Tel Aviv – Stecište hedonista!
Kažu da je Raj iz predbiblijskog vremena morao biti negde na teritoriji današnjeg Izraela, a s obzirom na činjenicu da gotovo polovinu teritorije ove zemlje prekriva pustinja (manja Judejska i baš velika Negev), znatno je sužen prostor za potragu. Zašto onda ne bismo pretpostavili da se Edenski vrt prostirao duž predivnih telavivskih plaža? To je podjednako verovatno kao i da su Adam i Eva pre izgona živeli negde u blizini, recimo, Galilejskog jezera. Uostalom, ni Sodoma i Gomora nisu daleko.
A evo na čemu se zasniva ta pretpostavka…
DIJAMANTI Ako ti je bliska tvrdnja Merilin Monro (po njenom pravom imenu Norma Jean nazvan je poznati restoran u izraelskoj „drugoj prestonici“ – prva je, naravno, Jerusalim) da su „dijamanti najbolji devojčini prijatelji“, posle raskalašne Ibice u avgustu, tvoje zimsko odredište treba da bude Tel Aviv. I ne samo da se u naselju Ramat Gan ovog mediteranskog grada uzdiže ogroman, moderni soliter Berze dijamanata (Izraelci te vredne kamenčiće kupuju po celom svetu od Namibije do Holandije a onda ih, obrađene i do savršenstva izbrušene, prodaju zainteresovanim kupcima), nego je većina ovdašnjih zgodnih momaka platežno sposobna da ti ih priušti. Primamljivo, zar ne?
HOTELI I PLAŽE Ukoliko te posluži sreća, pa u Tel Aviv sa dvadeset kilometara udaljenog aerodroma „Ben Gurion“ stigneš pred zoru, prvi susret s ovim gradom ostaće ti u nezaboravnom sećanju. Bilo da si odsela u hotelu „Sheraton“, „Hilton“, „Leonardo“ ili „Park Plaza“, a svi oni su uz obalu Sredozemnog mora (imaju po četiri i pet zvezdica, što u ovdašnjim hotelima odgovara evropskim standardima kategorizacije), pogled na mesečinom obasjanu, mirnu vodenu površinu koja se pruža unedogled, na bliska i udaljena svetla ovog megalopolisa, na tamno nebo prošarano, u razmacima od petnaestak minuta, sjajnim svetlećim tačkama aviona u niskom letu, koji se spremaju na prizemljenje ili su tek poleteli pa se još uvek podižu, zauvek će ti se urezati u pamćenje.
Plaže su savršeno uređene, a more u septembru (tada počinje turistička sezona), oktobru i novembru toliko je toplo da ti nikakva „priprema“ prilikom ulaska u vodu nije potrebna – prosečna temperatura vode je 26 stepeni. Ukoliko voliš odbojku na pesku, na raspolaganju ti je „milion“ terena i mnoštvo raspoloženih igrača, biciklističke staze protežu se uz obalu, a oni koji bez džogiranja ne mogu da zamisle dan, došli su u „obećanu zemlju“.
Ne verujem da je obala sama po sebi ovakva, ona je sigurno ljudskih ruku delo jer je na celom, kilometrima dugom, peščanom potezu uz rivu uređena u beskonačnim „trojkama“ – nigde stena, a uvala do uvale! Fini pesak boje slonovače, na sve strane ležaljke i suncobrani, natkriveni barovi na plaži, kao i hotelski bazeni garantuju odličan odmor onima koji uživaju u moru i suncu. Na „ulazu“ s mora u svaku, stotinak metara dugu (sve su podjednake veličine i zato sam posumnjala u to da ih je stvorila Majka priroda) lagunu podignuti su s obe strane po trećinu radijusa dugi, ali niski, bedemi načinjeni od stenja, a njihova je uloga da zaustave talase ukoliko se more uskomeša.
