Bora Đorđević: Pljuvali su me i Srbi i Hrvati!

Novi 19. studijski album „Riblje čorbe“, pod nazivom „Uzbuna“, biće objavljen 1. novembra za više izdavača i u različitim formatima. Zvanični izdavač je PGP-RTS, na albumu je 12 pesama, od kojih su „Lelek Serba“ i „Šerše la fam“ odnedavno na koncertnom repertoaru naše najstarije i najuticajnije rok grupe. Numera „Monetarni udar“ počinje rifom originalnog „Čorbinog“ gitariste, pokojnog Rajka Kojića, koji je razradio bubnjar Vicko Milatović. Tu je i „Užasno mi nedostaje“, prvobitno namenjena za povratnički album Cece Ražnatović.
„Uzbuna“ je snimana mesec dana u beogradskom studiju „O“ Olivera Jovanovića, a producent je posle 27 godina ponovo bio Englez Džon Mekoj. Nove pesme su na postprodukciji u čuvenom londonskom „Ebi roud“ studiju, u kome su snimali i „Bitlsi“, a vođa, pevač i tekstopisac grupe Bora Đorđević hteo je da ih pre intervjua preslušamo.
Kada smo to učinili u „Bum baru“, zajedno sa slučajnim prolaznicima kroz Kosovsku ulicu, zaključak je bio jednoglasan: novi album zvuči kao „Čorba“ iz najboljih dana. Šef Bora, uz espreso bez mleka, kiselu vodu i crveni „marlboro“, zadovoljno ističe da je „Uzbuna“ njihovo remek-delo.
„Možda je to subjektivno, ali smo svi u grupi presrećni kako smo uradili album“, kažeBora Đorđević.
„Nema praznog hoda. Nijedna pesma nije tu da bi popunila prostor. Hteli smo da uhvatimo prvi emotivni naboj, jer nam se dešavalo da ga izgubimo, pa nam nekad radni snimci zvuče bolje i iskrenije nego studijski. Ovoga puta se to nije dogodilo. Prvi put posle dužeg vremena imamo pesme sa kojima mirne duše možemo da završimo koncert, a da bude efektno kao sa „Anđelom“ ili sa „Lutkom“. „Uzbuna“ se neće prodavati uz prašak, to obećavam, ali je moguće da ide uz telefonske brojeve. Jedan od izdavača je i Radio-televizija Stara Pazova, koja će izdati gramofonsku ploču, dok će nam „Tajm aut“ obezbediti bar 18 prodajnih mesta u Srbiji, koliko imaju radnji. Bili smo kod Tijanića i obećao nam je šou-program, što će reći da će sve pesme biti na spotu, kao priča. Dva smo već snimili. Za „Malograđansku pesmu“, zato što je na njoj svirao Mekoj, i naslovnu.“
Koliko vam je značilo prisustvo Mekoja?
„Sa njim je sve zazvučalo moćno. Moje brze pesme me prosto ujedaju. Kidaju živo meso. Povratak Mekoja u ekipu je apsolutno mnogo značio za „Riblju čorbu“. Džon se toliko obradovao što opet sarađuje sa nama i uživao u Oliverovom studiju, da nam je honorar naplatio ispod svake cene. Poželeo je da neke svoje projekte radi tu a, između ostalog, je i producent Bi-Bi-Sija.“
Mekoj tvrdi da bi „Čorba“ bila svetski bend samo da pevate na engleskom?
„Sigurno, ali možda bih izgubio neku spontanost koju imam. Teško je prevesti i prepevati ono što sam napisao na engleski jezik. Mnogo „Čorbinih“ pesama bi moglo da bude svetski hit uz dobar prepev, ali bio bi mi potreban, recimo Čarls Simić, koji je našeg porekla, da to adekvatno prepeva. Ne znam kako bi Englezi prepevali „koštaš me ko svetog Petra kajgana“? Jednom sam dobio ponudu u Americi od producenta. Koncert je bio odličan, on je bio oduševljen, kazao je da je to sjajno, da fenomenalno zvuči, ali da on mene čuje kao kantri pevača. Naravno, istog trenutka sam odustao od inostrane karijere.“
Kako su se rađale pesme?
