Ivica Lauš, prvi pobednik 3K dura, tvrdi: RTS me je prevario!

Prava poplava raznoraznih muzičkih rialijiti šou programa na našim televizijama u kojima se biraju najtalentovaniji pevači ponovo je vratila sećanje i na prvu takvu emisiju na našim televizijama, legendarni „3K dur“. Prvi pobednik ovog takmičenja Ivica Lauš, momak čarobnog glasa kome se pre više od decenije divila cela Srbija, danas je gotovo zaboravljen, a od obećane ploče, mnogobrojnih nagrada i karijere sve ove godine nije bilo ničeg. Ivica je nedavno utužio gore navedenu televiziju u cilju ostvarenja prava na nadoknadu.
Početkom 1998. godine Ivica se prijavio za muzički kviz „3K dur“, a 6. marta 2000. pobedio i kao pobedniku javno mu je obećana nagrada snimanja kompletnog muzičkog albuma, snimanje emisije-šou programa u trajanju od sat vremena (mada se pričalo i o čitavih 90 minuta) koji bi se emitovao tokom dočeka Nove 2001. godine.
To je bio prvo takmičenje tog tipa kod nas i njemu je učešće  u emisiji delovalo kao idealna prilika za afirmaciju, jer Ivica nikako nije bio u mogućnosti da sebi priušti snimanje solističkog albuma. Nagrada koja mu je nakon pobede javno obećana je kompletno snimanje muzičkog albuma (deset pesama). Snimanje je trebalo biti potpuno finansirano od strane RTS-a, kako su organizatori navodili, dakle: studijsko vreme PGP RTS-a, tekstovi pesama (tekstopisci) koje bi se snimale, kompozicije (kompozitori), aranžman (aranžer), inženjeri zvuka i muzičari koji bi na tom albumu svirali, da ne kažemo kompletan sastav, uključujući i prateće troškove. Kako su tadašnji muzički urednici i urednici RTS-a garantovali, bilo je potrebno samo da uđe u studio i snimi pevačke linije.
Redovno je odlazio na Treći Kanal RTS-a koji se nalazio u ulici Milentija Popovića broj 9 u Sava Centru, na sastanke koji su se uglavnom završavali time da glavni i odgovorni urednik ‘nije tu’ (u to vreme Stefan Grubač), da su muzički urednici i odgovorni na snimanju i da su ostali sa kojima bi mogao razgovarati na temu potpisivanja ugovora uglavnom –  zauzeti. Kad god bi na nekoga od njih naišao, bili bi u gužvi, ubeđivali ga da televizija nema trenutno novca zbog teške situacije, ali da će se album i šou-program snimiti ‘čim se stanje poboljša’.
U emisijama narednih ciklusa 3K dur-a se redovno pominjalo kako je Ivica u studiju, i kako album samo što nije izašao. Obećanja su se prolongirala a Ivica je ponudio čak i opciju da pokuša da osmisli pesme, a da mu Treći kanal, odnosno RTS pomogne sa jednim delom materijala. I od toga nije bio ništa.
„Nakon poslednjeg našeg razgovora na Trećem kanalu, i pod mojom pretnjom tužbom i pitanjima šta se ustvari dešava sa mojom nagradom, i kako je moguće da je državna televizija finansirala za to vreme od 2000-2004-te još dva ciklusa 3K dur-a uključujući i audicije koje su se održavale u većini gradova Srbije, a da za realizaciju moje nagrade nije bilo novca, u RTS-u nisu imali odgovor“, kaže Ivica, vidno potrešen svom nepravdom koja mu se tada, a i sada dešava.
Kasnije je Ivica saznao da su se neke poznate izdavačke kuće, poznate ličnosti i sastavi raspitivali za njega na Trećem kanalu, u nameri da ga angažuju za određeni vid saradnje, i da su bili odbijeni, uz obrazloženje da će ‘sigurno snimiti album za PGP RTS’, i da ‘ne bi bilo dobro da se bilo šta izda’ pre nego što izađe njegov, nikad snimljeni, prvenac.
Jedan od urednika je uz prisustvo svedoka, priznao 2005. godine i potvrdio da je bilo takvih ponuda (konkretno izdavačka kuće „Goraton“), a da Ivicu niko ništa nije pitao.
Ivica danas ne živi od muzike, iako bi on to najviše voleo, jer kako je rekao tokom razgovora: „Čovek koji ne iskoristi svoj talenat je čovek koji nije ni živeo“.
Često se danas, na sličnim takmičenjima čuje kako Srbija nema dobrih muških vokala, a Ivica i pevači koji su takođe pevali na 3K dur-u su dokaz da ima ali  Srbija, izgleda, ne može da ih čuje.

Izvor: Pravda.rs