Najveća javna kuća u Aziji: Usluge prostitutki koštaju između 2 i 5 eura!

Siniša Glogoški je diplomac Fotografije na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu. Fotografija, snimanje i putovanja su njegova najveća strast i proteklih par godina koliko mu vreme, novac i studentske obaveze dopuštaju, posvetio se istraživanju života na raznim krajevima sveta. Neka od značajnih putovanja su putovanje biciklom do Sirije, život s nomadskim plemenima u hladnom Sibiru i južnoamerička džungla Gvajane. Nedavno se vratio iz Bangladeša gde je proveo 45 dana i u narednim nedeljama predstaviće neke od priča koje je putem zabeležio. Fotografije, video snimke i doživljaje s putovanja možete pratiti na njegovoj Fejsbuk stranici www.facebook.com/GLOGOSKI
Glavni sponzor i podrška putovanja u Bangladeš bila je STA Zagreb – Student Travel Agency.
Maloletne devojke imaju puno višu cenu od punoletnih, a starije od 30 godina jedva nešto zarađuju.
„Sve devojke ovde, uključujući i mene, rade kao prostitutke“, prstom je upirala prema tablici na zidu. „Ovde je oko 1.500 devojaka koje svaki dan uslužuju hiljade muškaraca. Posao nam dobro ide.“

Mesto Daulatdia severno od Dake najveći je bordel u Bangladešu i jedan od najvećih bordela u Aziji. Prostitucija je legalna za punoletne osobe, no toga se gotovo niko ne pridržava. Jedna od devojaka s kojom sam pričao sigurno nema više od 14 godina, no osim što laže o svojim godinama, predstavlja se i pod lažnim imenom. Većinu devojaka bordelu su prodale porodice, a ostale su ili otete ili pobegle od nasilnih porodica u potrazi za boljim životom. A taj ‘bolji život’ izgleda strašno loše. Godinama pokušavaju da uštede kako bi otplatile nametnut dug i postale slobodne, ali srećnih priča zapravo nema.
„Iznajmljivanje prostitutke je oko 2 eura, a ako hožeš da prenoćiš    to je od 2,5 do 5 eura, u zavisnosti koju devojku želiš“‘, objašnjavala mi je voditeljka organizacije za zaštitu prava prostitutki.
„Ovde se nalazim već sedam godina i za par godina imaću dovoljno novca da napustim ovo mesto i kupim manju prodavnicu“, rekla je jedna od devojaka, kao da ne veruje u reči koje je upravo izgovorila. Mnoge devojke odu i pokušaju nešto novo, no vrlo brzo se vrate jer su mogućnosti za sigurnost i stabilnu zaradu izrazito nepovoljne. One su obeležene i često neprihvaćene u društvu. Nastavljaju tako da žive u malim sobama pod limenim krovovima, uslužujući desetine muškaraca dnevno, polako prihvaćajući sudbinu, gaseći nadu i misli o odlasku.

Izvor: Dnevnik.hr