Aleksandar Šapić: Ozbiljnost je deo mog karaktera

Aleksandar Šapić nije imao ni dve godine kada je prvi put zaplivao, istina neželjeno, dok ga je otac panično izvlačio iz vode. Ubrzo posle toga bio je spreman na sve, samo da iz nje ne izađe. Žrtvovao je tinejdžerske lude žurke, proslavu mature, slatki adolescentski život i besane zore, i nikada nije zažalio. Euforičnu mladost nadoknadio je hukom tribina, olimpijskim medaljama i činjenicom da gotovo čitav svet njegovo ime i danas izgovara s poštovanjem. O politici ne gaji iluzije, njegov radijus je lokalni, dok na polju humanitarnog rada ne postavlja granice. Više ne broji golove i utakmice, sada su mu satisfakcija životi koje svakodnevno spasava. Kada ga vređaju, provociraju i napadaju – ćuti. Međutim, i na samu pomisao da bi njegova porodica mogla da bude žrtva revanšizma, ne može da ostane ravnodušan. Danas, bez kompleksa oblači triko i pleše u egzotičnom ritmu sambe. Kaže da je to mizerna žrtva za spas nekog nedužnog, bolesnog deteta.

Žiri vam često sugeriše da se više smejete. Muči vas trema ili ste i privatno ozbiljni?
– Nemam tremu u smislu straha da ne napravim pogrešan korak, pre onu pozitivnu, koja nas tera da se na to što radimo maksimalno fokusiramo. Privatno sam takođe veoma ozbiljan. Prijatelji mi govore da bi trebalo više da se smejem, ali to je deo mog karaktera. Za uvežbavanje koreografije imamo svega pet dana, kada bih se još i smejao, sumnjam da bih mogao da budem dovoljno koncentrisan. Da biste igrali s osmehom, neophodno je da ples držite u malom prstu. Nisam dovoljno dobar da bih bio potpuno opušten. Logično je da se moja partnerka Slađa smeje, ona je profesionalna plesačica, kao što je logično da se smeju i moje kolege koje su daleko spretnije od mene. Svakako da ću se potruditi da ne budem previše ozbiljan, a da nam to ne ugrozi nastup.

Danilo Ikodinović ne krije da se smejao kada vas je video u trikou. Kakva je bila vaša reakcija kada ste ga obukli?
– Bilo mi je zabavno. Svakako da nisam bio oduševljen kostimom, ali sam ga obukao. Jasno je da u trikou nisam otišao na posao ili prošetao ulicom, reč je o svrsishodnom odevnom predmetu. Bio sam smešan i Dači i mnogima koji su me gledali. Na kraju, i sam sam se smejao, ali onda kada sam pristao da budem deo igre prihvatio sam sve što ona nosi.

Ceo intervju sa Aleksandrom Šapićem pogledajte OVDE

Autor i foto: Life Content