ŠOPING Pošto su stanovnici Tel Aviva veoma predusretljivi, gostoljubivi, ali i radoznali, kako Jevreji tako i Arapi, pitaće te sasvim sigurno odakle dolaziš. Nemoj se iznenaditi ako posle odgovora da si iz Srbije ne primetiš tračak prepoznavanja na njihovim licima, već izgovori magično ime: Novak Đoković – istog trena usne razvučene u osmeh uzviknuće: „A, Novak, Serbia!“ Oni ta dva imena – našeg tenisera i naše zemlje – ne razdvajaju. Potom će te zasuti komplimentima na račun prvoga s WTA liste i – drugačije će te, nekako s odobravanjem, gledati, kao da si porasla u njihovim očima, kao da ti je Nole rod rođeni. Pa, iskoristi to ukoliko šopinguješ na „Bazaru drangulija“, kako je naš vodič Srđan nazvao trgovačku četvrt u Jafi, luci staroj pet milenijuma, koja je pravi metuzalem u odnosu na Tel Aviv i njegove tek 103 godine. Ukoliko poznaješ srpsko porodično stablo, odnos je otprilike kao između tebe i tvog praprapra… pretka „bele pčele“.
A sve je, zapravo, počelo u Jafi, odnosno njenoj okolini: Jevreji, povratnici iz Evrope, krajem 19. veka „prislonili“ su svoje naselje Neve Tzedek uz taj lučki gradić s patinom višemilenijumske prošlosti, klaustrofobično uskih, kaldrmisanih uličica i niskih kamenih zgrada, odakle je južno voće („jafa“ pomorandže) izvoženo u sve krajeve sveta, pre svega u Evropu, jer je takva lokacija obećavala dobru trgovinu. Arapi i Jevreji živeli su zajedno, radili su i preživljavali i u vreme Otomanske imperije do 1917. ali i posle te godine kada je uspostavljen britanski protektorat na toj teritoriji. Kako na obalama Mediterana nije bilo važnih verskih objekata, kakav je bio Prvi i Drugi hram u Jerusalimu i kakvi su i danas Kupola na steni i Crkva Hristovog groba u tom gradu, ta dva naroda nisu se sukobljavala pa i sada stanovnici Jafe, uglavnom Arapi, ne sanjaju svoju državu jer sasvim dobro žive s komšijama iz Tel Aviva, odnosno, administrativno su pripojeni tom gradu. Inače, na „Bazaru drangulija“ pronaći ćeš za malo novca takve odevne komade od pamuka, lana i svile da će ti svaka prijateljica pozavideti. Još ako umeš da se cenjkaš, a Arapi u toj veštini baš uživaju, odnećeš kući još jedan kofer pun „blaga“. Sasvim je poželjno da prilikom obaranja cene složiš facu kao da ćeš zaplakati – to uvek upali i trgovac će potrčati za tobom nudeći ti za bagatelu „ono što moraš da imaš“. Obrati pažnju na modne detalje: divno dizajnirana, jeftina bižuterija, a ešarpe koje se u beogradskoj „Zari“ (na rasprodajama) prodaju po hiljadu i više dinara ovde ćeš pazariti za 10 šekela (200 dindži).
Ipak, nemoj previše da se zaneseš: opasnost vreba u sokacima u kojima se prodaje stari, orijentalni nameštaj koji kao da je prenet iz Šeherezadinih odaja. Ma koliko da te zavedu lepota i niska cena božanstvenog (nimalo kabastog) toaletnog stola ili komode od ružinog drveta, pomisli na cene avio-transporta i minuće te želja.
