PRINTSCREEN/YOUTUBE
Izvadili su joj tumor iz glave, Zadrugarka se oglasila nakon operacije: Živa sam, majka se vraća kući deci svojoj
Bivša zadrugarka Jelena Batoš progovorila je iz bolnice neposredno nakon teške operacije kojom joj je uklonjen tumor iz glave. U emotivnoj poruci upućenoj pratiocima, Jelena je priznala da trpi jake bolove, ali da se ne predaje, ističući da joj je najvažnije što se vraća svojoj deci živa.
– Živa sam. Majka se vraća kući deci svojoj živa i zdrava ako Bog da. Boli, raspadam se, ali ne dam se. Nije mama rodila pi***. Moje čarape koje nosim samo na operaciju su tu. Planiram da ih ovaj put bacim zajedno sa tumorom i bolnicom i sve ostavljam iza sebe – napisala je Jelena.
View this post on Instagram
Njene reči odjeknule su kao snažna poruka svima koji prolaze kroz sličnu borbu. U trenucima nakon buđenja iz anestezije, Jelena nije skrivala ni emocije, ni strah.
– Naravno da me boli, suze mi same idu od bolova, glava mi otpada, ali ja bol mogu da trpim jer će da me prođe, navikla sam. Mene je samo strah noći, znate i sami prvih 24 sata šta znače. Nadam se da će i noć dobro proći. Toliko me je strah da zaspim da još uvek nisam spavala nakon buđenja u sali danas. Zašto me toliko strah ne znam, ali duša mi spava.
Iako je prošlo manje od 24 sata od operacije, Jelena Batoš je, po sopstvenim rečima, na nogama i već kod kuće. Ipak, iskustvo iz bolnice ostavilo je dubok trag.
– Nije prošlo 24 sata od operacije, ja sam na nogama, našminkala se i sredila, uspela da sakrijem ošišanu stranu glave i došla kući. Molila sam da me puste jer nisam mogla više da gledam ljude oko sebe bez pola lica, nosa, glave, očiju… Tamo su svi pacijenti koji imaju tumore u glavi. Ja ne mogu da gledam kako neko pati, odmah počnem da plačem i padam u depresiju. Ono nije ordinacija nego front.
View this post on Instagram
Njen opis situacije jasno pokazuje koliko je suočavanje s bolešću teško ne samo fizički, već i emotivno. Jelena priznaje da je upravo empatija prema drugima ono što je najviše slomilo piše Blic.
U nastavku svog obraćanja, Jelena je otkrila da je glavni tumor uklonjen, ali da u njenom licu i dalje postoje četiri sitna zrnca tumora koja će lekari nastaviti da prate.
– Boli me užasno, ne želim da lažem i glumim, osećam se kao da me je kamion pregazio, ali kući se osećam mnogo bolje. Dobijem tu neku hrabrost i upornost kada pričam sa svojom decom. Doktorka mi kaže: ‘Ja se nikada ne krstim, ali sad bih se prekrstila, jer tvoju snagu i upornost sam retko viđala ovih 38 godina kao hirurg kancera.
Uprkos iscrpljenosti, Jelena veruje da je upravo ljubav prema deci ono što joj daje snagu da izdrži.
– Ja vama ne znam da objasnim zašto sam ovoliko jaka, ali verujem da je to zbog količine ljubavi koju imam prema svojoj deci i svom životu.
Sada joj, kako kaže, predstoji period izolacije i oporavka, kako bi se metali i proteza u vilici pravilno zarasli, bez potrebe za novim hirurškim zahvatom. Iduće nedelje čeka je kontrolni snimak koji će pokazati da li su preostala zrnca tumora nestala.
