Saša Popović zlatnim slovima je pisao istoriju estrade, a svoj san nije ostvario

San Saše Popovića nije se ostvario

Saša Popović je ostavio neizbrisiv trag na muzičkoj sceni Balkana, ali fudbal je bio njegova prva ljubav. Dugo je Saša sanjao da će fudbal biti njegova profesija, ali sudbina je imala drugi plan.

San Saše Popovića ostaće neostvaren

Saša je od školskih dana sate je provodio na igralištu nedaleko od kuće, neumorno šutirajući ka golu. Prvu utakmicu Fudbalskog kluba Vojvodina gledao je s ocem kada je imao samo osam godina, i od tada je fudbal postao njegova najveća preokupacija.

Godinama je trenirao u Vojvodini, sanjajući o profesionalnoj karijeri. Ipak, porodica je imala drugačije planove. Svi su bili muzičari, a otac, talentovani svirač gitare, klavira i violine, žleo je da njegov sin krene muzičkim putem. Tako je 1964. godine Saša dobio harmoniku i upisao se u nižu muzičku školu.

Antonio Ahel/ATAImages

Iako je san Saše Popovića oduvek bio fudbal, sate je provodio vežbajući sa ocem u porodičnoj kući. Bez obzira na sve obaveze, bio je odličan đak, a nakon osnovne škole upisao je prestižnu Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“.

Prekretnica se dogodila u prvom razredu gimnazije. Profesorka muzičkog pitala je da li neko svira instrument jer je škola planirala osnivanje orkestra. Saša se prijavio, misleći da će se tako lakše „izvući“ sa časova. Ipak, desilo se suprotno. Probe su održavane posle nastave, a njegov talenat ubrzo je došao do izražaja. Na jednom času istorije, profesorka ga je zamolila da nešto odsvira. Zvuci starogradskih pesama „Tamo daleko“, „Na te mislim“ i „Što se bore misli moje“ oduševili su i nju i njegove vršnjake.

Foto Gaja

Uz školski orkestar nastupao je na priredbama i takmičenjima, a paralelno sa tim, u 17. godini osnovao je mali orkestar sa rođakom i prijateljem. Početni nastupi bili su na rođendanima i porodičnim proslavama, ali nakon jedne svadbe stigli su prvi ozbiljni pozivi za svirke na drugim veseljima. Fudbalska strast polako je ustupala mesto muzici, a Sašin talenat postajao je sve prepoznatljiviji. Njegov put od igrališta do muzičkih reflektora bio je neobičan, ali sudbinski predodređen. Danas, njegovo ime je simbol neizmernog talenta, velike discipline i ogromne kreativnosti zlatnim slovima je upisano u estradnu istoriju ovih prostora.

Podsetimo, Saša Popović umro je danas u Parizu nakon borbe sa opakom bolešću. Sahrana će biti održana u četvrtak, 6. marta u Beogradu, a komemoracija će biti zakazana u istom danu. Detalji o mestu i vremenu sahrane biće naknadno objavljeni.