Srbija u šoku: Piksi dao ostavku, a evo kolika je bila njegova mesečna plata

Piksijeva ostavka predstavljala je šok za mnoge — Dragan Stojković Piksi, legendarni kapiten i dugogodišnji vođa srpskog nacionalnog tima, odlučio je da napusti mesto selektora odmah nakon iscrpljujućeg poraza od Albanije u Leskovcu. Tokom njegove četvorogodišnje vladavine, savetovao je, trenirao i branio boje Srbije sa mnogo strasti, ali neuspeh označio je trenutak kada je sam odlučio da prekine to putovanje. Odlukom da preuzme potpunu odgovornost, Piksijeva ostavka je neizbežan korak ka novom početku.

Kvalifikacioni ciklus za Svetsko prvenstvo pretvorio se u razapetu nit nade i strepnje za Srbiju. Nakon poraza od Albanije u domaćem meču, kombinacija loših rezultata, nervoze unutar tima i visoke očekivanja navijača stvorila je ambijent u kojem je svaka greška mogla biti kobna. Upravo te okolnosti dodatno su opteretile selektora — ne uspeh više nije bio samo pitanje strategije, već i emocionalne snage.

Dusan Milenkovic/ATAImages

U svom obraćanju javnosti, Stojković je istakao da je dao sve od sebe, da oseća odgovornost i da veruje da je došlo vreme da neko drugi preuzme tim. Upravo taj momenat — kad menadžer oseća da je svoju misiju ispunio, a granice se približavaju — često vodi do revolucije u kolektivu. Pored ovoga, pritisak navijača, kredibilitet u savezama, i unutrašnje promene unutar FS Srbije verovatno su doprineli da Piksijeva ostavka bude i politički i sportski korak.

Jedan od detalja koji je privukao dodatnu pažnju medija je visoka plata koju je Stojković navodno primao — oko 1.400.000 evra godišnje, što ga je svrstalo među najplaćenije selektore u Evropi. To je podiglo pitanje opravdanosti i učinka, naročito u trenutku razočaranja javnosti. Hoće li ta cifra postati simbol njegove ere — kao trošak nasuprot rezultatu — ili ostati zanemaren detalj istorije, zavisi od način na koji će nova uprava i analiza budućih poteza sagledati njegovu ostavštinu.

Tokom mandata, Stojković je uspeo da ostvari kontinuitet: plasman na Svetsko prvenstvo, učešće na Evropskom prvenstvu, ali i očuvanje Srbije u A ligi Lige nacija. U mnogim trenutnim okolnostima, ključno je bilo ne kretati se unazad — a on je uspeo da tim zadrži na zavidnom nivou.

(Photo by Christian Bruna/Getty Images)

Kod Piksija se često govorilo o “čoveku koji diše Srbiju” — emotivnom vođi, autoritetu pred igračima, onome koji nije bežao od teških reči, ali je bio i slušalac. Ona veza između stručnog i emotivnog dela — baš ta sinergija — često je činila razliku između prozaičnog trenera i vođe. Da li je baš ta emotivnost ponekad bila teret, pokazaće budućnost.

Svaki veliki mandat nosi i sopstvene senke. Nekompletnost taktike u nekim utakmicama, rotacije koje nisu dale rezultat, selekcije koje su izazivale polemike — to su tačke koje će se preispitivati unutar analize. I dok Piksi u mnogim segmentima osvaja simpatije, sportska auditorija će tražiti i argumente za konstruktivnu kritiku kako bi naredni selektor učio iz grešaka.

Ovaj trenutak nije samo kraj Piksijeve ere — on je signal za redefinisanje strategije, ulaganja u omladinske selekcije, promenu mentaliteta i jačanje struktura unutar Saveza. Ako novi tim i menadžment shvate da ključ uspeha leži u sistemu, a ne u jednom pojedincu, onda će Piksijeva ostavka biti shvaćena kao katalizator, a ne kraj.

Antonio Ahel/ATAImages

Piksijeva ostavka označava prekretnicu — kraj jednog razdoblja ispunjenog emocijom, borbom i podjednako hvalama i kritikama. Ali mnogo važnija od samog čina ostavke jeste analiza onoga što je iza: šta je dobro urađeno, gde se graničilo sa greškama i kako će rukovodstvo i novi selektor iskoristiti taj trenutak. Srbija danas stoji pred velikim izazovom: da pretvori emotivni kraj u strateški početak. Ako se nauče lekcije iz Piksijeve ere, ostavka neće biti kraj, već most ka budućnosti.