Da nije bilo Tita, ne bih ni bila pevačica! On mi je pomogao da se školujem za muziku

Samo za SCANDAL! Snežana Đurišić otvorila je dušu i ispričala pravu istinu o svom odnosu sa sinom Markom, zatim o vezi sa Vanjom Miloševićem, karijeri, usponima i padovima, a osvrnula se i na davnu prošlost, u vreme stare Juge, kada je kao devojčica pevala pred Titom!
Kako si dočekala Novu godinu?

– Kao i mnoge moje kolege, i ja sam radila. Tako je uglavnom svake godine, imala sam nastupe i za kalendarsku, i za Srpsku novu godinu. S tim što sam za Srpsku imala jedan mali izlet pod znacima navoda. Naime, 11. sam pevala u Torontu, a 13. u Majdanu. To je bilo veoma stresno i naporno putovanje, ali uz Božiju pomoć sve se dobro završilo. Ovom prilikom bih htela da kažem da srpski klub Oplenac u Torontu, između ostalih, vodi jedna dama koja se zove Dragana. Želim da je pozdravim i da joj se na svemu zahvalim jer je zaista sve organizovala na zavidnom nivou. Četvrti put sam tamo pevala, bilo je prepuno, a utisci su božanstveni. Hvala im na svemu, i njima i publici. Takođe, i u Majdanu je bilo prepuno. Sve u svemu, nove godine sam odradila uspešno.

A Božić?
– Božić sam tradicionalno provela kod kuće. Inače su snimanja Zvezda Granda uveliko počela, tako da su to stvari kojima sam trenutno zaokupljena. Malo sam doduše prehlađena, pa čekam da prezdravim i onda ulazim u studio. Imam divnu baladu koju mi je pisao autor mojih hitova Lepi moj i Niko me nije voleo kao ti. Jedva čekam da predstavim publici i tu novu numeru.

Kakvo je stanje na Zvezdama Granda?
– Zvezde Granda su i dalje najbolje i najgledanije. Stanje je isto, a to znači da je savršeno u smislu svega onoga što javnost očekuje i zahteva. Stručni žiri je na visini zadatka. U drugom krugu ja sedim u stručnom žiriju u ime produkcije pošto imamo goste mentore. Kada se njihovi kandidati takmiče, ja sam gore u produkciji, a kada se takmiče kandidati čiji su mentori iz stručnog žirija, u tom slučaju ja sedim sa stručnim žirijem na mestu onoga čiji se kandidat takmiči i ocenjujem ih ispred produkcije. Ono što mene svih ovih godina posebno oduševljava u Zvezdama Granda jeste činjenica da ni jednog jedinog trenutka ništa nije bilo montirano. Mislim da je to krucijalna stvar, odnosno, to je suštinski razlog što smo gledani i što smo izloženi raznim komentarima. Ne moraju oni biti uvek savršeni, i treba da budu različiti da bismo se eventualno i korigovali ukoliko je to potrebno.

U kakvim si odnosima sa Karleušom?
– Uvek smo u dobrim odnosima!

Da li se ponekad peckate?
– Ne, ne! Jelena možda deluje surovo, ali je ona jedna veoma emotivna i osetljiva duša. Ja nju znam kao malu devojčicu, a to što smo se mi možda po vašim aršinima sukobljavale, to su reakcije koje su se dešavale u trenucima. To je prosto borba mišljenja i stavova i to je nešto što je normalno za normalne ljude. Nemam ja problema ni sa kim, a da li neko sa mnom ima problem, u to neću da ulazim.

Jel ima možda Bekuta problem sa tobom?
– Taman posla, zašto bi imala? Bekuta je bila gost na mom koncertu, tako da sada javno želim da kažem da je tih 15 minuta koliko smo nas dve na pozornici pevale zajedno zaista ukrasilo moj koncert, tako da imam potrebu da joj se zahvalim, i njoj, i orkestru, i svim gostima, kao i Dejanu Petroviću. Prvi deo koncerta je emitovan na RTS-u i kritike su odlične, to je bio moj jubilarni koncert povodom 50 godina karijere. Na to sam zaista ponosna, a Ana je sjajna pevačica i dobra koleginica.

