Ovo region još nije doživeo: Potresni govor Halidove unuke Lamije, srce se slama svi plaču

Sala Narodnog pozorišta u Sarajevu bila je premala da primi sve koji su želeli da prisustvuju komemoraciji Halidu Bešliću. Emocije su ispunile svaki kutak zgrade, a tišina, suze i tuga obeležile su oproštaj od jednog od najvoljenijih umetnika Balkana. Dok su spolja, ispred pozorišta, postavljene stolice i video-bim za sve one koji nisu mogli da uđu, na njima su simbolično bili položeni ljiljani — cvet koji je obeležio Halidov život i muziku.

Unuka Halida Bešlića prva na komemoraciji

Unuka Halida Bešlića izgovorila je pretužne reči koje su rasplakale sve prisutne. Njene iskrene emocije, bol i ljubav prema dedi dirnule su srca okupljenih, a ceo region se oprostio od legende uz suze i poštovanje.

– Deda, znaš deda, znamo mi da si poseban. Mnogo ljudi te voli. Nismo ni bili svesni koliko ih je. Ja jesam muzički nadarena, a imam i na koga da budem, Ja sam dedin lav. Volela bih da si još dugo sa nama, fališ nam jako. Znaš deda, mama nam nije rekla da si nas u utorak napustio, ali mi smo znali. Deda, ti si naša ljubav, oslonac i štit. Mi bi voleli da si tu. Volimo te – rekla je unuka Halida Bešlića.

Antonio Ahel/ATAImages

Sala Narodnog pozorišta u Sarajevu je mala za sve koji bi hteli da se oproste od Halida Bešlića. Stiglu su kolege, profesori, doktori, političari… svi u tišini čekaju da komemoracija počne. Ispred Narodnog pozorišta postavljen je video bim i stolice, na kojima su bili postavljeni ljiljani.

Načelnik Sarajeva obratio se na komemoraciji.

– Poštovana porodice Bešlić, uvaženi ljudi, danas se oproštamo od čoveka čije delo prevazilazi razlike i granice. Teško je naći reči čoveka koji je toliko bio prisutan u našim živbotima. Njegov glas nas je pratio kroz ceo život. On je bio simbol, Sarajeva, prkosa, dobrote. Bio je uvek svoj, uvek čovek. Sarajevo je izgubilo čoveka, prijatelja, simbol,. ali biće uvek deo nas, zauvek. Izražavam duboku zahvalnost za sve što je uradio za nas, neka je čist rahmet naši Halide.

Ceo region tuguje, prizori su tužni istovremeno i neverovatni…