Halid je znao suštinu, njegova dela tek sada govore: Oglasio se čovek i otkrio kako mu je Bešlić pomogao da preživi

Smrt Halida Bešlića potresla je ceo region, a emocije ne jenjavaju ni danima nakon što je legenda narodne muzike ispraćena. Na društvenim mrežama svakodnevno niču ispovesti običnih ljudi koji su imali priliku da ga upoznaju — ne kao zvezdu, već kao čoveka. Jedna takva priča, objavljena na Fejsbuku, posebno je dirnula javnost i pokazala da Halid Bešlić nakon smrti živi kroz svoja dela, skromnost i dobrotu koju je nesebično delio.

U objavi jednog čoveka, koji je želeo da ostane anoniman, stoji potresna ispovest o danu kada je izgubio posao i veru da će se izboriti s nepravdom života.

Ivan Vučićević

„Bilo je to davno, ali te dane pamtim kao da su juče bili. Troje dece, mala plata i stalna borba da se preživi. Taman pred zimu, pozove me šef i kaže: ‘Još danas radi, od sutra više ne trebaš dolaziti.’ Te reči su mi odzvanjale u glavi dok sam izlazio iz fabrike. Znao sam da me kod kuće čeka porodica, a ja sam znao — ništa nemamo.“

Krenuo je kući, bez prevoza, noseći samo litar ulja, malo soli i pet kilograma brašna — jedino što su mogli da priušte. Dok je hodao blatnjavim putem, zaustavio ga je automobil.

„Sednem unutra, sav iscrpljen. Vozač me pogleda i pita: ‘Znaš li ti mene?’ Kažem da ne znam. On se nasmeje i samo klimne glavom. Ispričam mu sve — da sam ostao bez posla, da imam troje dece. On skrene ka velikom marketu, kaže: ‘Sačekaj me ovde.’ Vrati se s punim kolicima, sve stavi u gepek i kaže: ‘Hajde, da te odvezem kući.’ Kad smo stigli, reče: ‘Sve ovo je tvoje.’ U gepeku — hrane i potrepština više nego što sam ikad mogao da sanjam.“

U tom trenutku, priča ovaj čovek, emocije su ga potpuno savladale.

„On izvadi i novac, pruži mi ga i kaže: ‘Evo, da prebrodiš ovu zimu dok ne staneš na noge.’ Pitao sam ga ko je, a on samo reče: ‘Ja sam Halid Bešlić, pevač.’ Seo je u auto, mahnuo i otišao. Stajao sam u snegu, gledao za njim i mislio: ‘Ima još dobrih ljudi na ovom svetu.’“

Antonio Ahel/ATAImages

Ova priča nije usamljena. Nakon smrti Halida Bešlića, mnoštvo ljudi svedoči o njegovim tihim, nenametljivim gestovima pomoći. Retko je govorio o svojim humanitarnim delima, ali sada, kada ga više nema, iz dana u dan otkrivaju se detalji o tome koliko je zapravo pomogao onima kojima je bilo najteže.

Halid nikada nije tražio zahvalnost, reklamu ni priznanja. Njegova humanost bila je tiha — ona koja dolazi iz duše. Upravo zato, Halid Bešlić nakon smrti ostaje simbol ne samo muzičke veličine, već i ljudske dobrote.

„Neka me pamte kao dobrog čoveka“, govorio je često. I to mu je uspelo. Jer u vremenu kada se reči lako troše, a dela teško čine, Halid Bešlić je živeo ono o čemu je pevao — o ljubavi, poštenju i duši naroda.

Njegove pesme će trajati, ali ono što će zauvek ostati zapisano jeste činjenica da je znao kako da pruži ruku čoveku u nevolji, bez ijedne kamere i bez aplauza.

Borislav Zdrinja/ZIPA PHOTO/ATAImages

Halid Bešlić nakon smrti ostavio je prazninu na sceni, ali i dubok trag u srcima ljudi — trag koji se ne briše.

Ova ispovest ne svedoči samo o jednom susretu, već o načinu života. Halid Bešlić je živeo kao što je pevao — iskreno, toplo i s merom. A kada odu dobri ljudi, shvatimo koliko je svet tiši.