Alan Forde, srećan rođendan!

Strip „Alan Ford“, čiji je prvi broj u Italiji izašao u maju pre 46 godina, odavno je na ovim prostorima stekao kultni status i verne obožavatelje.

Kao i nekad, njegova se britka satira i dalje redovno citira, čak i među onima koji ne znaju ko je Grunf, ali ne mogu a da se ne slože s njegovim glupavim, a istovremeno logičnim krilaticama, poput one da je „bolje ispasti budala nego iz voza“.

Izjave tog bivšeg pilota i beznadežnog pronalazača legendarne su među ljubiteljima stripa, štampaju se na majice sa likom Grunfa, razmenjuju u razgovorima, pa se, kao i dijalozi među likovima, pamte, prepričavaju i, iako smo ih puno puta čuli, ne gube na duhovitosti.

„Tko leti vrijedi, tko vredi lijeti, ko ne lijeti, ne vrijedi“, „Bolje nešto od nečega nego ništa od ničega“, „Bolje izdati knjigu nego prijatelja“, „Ako kaniš pobediti, ne smiješ izgubiti“, „Bolji je nečastan beg nego častan poraz“ i „Bolje živeti sto godina kao milijunaš, nego sedam dana u bedi„, samo su neke od izjava tajnih agenata Grupe TNT koje su se, poput njihovih imena, ukorenile u našem svakodnevnom govoru.

U ‘politički nekorektnom’ stilu stripa tako se ponekad neko malog rasta i velikog nosa naziva Bobom Rokom, mnogi će u svom radnom okruženju prepoznati ponekog Debelog Šefa ili Broja 1, koji uz pomoć ‘male crne knjižice’ vuče sve konce, a nedvosmisleno je i o kakvom je poslovnom dogovoru reč kada se spomenu one Ser Oliverove „Halo Bing, kako brat?“ i „Cijena? Prava sitnica“.

Generacija koja je odrasla uz strip danas verovatno sve bolje razume Jeremijinu jadikovku „boli me sve i još mnogo toga“, zna se da kada se za nekog kaže da ima ‘Superhikov dah’ ne znači da miriše kao ljubičica, a jasno je i zašto korumpirani političari podsećaju na svinjolike gradske većnike iz stripa.