U šoping-molovima („Dizengoff“, „Opera Tower“, „Azriely“) je, naravno, sasvim druga slika. Ukoliko imaš novca, na raspolaganju su ti svi poznati brendovi (pomenuta „Zara“, „Mango“, „Beneton“, „Springfild“, „Luj Viton“…), ali su cene za oko 30% više nego u beogradskim prodavnicama. Inače, prilikom ulaska u bilo koji šoping-centar pripremi se za susret s naoružanim, uniformisanim momcima i devojkama (stiče se utisak da je njihovo služenje vojnog roka, koje, doduše, traje tri godine za jači i dve za slabiji pol, nekako opuštenije – uniforma na njima nije „zategnuta“, a najnormalnije zavrću rukave i raskopčavaju dugmad košulje pa baš seksi deluju). Svakog posetioca provere: sadržaj torbice, džepova… detektorima za metal jer – to je u Izraelu obavezno. Posle dva-tri kupoholičarska obilaska prestaćeš da ih primećuješ. Tvom osećaju za lepo i prihvatljivo preporučujem butike domaće robe odličnog kvaliteta i pristojnih cena, a zastupljeni su u „Mamilli“, najpoznatijem domaćem lancu šoping-centara. Ovo je važno: u Izraelu je američki dolar na ceni dok je evro depresiran. Zato, dolare u džep pre nego što kreneš na put!
ZABAVA Dok u šetnji gradom očima tražiš zgradu Berze dijamanata, osvrni se oko sebe i primetićeš koliko su lepe bauhaus zgrade duž obe strane Rotšild bulevara, a pogled na prostrane balkone tvom izvežbanom oku biće dovoljan da pretpostaviš kakve i kolike salonske stanove kriju te bele fasade. Za tvoju informaciju: cene kvadratnog metra u ovom delu grada kreću se i do dvadeset hiljada dolara (dobro si pročitala!) pa samo oni sa baš dubokim džepom mogu da ih priušte.
Kažu da su nezaboravne privatne zabave (nisam imala sreću da budem pozvana) koje se, najčešće vikendom, organizuju na ravnim krovovima tih zgrada, pretvorenim u ogromne terase. (I ovo moraš da znaš: vikend u Izraelu počinje petkom a završava se u subotu naveče – nedelja je prvi radni dan.) Uz glasnu muziku, hranu i piće žurka potraje do zore, a onda se svi, kao po komandi, stušte u pretoplo more da se istrezne.
Inače, zahvaljujući velikom broju očuvanih bauhaus zgrada (oko pet hiljada), Tel Aviv je uvršćen u baštinu UNESKO-a i dobio je nadimak Beli grad. Sudeći po spremnosti njegovih stanovnika na zabavu, veoma je sličan „imenjaku“ Beogradu: kada se mladi ljudi raspojasaju na beogradskim splavovima, najčešće završe igrajući po stolovima – u telavivskim noćnim klubovima tome služi ogroman šank postavljen nasred prostorije, a na njega se, u trenutku kada se zabava bliži vrhuncu, popnu svi prethodno dobro „zagrejani“ alkoholom.
Ukoliko u dupke punom kafiću na plaži u sitne sate seksi pogledom, onako iskosa, ošineš zgodnog tipa za susednim stolom jer ne sedi s devojkom već sa prijateljem, a on ti ne odgovori onako kako očekuješ – zainteresovanim osmehom ili startovanjem iz istih stopa – nemoj da te to obeshrabri. Ne znači da nisi dovoljno atraktivna već da je momak, naprosto – gej. Prati šta se za tim stolom dešava i uskoro ćeš videti da lik koga si tipovala nežno gleda u oči svog partnera držeći ga za ruku. Ne treba da se potreseš niti da očajavaš: ogromna većina njih ipak su strejt. Procenat onih sklonih sopstvenom polu nije veći nego bilo gde drugde u svetu, samo što se ovde ne kriju i ne pretvaraju se da su ono što nisu. Bar si načisto. Ako ti se niko drugi iz okruženja ne dopada, napravi pauzu, posluži se humusom ili sušijem, jer to nude svi noćni klubovi uz piće, naravno.
