Svaki dan bez tebe je teži… Porodica dala čitulju povodm 6 meseci od smrti Saše Popovića

Čitulja Saši Popoviću objavljena je danas, dan uoči šestomesečnog pomena poznatog muzičkog producenta koji je preminuo 1. marta u Parizu. Porodica Saše Popovića okuplja se sutra na Bežanijskom groblju kako bi obeležila pola godine od njegovog odlaska. Dirljiva poruka u čitulji svedoči o neizmernoj tuzi njegove najbliže porodice.

Ata images

Čitulja Saši Popoviću slama srce

– Prošlo je pola godine otkako nisi s nama, a svaki dan bez tebe je tiši, prazniji i teži. Vreme ne leči, samo nas podseća na to koliko nam nedostaješ. Jer, nisi bio samo deo našeg života, bio si njegovo srce. Tvoj odlazak ništa nije izbrisao, tvoje prisustvo uz nas je večno. Zauvek neutešni: supruga Suzana, ćerka Aleksandra, sin Danijel i snaha Tijana – napisano je u čitulji.

Youtube printscreen

Pevačica Suzana Jovanović, supruga preminulog Saše Popovića, prvi put je javno govorila o poslednjim danima koje su proveli zajedno i teškim trenucima koje je proživela tokom njegove borbe sa bolešću. U razgovoru za magazin Scandal!, otvoreno je podelila bol kroz koju je prošla.

– Bukvalno sam umirala zajedno s njim, ne možeš da mu pomogneš, ne znaš šta da uradiš. Gledaš sve to i nemoćan si, ali vidiš da mu je sve teže i teže. Mi smo otišli u Pariz da primi terapiju i da se vratimo kući, ne desetak dana je bila terapija. Kad su ga smestili u sobu, krenule su analize i doktori su slegli ramenima. Tada su rekli da situacija uopšte nije dobra i da je jetra u jako lošem stanju, da je bila puna metastaza. Svaka naredna terapija je mogla samo da ga ubije. Taj trenutak kad mi je saopšteno, a ja onda njemu, to su lekari tražili da mu ja saopštim – prisetila se Suzana kroz suze za Scandal!.

Sašini poslednji dani

Suzana je otkrila i emotivne poslednje trenutke koje su proveli zajedno, govoreći o načinu na koji je Saša reagovao kada je saznao za svoje zdravstveno stanje.

Antonio Ahel ATA images

– Sale je shvatio da se nešto dešava i non-stop me je tražio da se vratim u sobu i sad pred njim moram da glumim da je sve u redu i da se ništa nije desilo, da je sve super, sve ide kako treba. Ulazi Sandra i dogovorile smo se da ona prvo krene.

Ne mogu da se setim, ona kreće: „Sale moj, moram nešto da ti kažem, pričala sam sa doktorima i nije dobro.“ Ja u tom trenutku smišljam rečenicu, kako da mu kažem, nisam mogla to da izgovorim. I ja na kraju kažem: ‘Ljubavi, nije ti jetra dobro’, a on gleda u mene i ja krećem da plačem, a on kaže: ‘Sule moj, znam, sve znam, znam da je gotovo.“