Uradio je sve za njih, a sada ih je napustio: Sloboda i Vojin danas su najtužniji

Preminuo Zdravko Šotra, jedan od najznačajnijih reditelja domaće kinematografije, u 93. godini života. Njegov odlazak označio je kraj jedne ere, ali i trenutak kada su mnogi umetnici, koje je oblikovao, ponovo shvatili koliko je dubok trag ostavio iza sebe. Jedan od njih je i Vojin Ćetković, koji je za portal Nova.rs kroz suze priznao:

– Način na koji igram, kako igram – za to je, uglavnom, zahvalan Zdravko Šotra.

Glumac ne krije koliko ga je vest o smrti legendarnog reditelja pogodila:

Photo: Antonio Ahel/ATAImages

– Gotovo da nisam u stanju da pričam. Izgubio sam drugog oca, eto to jedino mogu da kažem…

Ćetković se prisetio kako je Šotra bio stub njegove karijere, ali i lične snage:

– Zdravko je jedan od velikih ljudi te velike generacije koja je postavila temelje i televizije i filma u ovoj zemlji. I ne samo ja, nego čitava plejada glumaca, mi smo sebe zvali Šotrine foke. Govorili smo da smo najbrži glumci, napravljeni za specijalne glumačke zadatke. Ako se neko prema meni ponašao kao otac, onda je to bio Zdravko.

Antonio Ahel/ATAImages

Njihovo prijateljstvo nije bilo ograničeno na posao – bilo je to poverenje koje se gradilo kroz godine razgovora o životu, umetnosti i smislu stvaranja.

I srce Slobode Mićalović je slomljeno. Glumičina oproštajna poruka na društvenim mrežama raznežila je mnoge, a njene reči su odzvanjale tugom i zahvalnošću:

– Dragi Sole, hvala je malo za ono šta si ti za mene uradio i koliko smo se voleli i poštovali. Hvala na svakom filmu, seriji, dokumentarcu, na šetnjama po Trebinju i Parizu, na poverenju koje si mi ukazao, na prijateljstvu. Putuj, dečače, pozdravi nam sve drugare. Ja te volim i dok sam ovde, pričaću o tebi da nikada ne osetim da si otišao. Ljudi poput tebe ne odlaze nikada. Idemo dalje… ovo je sve bilo više od igre.

Ata images

Njene reči svedoče o dubokoj vezi između reditelja i glumaca koji su s njim rasli – profesionalno, ali i ljudski.

Zdravko Šotra bio je reditelj, scenarista, profesor, ali pre svega – čovek koji je razumeo umetnost i ljude. Njegove serije i filmovi, poput “Zona Zamfirova”, “Ivkova slava”, “Šešir profesora Koste Vujića”, urezali su se u kolektivno sećanje.

Za mnoge glumce bio je škola života, a njegov odlazak ostavio je prazninu koja se ne može popuniti. Preminuo je Zdravko Šotra, ali njegov duh, energija i ljubav prema umetnosti ostaće deo svakog kadra koji je režirao, svake replike koju je naučio glumce da izgovore sa dušom.

Kada se preminuo Zdravko Šotra spominje, to nije samo vest – to je podsećanje na epohu, na čoveka koji je umeo da prepozna talenat, da ga izbrusi i pretvori u umetnost. Njegovi “Šotrini glumci” danas nose njegov duh, a svaka njihova uloga biće omaž čoveku koji ih je naučio da gluma nije posao – nego poziv, ljubav i odgovornost prema publici.