HRANA Kad spomenusmo hranu, da naglasim: ukoliko voliš dobar zalogaj, Izrael može biti poguban po tvoju s mukom doteranu, savršenu liniju. Ovde se dobro jede i sve – od hleba (najbolji na svetu, bez obzira na to koju ti vrstu serviraju) preko specijaliteta (uglavnom) libanske kuhinje do salata kakve zamisliti ne možeš – fenomenalno igleda, miriše, a tek ukus… I, pre nego što naručiš, dobro razmisli o tome da li će ti više prijati topla teleća čorbica ili hladno predjelo – ne računaj na oboje pre glavnog obroka. Najbolje je da odmah, pre nego što prioneš na, recimo, dobro začinjenu guščiju džigericu i njoke s prelivom od krem-sira i ribizli, polovinu sadržaja svog tanjira (za svaki slučaj) prebaciš u partnerov (ako si došla sama ili s prijateljicom, ne sumnjam u to da ćeš ga pronaći jer za Tel Aviv kažu: ovde mladi dolaze sami, a odlaze u paru). A ukoliko ne možeš da odoliš, pojedi sve, nek ide život! Ima načina da popraviš pričinjenu štetu: odspavaj, a ujutro preskoči doručak, siđi na predivnu peščanu plažu i plivaj do iznemoglosti. Potom navrati u hotelski spa centar (svaki hotel opremljen je delom za uživanje) – na volju su ti sauna, džakuzi, masaža, teretana… Biraj, u zavisnosti od toga koliko si se ogrešila o sopstveni stas. I – rešen problem, u začetku si „ubila“ grižu savesti.
U svim ugostiteljskim objektima, bilo da su na glasu ili sasvim nepoznati, hrana je podjednako dobra. Razlika je isključivo u ugođaju a, bogami, i u cenama. Zato prvih dana biraj lokale u Neve Tzedeku („Italkia Ba’Tashana“ „Suzana“, „Okinawa“), a kasnije… pa, meštanin zna kuda će te odvesti – u „Maribu“ (gde sam jela savršeno pripremljenu ribu iz Galilejskog jezera – to je nekakva endemska vrsta – uz mnoštvo priloga posluženih u činijicama nalik na fildžane), „Moses“, „El Maghreb“, „Honey Beach“, „El Gaucho“, „Salam Bombay“ ili u, na početku teksta pomenutu, „Normu Jean“.
BAHAJSKI VRTOVI U HAIFI
Nemoj odbiti vožnju do šezdesetak kilometara udaljene Haife (sve vreme put vodi uz obalu) zato što uživaš da leškariš na suncu – oduzeće ti jedno prepodne, a videćeš nešto nezaboravno: bahajske vrtove na brdu Karmel. Tvoj avanturistički duh zadovoljiće vožnja „tornadom“, čamcem koji razvija brzinu do 140 km na sat po talasima, i jedino će tvoja frizura trpeti: zato, ne uzimaj fen u ruke pre nego što krenete jer je to uzaludan posao. Radije kosu veži u rep pa kada se skvasi, raspusti je da se osuši na suncu dok razgledaš to „čudo simetrije i geometrije“ na kraju bulevara koji preseca nemačku četvrt u Haifi. Vrtovi su nestvarno lepi, svaka vlat trave ošišana je na određenu dužinu pa se čini da je veštačka, ali nije: morala sam da je čupnem da bih se uverila u to. Terasasto postavljene zelene površine prošarane cvećem, palmama i belim mermernim geometrijskim oblicima uzdižu se do ogromne kupole hrama na vrhu brda, gde je sahranjen osnivač ove religije Mirza Husein Ali Bab, čija poruka glasi: tolerancija, mir i harmonija u svetu. Bab je proteran iz Teherana jer je u 19. veku među šiitima počeo da propoveda ujedinjenje svih monoteističkih religija pod „kišobranom“ bahaita. Naravno, ubijen je, ali je pre smrti poverio svojim sledbenicima viziju mesta u Haifi odakle će se poruka bahaita preneti u svet. Upravo je zato na tom mestu sahranjen, a oko njegovog mauzoleja podignuti su božanstveni persijski vrtovi.
Tekst: Life Content, Mirjana Pantoš
Foto: Flickr
