Nikad tužniji Uskrs u domu Biljane Jevtić: Pevačica slomljena od bola, najradosniji praznik provodi u tišini

Majka Biljane Jevtić bila joj je najveća podrška

Biljana Jevtić dočekala je ovogodišnji Uskrs sa tugom u srcu, nakon što je početkom marta izgubila majku, koju je oduvek opisivala kao svoju najveću životnu podršku.

Majka Biljane Jevtić uvek joj je pružala podršku i ljubav

Praznični dani za pevačicu ove godine prolaze bez osmeha i vedrine, u tišini i sećanju na majku koja joj je značila sve. U emotivnoj objavi pred praznik, pevačica se oglasila bolnom porukom, ne krijući koliko joj majčin odlazak teško pada. Ova godina za nju nosi posebno težak praznični period, jer je prvi put dočekuje bez osobe koja joj je bila oslonac u životu i karijeri.

– U mislima sokacima šetam, prazne klupe ispred kuća stoje, nema društva što je nekad bilo, stare lipe tužno svoje dane broje. Samo prozor moje stare majke otvoren je, mene čeka dok se vratim kući iz daleka. Čekam vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka. Amin – napisala je pevačica, a mnoge su njene reči slomile.

jevtic_bilja_official/Instagram printscreen

Prema rečima bliskog izvora, Biljana Jevtić je do poslednjeg trenutka bila uz majku, ne odvajajući se od njene postelje. Iako je bila svesna težine situacije, pevačica se do samog kraja nadala da će njena majka uspeti da pobedi bolest. Nažalost, borba je bila preteška.

Kada je majka Biljane Jevtić preminula, pevačica je nakon ovog velikog gubitka, utehu je pronašla u svojoj porodici, suprugu Aci Iliću i sinu Ivanu, koji su joj najveća podrška u teškim trenucima kroz koje prolazi.

jevtic_bilja_official/Instagram printscreen

Iako retko govori o svom privatnom životu, Biljana je jednom prilikom podelila sećanja na detinjstvo, naglasivši koliko su porodične vrednosti bile temelj njenog odrastanja. Majku je često isticala kao stub snage i razumevanja, a njihova bliskost bila je poznata i van javne scene.

– Kada sam se rodila da je bilo nas desetoro. Bio je moj otac, moja majka, baba, prababa, stric i tu još neki stariji ljudi i ja i moja sestra kao najmlađe. Mi smo svi živeli u jednoj maloj kući, bile su dve sobe i jedan mali hodnik. Tada nije bilo betona, već zemljani pod. U jednoj sobi smo spavali nas četvoro, sestra i ja, otac i majka, a ovamo u drugoj sobi njih šestoro. Tako smo živeli, ali smo bili srećni – otkrila je jednom prilikom Biljana Jevtić za domaće medije.