Banke aktiviraju hipoteke: Sve više stanova na dobošu

Banke nerado priznaju da je sve više aktiviranih hipoteka o čemu mnogo pouzdanije svedoče novinski oglasi.

U novinama je sve više oglasa u kojima banke nude na prodaju nekretnine koje su im pripale zato što njihovi kupci više nisu mogli da otplaćuju zajam. Nude se ne samo kuće i stanovi, već i poslovni prostor, placevi…

Pravog podatka o tome koliko je aktiviranih hipoteka nema, ali je baš po oglasima jasno da taj broj nije mali. Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita evidentira samo nekretnine koje su kod njih osigurane, međutim i pored višednevnog nastojanja od njih nismo uspeli da dobijemo najnoviji podatak o aktiviranim hipotekama i nakon toga prodatim stanovima. Neki raniji podatak je da je preko 500 korisnika osiguranih stambenih zajmova ostalo bez svojih kuća i stanova. U Korporaciji je, inače, osigurano oko 72.000 stanova.

Banke, inače, neće javno da priznaju da imaju problema s ovim delom svog kreditnog portfolia.Uglavnom kažu da su korisnici stambenih kredita generalno veoma uredni u otplati svojih kredita. Inače, kada banka proda stan, ona najpre namiri svoj dug, a ukoliko pretekne novca vraća ga dužniku. Banke imaju svoje službe za prodaju stanova na kojima je aktivirana hipoteka i koje nude i po 30 odsto nižoj od tržišne. Ako ni posle treće licitacije ne uspeju da prodaju nekretninu onda se direktno pogađaju sa kupcima. Stanovi koje prodaju banke pravno su „najčistiji”, ali teško nalaze kupca, jer ljudi veruju da oni nisu „srećni”.

U Sosijete ženeral banci kažu da su od početka globalne finansijske krize aktivirali izvestan broj hipoteka zbog toga što klijenti nisu mogli da izmire svoje obaveze prema banci. Pjer Bosk, član Izvršnog odbora ove banke, kaže da je aktiviranje sredstva obezbeđenja korak koji će banka napraviti tek ukoliko ne postoji nikakvo drugo rešenje.

– Korisnici stambenih kredita još uvek su najredovnije platiše. U Sosijete ženeral banci, kašnjenje po kreditima dvostruko je niže od proseka na tržištu. U ovom trenutku imamo dvadesetak aktiviranih hipoteka, što je, ako uzmemo u obzir da banka u svom portfelju ima preko 11.000 stambenih kredita, prihvatljivo – objasnio je Bosk.

Sosijete ženeral banka nije odobravala kredite indeksirane u švajcarskom franku, ali ih je dobila preuzimanjem dela portfelja KBC banke. Kažu da im se broj aktiviranih hipoteka nije povećao zbog preuzimanja tog paketa i da je, po osnovu preporuke NBS, smanjenje glavnice za stambene kredite u švajcarcima, uradila još KBC banka i to do kraja jula prošle godine.

U Komercijalnoj banci kažu da nemaju većih kašnjenja u izmirivanju kreditnih obaveza. Odobrili su preko 11.000 stambenih kredita od čega su 12 odsto stambeni krediti indeksirani u švajcarskoj valuti, a aktiviranih hipoteka je zanemarljivo malo.

– Aktiviranje sredstava obezbeđenja je poslednja mera koju banka preduzima u cilju naplate svojih potraživanja – kažeŽivojin Savić, izvršni direktor za poslove sa stanovništvom. –Pre toga, banka u saradnji sa klijentom pokušava da pronađe odgovarajući model za nastavak urednog izmirivanja duga, a u zavisnosti od trenutnih finansijskih mogućnosti klijenta. Može se ugovoriti reprogram kredita produženjem roka otplate ili odobriti grejs period.

U slučaju kada pregovori sa klijentom i preduzete mere nisu dale očekivane rezultate, pokreće se sudski postupak.

Vladan Vilotijević, direktor razvoja u sektoru za stanovništvo Eurobank EFG kaže da više od 98 odsto dužnika redovno vraća stambene kredite. Prema odredbi NBS nenaplativim kreditom smatra se docnja u otplati veća od 90 dana. Ova banka za neke kredite, pogotovo obezbeđene hipotekom, omogućava i 180 dana.

– Postoji jedan broj klijenata koji nakon svih alternativa koje im banka ponudi, i dalje, iz isključivo opravdanih razloga, ne izmiruju svoje mesečne obaveze. To je slučaj kada kredit dospeva u celokupnom iznosu na naplatu. Ukoliko dođe do dogovora između banke i klijenta, radi se vansudsko poravnanje, bez troškova obrade za klijente, gde se napravi dogovor o dinamici otplate kredita – kaže Vilotijević.

Poučan primer – pročitajte obavezno!

„Prodao sam svoj stari stan. Budući da smo žena i ja radili, ona u državnoj kući, a ja u jednim novinama, odlučili smo da kupimo veći stan i da dvojici sinova obezbedimo po sobu. Dogovoreno učinjeno”, ispričao nam je svoju tužnu priču jedan naš čitalac.

– Dao sam 60.000 evra banci kao polog za kredit od 120.000 evra. Banka je odmah taj novac uplatila investitoru. Stan je bio gotovo završen. Čekala se samo upotrebna dozvola.

Otišli smo u podstanare. Kirija 250 evra mesečno. I to smo nekako podneli, jer su nas u banci sa ratama čekali dok se ne uselimo. Ali – dozvole nema pa nema. Traže mi doplatu od 15.000 evra. Ja nemam. Hoće da me tuže ili prete raskidom ugovora.

U međuvremenu sam izgubio posao. Meseci se iskradaju i postaju sve duži. Banka me opominje da se bliži kraju poček i da bi morao bar da plaćam dospelu kamatu. Nemam. U kući haos. Niko ni sa kim ne govori.

Uz silne muke i pomoć pravne službe banke kod koje sam uzeo kredit „prodajemo” neuseljen stan za 90.000 evra. Banka zadržava mojih 60.000 i naplaćuje mi grdne troškove. S desetak hiljada sam „ubedio” investitora da završimo posao. Ostalo mi je nekih 12.000 evra.

Ženi, koja je u međuvremenu, podnela zahtev za razvod i sinovima dao sam devet hiljada, a sam sebi ostavio tri da se razdužim kod prijatelja.

Danas sam podstanar i radim kao čuvar na jednom gradilištu u provinciji.

Izvor: Politika
Foto: Ilustracija/Sipa