Važni su obraz i čast a ne pare: Zdravko Čolić ćerkama dao sve, a od njih sada traži samo jedno

Ćerke Zdravka Čolića njegov su najveći ponos

Pevač Zdravko Čolić se ponosi karijerom koju je izgradio bez ijednog skandala, a podršku u svemu tome mu daje porodica – supruga Aleksandra i ćerke Una i Lara.

Mateja Stanisavljevic/ATAImages

Ćerke Zdravka Čolića njegov su centar sveta

Pored karijere, ćerke Zdravka Čolića njegov su veliki ponos.

– Lepo je da čovek u kasnijem dobu dobije decu. To je sada Božija stvar. To je više kako čovek živi svoj život i kako se nešto desi. Ponosan sam na svoju malu porodicu, šmizle, dve devojčice, sada već devojke. Žena se brine više. Kada bi bilo do mene, sve bih dopustio. Ona mene kritikuje, ali to je tako. Sa druge strane, ne mogu biti previše strog, to je nekako teško, u momentima mogu malo da se uozbiljim. Uglavnom popustljiv sam – rekao je pevač i dodao da ograničenja uvek moraju da postoje.

– Mi imamo jedno poštovanje, koje se gubi u današnjem savremenom društvu, tehnologija koja uzima maha, teško je kontrolisati. Ono što sam poneo od kuće, je poštovanje, čast i obraz i voleo bih da i one to isto smatraju i najvažnije je da nije sve u parama i bogatstvu, ali da postoji valjanost i da je neko vredan, to je najbitnije da imaju u životu. Sutra će morati same da žive svoj život i da rade, a ne da se oslanjaju na drugog, što je danas moguće. Poštenje i odnos prema životu, to je najvažnije. Ali opet čovek ne zna kako će ići u životu, to je sve u Božjim rukama. Svi bi voleli da su sretne i zadovoljne, ali život je nepredvidiv. Jedan rad, jedna disciplina uma, koje neke stvari stavljaju na mesto, ali teško je danas to dobiti kod nove generacije, ali postoje ljudi koji to mogu, videćemo. Za sada još nisu loše stvari, ali uvek bih ja više tražio.

Photo: Bus Plus Production/ATAImages

Pevač se često priseti svog detinjstva, koje se dosta razlikuje od detinjstva novih generacija.

– Uvek sam voleo leta u Hercegovini, kao i u Banatu, kod familije kad sam mali bio. Čovek se tu oslobodi. Kada bih došao u selo u Trebinje ili gore u Zrenjanin te slike pamtim kao nešto što je bilo uvek opuštajuće. Onog trenutka kada dođeš u Sarajevo počinje škola, sve je drugačije. Kasnije u Crnoj Gori su bili sami počeci sviranja, sa društvom… To je bio raj- rekao je pevač i dodao da bi voleo da se sve to vrati.