Suzana Jovanović od Saše nasledila vilu, 280 stanova i 48 lokala, a evo gde i kako je živela pre braka s njim

Suzana Jovanović je posle smrti Saše Popovića nasledila njegove nekretnine, među kojima su vila na Bežanijskoj kosi, 280 stanova i 48 lokala, dva stana u Opatiji, nekoliko luksuznih automobila… Pevačica nikada nije krila da joj je Saša život pretvorio u bajku i da njen život pre Popovića, u smederevskom selu Ralja, nije bio nimalo luksuzan.

Suzanino detinjstvo nije bilo bajno

– Nisam baš imala neko lepo detinjstvo, ni bajno ni sjajno. Otac mi je bio poslovođa u železari, ali se teško živelo, od jedne radničke plate i sa majkom domaćicom, nismo lako krpili kraj sa krajem – započela je Suzana svoju životnu priču.

U želji da pomogne roditeljima, već sa 14 godina počela je da radi sezonske poslove.

Ivan Vučićević

– Tada je u mom mestu postojao poljoprivredni kombinat u kom sam radila za nadnicu! Brala sam jabuke, breskve i kajsije, sve zavisi koja je sezona bila u pitanju. Imala sam 14, 15 godina, ali sam bila prilično zrela za te godine! Svesno sam htela da pomognem majci i ocu da se izbore sa krizom i teškom finansijskom situacijom. I mama je išla sa mnom da radi za nadnicu, ma radile smo po ceo dan – priseća se Suzana.

Voće se, kako kaže, bralo na gajbice, a radni dan trajao je gotovo dvanaest sati – od šest ujutru do pet popodne. Nije joj bilo teško, jer je znala da time pomaže porodici.

Suzana i danas pamti jedan emotivan trenutak iz detinjstva

– Moja porodica nije bila imućna da mi priušti neki luksuz. Ali, iskrena da budem, nisam bila gladna, ne mogu da grešim dušu – iskreno priznaje pevačica.

Jedan od najemotivnijih momenata iz njenog detinjstva vezan jeza skromnu garderobu i odricanja koja su tada bila svakodnevica.

Ivan Vučićević

– Sećam se da su roditelji jedva mogli da mi priušte i jedne patike za fizičko, nije se imalo za dva para. Nikad neću zaboraviti koliko sam kao devojčurak maštala o nekim krpicama iz tada najpopularnijih firmi u državi kao što su bili „Prvi maj Pirot“ i „Kluz“… Ali tada je to za mene bila misaona imenica. Kad mi roditelji kupe jaknu,  bila sam toliko srećna i ponosna kao da sam dobila najskuplju jaknu na svetu – kaže Suzana.

U detinjstvu se naučila skromnosti

Jakne i čizme nosile su se godinama, dok se ne iscepaju. Ta praksa, kaže, naučila ju je praktičnosti i zahvalnosti.

– Srećom, taj period života me je naučio da budem praktična žena, da danas sve ovo što imam cenim i poštujem i da se nikada ne rasipam, ali i da pružam drugima. Što više daješ, Bog ti više vraća, na svakom koraku – poručuje Suzana.

Antonio Ahel/ATAImages

Nekretnine Suzane Jovanović, iako brojne, nisu ono čime se hvali. Bitnije joj je, kako ističe, da ima ono osnovno, a da ono što ima viška uvek podeli s drugima.

– Danas sam srećna jer imam ono najosnovnije, ne moram da imam deset skupih bundi, ne volim da gomilam stvari po ormanima koje ću možda obući jednom ili nijednom. Bitno je da imam ono osnovno, a drugima dajem kada imam viška, kako ja, tako i moja porodica – zaključuje Suzana Jovanović.