Bojan Perić: Ako mi se neko sviđa, ja ne umem da sakrijem osmeh!
Uloga kadeta Danijela Stošića u seriji i filmu „Vojna akademija“ glumcu Bojanu Periću donela je popularnost koja ga je obavezala da u budućnosti pažljivo bira uloge u kojima će pokazivati i dokazivati svoj talenat. Poverenje u rediteljsko umeće Dejana Zečevića ohrabrilo ga je da se uhvati u koštac sa likom mladog stažiste Nikole Ristića u seriji „Urgentni centar“, ali ga trema zbog reakcije publike ne napušta od početka njenog emitovanja.
Ipak, zbog brojnih profesionalnih obaveza vremena za brigu nema previše. Osim što privodi kraju snimanje serije „Jedne letnje noći“, nove ekranizacije još jednog romana Mir Jam u kojoj tumači glavnu mušku ulogu, Bojan će uskoro zablistati i u studiju „Radio-televizije Srbije“, u ulozi voditelja nove zabavne emisije „Tri boje zvuka“. U razgovoru za magazin „Hello!“ Beograđanin kaže da bi voleo da njegove emocije okupira normalna i nasmejana devojka, tvrdeći da je njegov glavni adut u osvajanju spontanost i iskrenost. Na početku razgovora Bojan govori o tome kako se odlučio da postane deo glumačke ekipe „Urgentnog centra“.
– Osećam veliku tremu zbog toga kako će me publika posle onog drčnog i otresitog Stošića iz „Vojne akademije“ prihvatiti u ovoj pomalo šeprtljastoj i ulozi u kojoj se još nisam snašao. Naravno da nisam želeo da večno ostanem Stošić, i pored sve ljubavi prema tom liku, ali nisam bio siguran koliko će mi gledaoci poverovati kada me budu videli ovako „smotanog“ kako sam smislio da odigram Ristića. Medicinski zahvati i latinske izreke bile su mačji kašalj u odnosu na borbu sa sopstvenom tremom, no sudeći po činjenici da me sada ljudi na ulici mahom zovu Doktore i Ristiću, ispada da je ipak najizazovnije bilo ranom zorom izgovoriti nešto poput „hepatolentikularna degeneracija“ ili nabrojati deset mogućih simptoma neke bolesti, naravno na latinskom.
Da li je tačno da ste u jednom trenutku razmišljali o tome da postanete lekar?
– Tačno, to je bila jedna od opcija. Oduvek sam gajio simpatije ka pozivu hirurga, a kao mali obožavao sam da gledam operacije na televiziji. Ono što se promenilo je to što sada te operacije na televiziji izvodim ja, makar na scenski način, te nisam zažalio što nisam postao pravi lekar. Desilo se da izaberem profesiju u kojoj mogu da budem sve ono što sam kao mali želeo.
U poslednje vreme imate izuzetno gust raspored obaveza. Koliko vaš privatni život trpi zbog toga?
– S jedne strane trpi, sa druge ne. Izabrao sam da budem okružen ljudima koji razumeju prirodu ovog posla, kao i činjenicu da ja nisam uvek gospodar svog vremena, pa mi to ne uzimaju za zlo. Najviše trpim ja, jer mi na kraju ostane najmanje vremena da se posvetim sebi. No ne bunim se, ovaj posao i radim zato što ga volim.
Ostatak intervjua pročitajte OVDE
Piše: Deana Đukić, Life Content
Foto: Slobodan Pikula
