo što se danas sluša meni ne leži. Napravio sam samo jedan narodnjak u životu. Doduše, nije to ni bio pravi narodnjak, već zezancija. Bila je to pesma za film Tesna koža, zove se Sneki rep. Pevala je Snežana Babić. To je bilo u stilu onoga što je radila Lepa Brena.

Niste nikad želeli da radite sa Brenom?
– Ne, ne… Brena je fina osoba. Ali, nismo na istim talasnim dužinama. Ne bih to dobro uradio, ne bih se dobro osećao. Znate, ja sam imao tu privilegiju ili sreću da sa 17 godina snimim prvu ploču. Sa 20 godina sam radio muziku za prvi veliki film, imao sam godinu više kada sam radio muziku za veliku pozorišnu predstavu, pa onda muziku za veliki šou-program. Nikad nisam imao potrebu da se trpam tamo gde mi nije mesto i da zbog para prodajem dušu.

Šta vam najviše smeta u današnjoj muzici?
– Tekstovi. Užasni su. Ne razumem autore. Sve je na nivou neke provokacije, sve je vulgarno, besmisleno.

Mislite i na tekstove Marine Tucaković?
– Moram da kažem da mi se mnogo više dopadalo ono što je ranije radila, pesme koje je pisala za grupu Zana, za Olivera Mandića. Za Cecu je odlično radila. Ali dobro, Marina živi od toga, piše onako kako misli da publika traži…

Ko je po vama kriv za loše stanje u muzici?
– Nekada je RTB bila jedna od najboljih televizijskih kuća u Evropi. Stroge i stručne komisije ocenjivale su šta može, a šta ne. A onda je, zbog opšte nebrige, sve krenulo nizbrdo. Javni servis je prvi počeo da pušta u program tu muziku koja je papazjanija svega i svačega. Sve pod izgovorom da publika to traži…

Nekada je i ono što peva Šaban Šaulić ocenjivano kao kič…
– Meni ti trileri i ukrasi, karakteristični za Šabanove interpretacije, nisu bliski. Ali, on peva dobro, ima energiju i harizmu. Meni ipak više leži način na koji peva Miroslav Ilić. To mi je dobra spona između tradicije i modernog zvuka. Ima među takozvanim narodnjacima i bisera. Recimo, pesma Mito,bekrijo Vasilije Radojčić. Pa pesma Mirno spavaj, nano, koju je snimila Zorica Marković. To su biseri naslonjeni na narodnu tradiciju.

Kako gledate na vreme kada je Miroljub Aranđelović Kemiš bio na čelu PGP-a?
– Vrlo delikatno pitanje. Kemiš je vrhunski muzičar, izvanredan, vanserijski. Potpuno su van sumnje njegovi kriterijumi. On odlično zna šta je dobro, šta ne valja. Ali, politika je tu umešala prste. I on je bio deo projekta trovanja ukusa publike koji, nažalost, traje i danas.

Šta mislite o interpretacijama Zorice Brunclik?
– Ona je meni vrlo draga žena. Znam je od detinjstva. Živela je na Senjaku, u kući u kojoj je živela i moja baba. Uvek je bila simpatična. Ali, njen način pevanja, ti trileri mom muzičkom ukusu ne odgovaraju. Ne kažem ništa loše, ali ne sviđa mi se to. Više mi se sviđa kako to radi Snežana Đurišić.

Zar nikad niste sarađivali sa Zoricom Brunclik?
– Jednom sam radio neke horske aranžmane za veliki orkestar sa kojim je nastupala na jednom koncertu. Za pare, čista komercijala.

Šta mislite o muzičkim takmičenjima?
– Što se tiče Zvezda Granda, žao mi je tih mladih ljudi koji se takmiče. Oni su u sasvim drugom planu. Svi čekaju samo da čuju svađe žirija, za njih nikoga nije briga. Produkciono, to je odlično urađeno, Saša Popović je spretan menadžer, njemu čovek nema šta da zameri. Liči na nekadašnje italijanske programe.

A šta kažete za članove žirija?
– Bosanac je izvanredan muzičar, Snežana Đurišić vrsna pevačica, Marija Šerifović je izuzetna … Karleuša je prepametna, što se tiče njene rečitosti i inteligencije, ne može joj se ništa prigovoriti. Po pitanju njenog muzičkog umeća, ne bih se izjašnjavao. Sve u svemu, oni meni nisu jasni. Šta im to treba? Da budu popularni? Pa već su popularni! Valjda im to nije dosta, pa žele sebe da predstave kao muzičke intelektulce.

Da li biste vi bili član žirija?
– Nije to za mene. Ja sam čovek u godinama, imam bogatu biografiju, bavim se drugom vrstom muzike. Nije to moja krvna grupa. Ipak ja imam ozbiljniji pristup, bavim se muzikom za film i pozorište.

A bili ste gost u serijalu Nikad nije kasno!
– To mi je najsimpatičnije. Uživo se peva i svira, odličan je odnos žirija i produkcije. Niko nikog ne ismeva, ne izvrgava ruglu. Naprotiv, pevači su poštovani i uvaženi. To mi je odlična forma za razliku od takmičenja dece. Smeta mi to. Deca koja nemaju ni deset godina su našminkana, frizirana, pevaju pesme čiji tekstovi nisu primereni njihovom uzrastu.

