Saša Popović pred smrt posetio porodicu Tamare Milutinović: Evo šta im je rekao

Porodica Tamare Milutinović družila se sa Sašom Popovićem i Suzanom.

Saša Popović bio blizak sa porodicom Tamare Milutinović

Samo za SCANDAL! Tamara po prvi put govorila o druženju njene porodica sa Popovićem i kako kaže to se desilo nakon što je ona postala Zvezde Granda.

– Kada je malo, hajde da kažemo, neki period prošao, kao da mi je možda lakše da pričam o tome. Teško je stvarno bilo koliko god da smo negde strahovali, jer smo znali šta se dešava unazad taj period, nekako prosto ne možeš da veruješ da ti tog čoveka više nikada nećeš videti, da se nikada nećeš pozdraviti sa njim, da nikada nećeš dobiti neki savet od njega… Iskreno, mislila sam da će se izvući. I cela moja porodica, svi smo se nadali tome. Bili smo ubeđeni da će se izvući i žao mi je što se sve to tako završilo jer stvarno smatram da nije zaslužio ovako brz kraj.

Je l’ se sećaš vašeg poslednjeg razgovora?

– Da.

Šta se pričali? I kada je to bilo?

– To je bilo možda negde u februaru, slagaću te sad. Došao je kod nas.

Došao je kod vas?

– Da, bio je kod nas. Možda je bio januar, feburar. Sva sreća zadesila sam se tu obzirom da više ne živim u svojoj porodičnoj kući, tako da smo razgovarali. Naravno da se sećam, bilo je malo više saveta nego inače. Verovatno da je možda i osetio, otkud znam.

Ivan Vučićević

Kako je izgledao?

– Pa iskreno da ti kažem, neumesno mi je da to komentarišem.

Je l’ izgledao kao čovek koji se bori, je l’ se žalio?

– On se nikada nije žalio. Ja ne znam da li sam ja to negde ispričala, ali on je saznao za svoju bolest na dan moje svadbe, šestog juna, jer on je trebalo da dođe na svadbu. Imao je gips koji je trebao da skine, ja mislim tri dana kasnije i onda je odlučio da ode šestog juna da mu skinu gips da bi mogao da dođe na svadbu bez štaka. Onda je tada rekao svojoj doktorki daj molim te nešto me u stomaku boli, možda da pogledamo to i tako su saznali da ima tumor.

Je l’ ti javio na dan svadbe?

– On mi je taj dan poslao poruku Tamara želim ti svu sreću, naravno sve ono što dolikuje. Ja sam rekla direktore vidimo se kasnije. On je rekao nažalost ne mogu da dođem, videćemo se ovih dana, svratiću.

Ništa ti nije rekao tada?

– Ne, taman posla. Ne bi on to nikada uradio. On je to rekao nama tek kada je došao kod nas. On je uvek, do poslednjeg našeg viđenja, bio ubeđen da će izgurati. Verovao je u život, verovao je u sebe. Voleo je život. Ti kod njega nikada nisi mogao da vidiš da on nijednog trenutka je nezadovoljan svojim životom. Znači on je voleo život i on se stvarno trudio da bude srećan.

Nije ni u jednom trenutku rekao da odustaje od svega?

– Nijednom.

Ivan Vučićević

Je l’ rekao ja ću da se oporavim?

– Proći će ovo, na dobroj sam terapiji, trude se doktori tako da ja verujem da će ovo proći. To je bila njegova rečenica.

Je l’ se žalio da mu je loše.

– Ne, nije. Doduše ne znam, nisam nikada pitala brata ili oca ali nikada nije pričao o tim stvarima da ga nešto muči. Kažem ti, uvek je bio pozitivnog duha i uvek se smejao i njemu je samo bilo bitno da mu bude zabavno, da bude u društvu i da mu bude zabavno.

Kako su tvoji počeli da se druže sa njim?

– Moj otac i brat drže servis. Samo mercedes servis. Jednog momenta je Popović imao neki problem, to je bilo možda pre deset, petnaest godina, slagaću te, imao je neki problem sa kolima i doveo ga je Endži Mavrić koji je već tada dolazio kod mog brata.

Jesi li ti bila u Grandu tada?

– Jesam. Već sam bila, već sam bila dve hiljade sedamnaeste, osamaeste.

A ja sam mislio da se vi poznajete mnogo ranije.

– Dve hiljade desete sam bila prvi put, tad se nismo poznavali. Kada sam bila drugi put u Zvezdama Granda, tada smo se poznavali. Nije to bilo tako duboko prijateljstvo kao kasnije…

Kako se to razvilo?

– Pa to su više moj brat i otac sa njim. Moja kuća je domaćinska stvarno. I nekako su ljudi, nije što su moji, nekako kad uđeš u tu kuću osećaš tu neku toplinu i svako ko je ikada kročio u tu kuću to je isto rekao. Verujem da mu je bilo jako lepo, prijatno, da se osećao lepo, da je video kakvi su to ljudi i da ih je prosto zavoleo. Nemam drugo objašnjenje. On ih je mnogo zavoleo. On je toliko zavoleo mog brata da apsolutno nije hteo da kupi nijedan automobil bez da se konsultuje sa njim. Čak iako nije mercedes, stvarno smo se mnogo zavoleli međusobno. Moj tata bi mu uvek naseckao nešto od mesa i skuvao tu kuvanu rakiju koju je on voleo, tako da eto, verovatno to gostoprimstvo, ta toplina.

Ivan Vučićević

Je l’ dolazila Suzana sa njima?

– Jeste. Ne stalno ali dolazila je kada je imala neki problem sa automobilom.

Jesu tvoji išli kod njega kući?

– Jesu.

Jesi išla ti nekad sa njima?

– Ja sam išla jednom. Više je moj brat sa njim razvio to prijateljstvo. Ipak je on meni bio direktor i nekako sam uvek gledala sa te strane.

Je l’ prešlo to nekada profesionalnu da ti gleda kroz prste?

– Ne, samo je od početka znao i verovao u mene i znao je. On je meni uvek govorio da je ispred mene velika karijera, da će sigurno biti onako kako je on meni zamislio, kako je on imao tu viziju – kako je on to voleo da kaže – tako da mislim da je samo verovao u mene i znao je koliko mogu i nekako uvek je govorio da sam posebna.

Jesi bila kod Suzane, jeste li se čuli?

– Nisam bila kod nje. Čule se jesmo naravno i videle smo se i na sahrani i na pomenu kasnije. Ali sad ja da im se još nakačim mislim stvarno da je verovatno svakog dana puna kuća i da je svi živi zovu. Neka malo, što se kaže, da koliko – toliko zarastu te rane.

Ivan Vučićević

Bila si na pomenu. Jedna od tri. Šta to znači?

– Iskreno da ti kažem mislim da je to pitanje za nekog drugog, nije za mene.

Znam ali kada si došla i kada si videla da ima samo…

– Dragica Zlatić i ja smo bile u šoku. Prosto nismo mogle da verujemo da je to moguće. Ali šta drugo ja da ti kažem na to? Svako ima svoje obrazloženje, neki svoj razlog.

Ko hoće nađe način, ko neće traži izgovor.

– Apsolutno se slažem sa tobom. Za mene to nije bilo ni pitanje. Nije bilo ni pitanje da li ćeš ići, nije postojalo to pitanje, ja sam samo rekla da mi se javi kada je pomen i mislim da mu svi mi pevači toliko dugujemo.