„Ništa nije rađeno u poslednjem trenutku. Tekstovi su postojali, naravno, doterivani su i vrlo malo prilagođeni muzici. „Čorba“ ima taj način rada da na tekst pravimo muziku. Zbog toga su nam pesme sadržajnije od drugih. Naše se pesme same komponuju. Sva petorica smo autori. Ovde se naročito istakao Džindžer i neke od, čini mi se važnijih pesama na albumu, su njegovo delo. I mali Nidža je napravio sjajnu pesmu „Izgubljen između dobra i zla“.“
Mnogo se prašine diglo oko eventualnog koncerta „Riblje čorbe“ u Zagrebu?
„Odavno sam rekao da neću ići u Hrvatsku i držim do toga i dalje!“
Zašto ste ga onda u intervjuu Hrvatima najavili?
„Napravio sam gest dobre volje. „Čorba“ u Hrvatskoj ima fanove koji nas vole iskreno, koji se takmiče ko će biti na više naših koncerata u Sloveniji i koji tetoviraju znak „Riblje čorbe“ na ruci. I ima ih koliko hoćeš, iz Čakoveca, Varaždina, Zagreba, Istre, čak i dela Splita. Njima ne smeta to što sam Srbin, niti meni smeta što su oni Hrvati. Jednostavno, slušamo rokenrol. Pozvali su nas u Čakovec da svratimo i svratili smo. E sad, možda sam pogrešio što sam dao intervju i, budući da su me stalno pitali kada ću u Zagreb, rekao: Kad se ova vlast u Srbiji seti da ima najbolji bend u istočnoj Evropi i odluči da nas pošalje kao zvanične predstavnike Srbije u Hrvatsku, onda ćemo doći sa zadovoljstvom. Kao da sam bacio atomsku bombu! Počeli su da me pljuju i Hrvati i Srbi. Uostalom 27. septembra, na Krstovdan, biću proglašen četničkim vojvodom u selu Ba. Biću jedini vojvoda na kvadrat u Srbiji, pošto mi dve četničke organizacije daju titulu. I dalje stojim pri tome da ako me vojvoda Toma Nikolić pošalje u Hrvatsku, sa velikim zadovoljstvom ću, ako sam dobrodošao, tamo otići.“
Znači, nije pitanje novca?
„Profesionalac sam i živim od para. Ali ne prodajem se baš bezveze. Svaka čast Dinu Merlinu što je napunio tri „Arene“. Prvu su mu napunili „žuti“ koji su kupili 6.000 karata i Islamska verska zajednica iz Novog Pazara. Ostalo je rasprodao sam i – u redu je. „Parni valjak“ se već bio raspao kada je došao u Beograd. Hrvati imaju tu sreću da im je kompozitor na čelu države, koji ih je maltene sastavio dekretom, pa su počeli ponovo da sviraju. Došli su u Beograd koji ih se uželeo i lepo prošli, što mi je osobito drago. Nemam ništa protiv njihovih dolazaka. Nije da se nešto sad inatim. Hteo sam da pokažem malo dobre volje oko odlaska u Hrvatsku i to mi se olupalo o glavu. Hvala lepo, izvol’te ako hoćete, tu sam!“
Za omot je bio zadužen Jugoslav Vlahović, koji je dizajnirao sve „Čorbine“ albume?
„Setili smo se pileta sa „Mrtve prirode“, koje se sada pretvorilo u krvoločno sajber-pile, od prohroma, puno šrafova. To terminator-pile simbolizuje modernu tehnologiju, koja ima dobrih i loših strana. Vežbali smo i snimali sedam meseci, a onda dođe klinac, pritisne dugme na kompjuteru i sve moje emocije, suze i radovanja ima za džabe. Moderna tehnologija ubija dušu, otud pile ubica, sa krvavim kljunom i očima koje sijaju. Mi smo slikani kao vojska generala Kastera koja gubi rat. Ja ću držati zastavu na kojoj piše „Uzbuna“, Vicko će biti dobošar, Miša i Džindžer će pucati iz gitara, a Nikola iz klavijatura.“
Znate li neki novi vic za kraj?
„Ne, ali pročitaću vam jednu novu pesmu: „Kad među svinje baciš bisere svinja proguta pa posle isere. Bolje je bisere ženama dati neće ih gutati, a manje će sr*ti“.“

Izvor: Novosti