Sarađivali ste sa Sašom Popovićem, napisali pesmu za Grandove pevače sa kojom su pre nekoliko godinama nastupili na Beoviziji.
– Jeste, Saša je uvek želeo da na neki način malo profini svoj program. Imali smo neke ideje i kombinacije u okviru Zvezda Granda. Nažalost, zakoni tržišta su pokazali da to ne može da prođe. Mnogi u mojoj okolini su bili šokirani kad su čuli da sarađujem sa Sašom. Radio sam pesmu za Grupu prijatelja, kvartet koji su činila četiri odlična Grandova pevača. To je muzika kojom sam se decenijama bavio, koja je skrajnuta, potonula. Poštujem to što radi Popović, iako imamo različite pristupe. Cenim svaki profesionalizam.

Žalite za vremenom kada ste radili muziku za čuveni šou Obraz uz obraz?
– Ko ne bi žalio! Radilo se na najbolji mogući nain. Saradnja sa Milenom Dravić i Draganom Nikolićem je bila božanstvena. Imali smo sve što nam treba, vrhunske uslove, finansije nisu bile problem. Sa Gagom Nikolićem je bilo izuzetno zabavno. On sa sluhom nije bio baš na ti, a tada nije bilo kompjutera, peglanja glasa i sličnih fora, pa smo morali da smišljamo trikove. Ja sam mu tiho pevao na uho, a on je to isto pokušavao da otpeva glasno. Kad nešto nije mogao da otpeva, savetovali smo mu da to izgovori. I to je bio super šrtos. Sa Milenom je bilo lako, ona je muzikalna.

Da li ste u kontaktu sa Milenom, kako je ona?
– Nije baš najbolje. Mnogo je pogodio Draganov odlazak, bila je jako vezana za njega. Ceo život su proveli zajedno. Bio je to umetnički brak, turbulentan kao i svi umetnički brakovi. Bili su fini, izuzetni ljudi. Oni su poslednji tragovi te lepe zemlje u kojoj su se radile divne stvari, poslednji tragovi pravog šou-programa.  Smešno je ovo što se danas zove šou-programom. Sede neki ljudi, lupaju gluposti. Eventualno neko otpeva nešto uz pratnju nekog užasnog orkestra i to je, kao, šou. Tuga.

Čujem da još dobijate tantijeme za muziku u seriji Vruć vetar…
– Da, to je vezano za pesmu A sad adio koju je otpevao Ljubiša Samardžić. Serija je postigla enormnu popularnost, ne samo ovde, već i u svetu. U Mađarskoj je Smoki bio proglašen za glumca godine, pa su Mađari tražili da snimi ploču na mađarskom. Ovde, u Beogradu, snimili smo pesmu na tom jeziku. Smoki je otpevao na jednom stadionu u Mađarskoj, tu je primio i nagradu. Sećam se, bio je urnebes, haos. Sto hiljada ljudi je sa njim uglas pevalo. Najveći hor na svetu. Jeste, i danas iz Mađarske dobijam tantijeme za tu pesmu.

S kim je bilo lakše raditi – sa pevačima ili glumcima?
– Uvek sam više voleo da radim sa glumcima jer su obraćali mnogo pažnje na tekst koji pevaju, izgovaraju. Pevači često nemaju pojma o čemu pevaju!

Ko vas je u karijeri naviše razočarao?
– Pa nisam ja to tako gledao… Jednom me je strašno razočarao Leo Martin. Kad se nije pojavio u Opatiji da otpeva pesmu Odiseja, kad nismo otišli na Evroviziju. A sve je već bilo spakovano. Leo je imao navodni problem u Minhenu. U stvari, imao je problem sa svojim producentom, koji nije bio za to da Leo peva na srpskom, već na engleskom. Tada to evrovizijske propozicije nisu dozvoljavale. Pesma je bila u trendu, mnogi su je već videli kao evrovizjskog pobednika. Ko zna, da se Leo tada pojavio, verovatno ne bismo danas pričali ovde! Na Evroviziju je otišao Čola sa pesmom Gori vatra i zauzeo pretposlednje mesto.

Ko bi sad trebalo da nas predstavlja na Evrosongu?
– Saška Janković mi je najbolja, pesma je odlična, ali nije komercijalna pa od toga verovatno neće biti ništa. Sanja Ilić i Balkanika su već favorizovani, imaju odličan vokal Danice Krstić. To je etno priča. Ali, pesma je previše naslonjena na Bregovića. Brega iz druge ruke! Kopija, ali ne do kraja.

Zašto evrovizijska pobednica Marija Šerifović nije napravila veću karijeru posle velikog uspeha?
– I meni je to čudno. Sjajna pesma, sjajna pevačica, evrovizijska pobeda i – ništa! To je problem Evrosonga, malo toga se zadrži. Sećam se, Novkovićeva pesma Džuli, koji je potpisao drugi autor, a otpevao Danijel, snimljena je na 40 jezika! Meni je žao što Flamingosi nisu otišli kad je otišao onaj mali Crnogorac. Nisu otišli zbog političkih zavrzlama, a pesma je bila vrh, u trendu, sigurno bi dobro prošla…

Verujete li da bi Karleuša postigla uspeh na tom takmičenju?
– Ne, ne, ona je vokalno ipak vrlo skromna.

A Lepa Brena?
– Ne, pevački  ona ne stoji toliko dobro…