Marija Šerifović priča da odlazi iz žirija…
– Ja to nisam čula, odnosno, pročitala sam, ali nisam od nje čula. Mislim da je to stvar koju rešava Saša Popović i taj neko ko će eventualno da ode ili ne. Ja lično ne mislim da je to tačno, ali niko od nas nije večno zaveštan da bude doživotno u žiriju. Ma gde će da ode, ne može Mara da ode od nas.

Ima li klanova?
– Ne, nema, ja nisam primetila.
Sa kim sediš za vreme pauze?
– Tamo gde sedim uvek, postoje dva stola, a ja sam za stolom gde su i članovi žirija, Saša Popović, Voja, Sanja… Nema tu nekih određenih mesta, sedi gde ko hoće. Potpuno su svi odnosi u najboljem redu.

U jednom intervjuu sam pročitao da si svojevremeno, u mladosti, živela sa Vesnom Zmijanac. Da li je to tačno?
– Zašto bih to radila?! Ja sam živela sa svojim roditeljima i onda sam se sa 18 godina udala. Od tada sam živela sa svojim mužem. Možda je to neka druga Snežana, ne ja. (smeh) Vesnu znam iz PGP-a kada se pojavila, ona je moja drugarica, ali nismo živele zajedno.

Mnogo si mlada počela da pevaš. Kažu da si bila omiljena Titova pevačica…
– Ja ne mislim tako. Kao devojčica sam pevala na Titovom rođendanu i to je bilo to. Imala sam 11 godina, ne znam sad šta znači omiljena?! Bila sam dete…

Kažu da je baš voleo način na koji ti pevaš, dopadao mu se tvoj talenat…
– Ne znam, znam samo da je posle mog nastupa na njegovom rođendanu tata dobio prekomandu za Beograd. Tada sam dobila priliku da se školujem u srednjoj muzičkoj školi, a potom sam upisala i Muzičku akademiju. On je bio vojno lice i nisu mu dozvoljavali da pređe iz Kraljeva u Beograd, pa su ta neka pitanja koja mi je predsednik postavio, a na koja sam ja odgovorila iskreno, onako kako sam znala – gde mi radi tata, šta ću da budem kad porastem, učinila da pređemo u Beograd… Ja sam rekla da bih volela da idem u muzičku školu, ali da to neću moći i on me je pitao zašto, na šta sam rekla da mom tati ne daju da pređe u Beograd. Kasnije sam tek saznala da je to u stvari bio ključan momenat za moj život i karijeru, nisam tada kao dete toga bila svesna.

Mnoge velike zvezde si ti dočekala na estradi – i Draganu i Cecu… Da li se sećaš kakve su bile kada su počinjale?
– Kako da ne, sećam ih se. Bile su slatke devojčice. Dragana je kao početnica nastupala sa nama. Ona je dete iz divne patrijarhalne porodice. Zatim Ceca, preslatka cura koju sam prvi put videla u Sarajevu na Ilidži, imala je samo 14 godina i pevala je Cvetak zanovetak. Taj njen osmeh i njena harizma, i dalje se toga sećam. One su dve dame koje su imale pravi put i koje su opravdano tu gde jesu.
Dragana mi je ispričala da je sa vama radila neku turneju i da je imala ogromnu tremu. Kaže da je bila u pantalonicama na tregere, a pored nje svi vi već zreli pevači. Da li se sećaš tih trenutaka?
– Ne sećam se toga konkretno, ali je se sećam kad smo se viđale na svim tim koncertima, obično je to bilo u Domu sindikata na Hit paradama… Dragana je uvek dolazila skromna i lepo vaspitana, svakog je htela da čuje, ali nisam nikad primetila da ima tremu. Kad god je izašla na pozornicu, pevala je kako treba i kako je nabolje umela, a umela je. To joj je Bog dao!

A sa Cecom si i dan-danas prijatelj?
– I sa jednom i sa drugom sam prijatelj. Ja se ne družim puno, ali se često viđamo. Draga mi je i ona, i cela njena porodica. Ceca je veliki borac.

I ona tebe izuzetno ceni. Čime si stekla njeno poštovanje?
– To moraš nju da pitaš, verovatno iskrenošću i bezrezervnim prijateljskim odnosom.
Družila si se i sa pokojnim Šabanom. Koliko te je pogodila njegova tragedija?
– Svako koga poznajete, a kamoli neko s kim ste se družili… Kad ode, ostavlja jedan trag koji nije prijatan i emociju koja je jako bolna. Surovo je to bilo i ostala je velika praznina na estradi što se tiče fizičkog prisustva. A što se tiče onog drugog, muzičkog, on je čovek koji nikada neće umreti jer je iza sebe ostavio toliko hitova koji će trajati…

Kakvo je stanje u tvom emotivnom životu?
– Ha-ha-ha! Za sada isto, sve je dobro, Bogu hvala. Odolevamo svim provokacijama.
Da li planirate neki korak dalje? Možda venčanje?
– Ne, mada je i to bilo objavljeno, ali ne razmišljamo o tome jer smo u godinama kada to ne bi bilo šta promenilo u našem odnosu. Potpuno smo opušteni i dobro nam je ovako.

Na početku vaše veze bilo je raznih afera. Kako ste sve to prebrodili?
– To je odgovor na sva pitanja. Čovek treba da zna sam da proceni onog ko je preko puta i da zaključi s kim imaposla, te da ima svoje mišljenje i stav, a ja sam jedna od tih, tako da problem nije ni postojao. Neprijatnost jeste, ali problem ne!

Jesi li osećala neku vrstu pritiska na sebi i vašoj ljubavi zbog svega toga?
– Naša ljubav je svemu odolela, a da je neprijatno, neprijatno je. Piše se o ljudima koji su izgrađeni i koji su to što jesu, tako da je to bilo veoma ružno, ali neka sve ide na savest onome ko je to radio.
Svako malo te pominje Zorica Marković…

– Neka je Zorka. Pa dobro…
Rekla je da si joj podmetala neku crnu magiju?
– Molim te, mani me tih stvari. Ne znam, ja se time ne bavim, to je zaista užasno! Sva se naježim kad ljudi počnu da pričaju o tim stvarima. Da li je moguće da se u ovom veku o tome priča?!

Imate li vas dve neki problem?
– Ne znam, to morate nju da pitate. Ja s njom nemam nikakav problem.
Jesi li je srela u skorije vreme?
– Čule smo se telefonom kad joj je umro brat. Izjavila sam joj saučešće i to je to.

Ona je sada u Zadruzi, aktuelna je i onda se te priče s vremena na vreme provlače?
– Ja se time ne bavim, niti imam s njom neki problem, niti imam loše mišljenje o njoj. Imam svoj život koji živim kako znam, umem i moram i zaista se ne bavim drugim ljudima. Mislim da je nepristojno ulaziti u tuđe živote, to ne radim i to nisam nikad ni radila. Ako mene nešto zanima, pitam sve otvoreno i to je to.

Pa jesi li pitala nekad Zoricu zašto plasira te priče?
– Nisam jer me ne interesuje.
Nisi je pitala ništa ni kada je izjavila da te Vanja samo koristi?

– Ne, nisam. Nije ona ništa ružno izjavila, samo je rekla šta misli i to je njeno pravo.
Nije bila baš slatkorečiva…

– Pa dobro, to je Zorica.
I ona, i Goca Božinovska svako malo nešto izjave. Šta ti onda kažu kada te sretnu?
– Ništa, poljube se sa mnom, pozdrave se i meni je to sasvim dovoljno.

Pa zar nije ružno to licemerje?
– Ne bih ja o tome javno da pričam. Samo mogu da kažem da svako svojim ponašanjem predstavlja sebe i na to ima pravo.

Mnogo je novih pevača prošlo kroz Zvezde Granda. Da li ti mladi ljudi umeju da se zahvale ako uspeju i izgrade karijere?
– Umeju, naravno. Kad god sam pomogla toj deci pošto sam muzički urednik, oni se zahvale, pošalju poruke kada nešto dobro urade… Dobra su to deca.

Ima li onih koje promeni popularnost?
– Naravno, mislim da vrlo mladi i nespremni padnu na to zvezdano nebo i onda kako se ko snađe. To mediji bolje znaju od mene.

A da li vas poštuju kada se sretnete?
– Što se mene tiče, da. Nikad se nije desilo da se ne jave.

Prošle godine mediji su dosta pisali o tvom odnosu sa sinom Markom, kao i o njegovom problemu sa zakonom. U kakvim si sada odnosima sa njim?
– Sigurno neću više nikada komunicirati sa svojom decom preko medija. Ko je šta pisao, neka mu služi na čast. Marko je dobro. Ima svoj posao, svoj stan. Živi kao i sav drugi normalan svet.

Nemate više nikakav problem?
– Ne, majka nikad ne može da ima loš odnos sa decom. Postoje ponekad problemi koji se reše. Moja deca nisu javna lica i nije lepo da se o njima piše onako kako se piše, ali dobro. Svakome na čast.
Pročitao sam da i Marko na tebe ima talenat za muziku, da li je to tačno?
– Moja su deca vrlo muzikalna. Maja se čak i predstavila kao pevač, a Marko nešto i nije, ali čula sam ga dok pevuši i to samo odaje da je muzikalan. Međutim, nije se interesovao da se eksponira kao pevač.

A zašto Maja nije nastavila sa pevanjem?
– Ona nije ni započinjala. Želela je da uči, nije htela da se bavi estradom. Kad god sam je pozvala da radi sa mnom, ona je prihvatila, pojavila se, dosledno sve obavila, ali nije nikad želela da se bavi time.
Jel ti žao što nijedno od njih nije u muzičkim vodama?
– Negde jeste, ali svakako mi je najbitnije da budu srećni i zadovoljni. To svaki roditelj želi.

Da li bi je sada savetovala da se ipak bavi muzikom ili ne?
– Ja sam joj objasnila da to radi odlično i da bi trebalo, da je šteta da ne peva. Mogla je da ide na fakultet i da se usput bavi i muzikom, međutim, nije htela.

U najtežim trenucima najveću pomoć dobila si od duhovnika. Koliko često ideš u crkvu? Da li je to bio način da se izboriš sa svim životnim problemima s kojima si se susrela?
– Duhovnika posećujem kad god osetim potrebu. To je za mene jedno blagostanje i onaj duševni mir koji je potreban svakom čoveku. Mi živimo u veoma turbulentnom vremenu, mislim da je svakom od nas potrebno da ima sagovornika koji će mu pomoći da nađe mir. Put ka Bogu je mir u duši. Borim se da to ostvarim, pa kako Bog kaže.

Da li si uz pomoć duhovnika rešila probleme?
– To mi je pomoglo da nađem mir, a kada se tako osećaš, sam rešavaš sve probleme. Čovek sam stvara problem i sam ga rešava. Ako je u nekom psihičkom problemu, onda se u tim situacijama traži psiholog ili psihijatar. Ja ne bežim od toga, naprotiv.

Da li je teško priznati sebi samom da imaš problem?
– Onoliko koliko si spojen mozgom i dušom, koliko su mozak i duša u istoj energiji, od toga zavisi psihičko stanje i da li ćeš priznati ili ne. Priznavanje nemoći je 60 odsto rešavanja određenog problema. To je krucijalno za psihu čoveka. Ja tako živim, to je moj recept.

Ivan Vuković
zabranjeno