Čovek hakuje telefone pomoću implantata pod kožom

Ako Setu Vejlu predate svoj telefon, on može da ukrade vaše fotografije, lozinke i još dosta toga samo držeći ga. A evo i kako.

Ovaj bivši brodski oficir sada je inženjer u kompaniji APA Wirelees, kao i biohaker, što znači da je neko ko voli da se poigrava s granicama ljudskog tela. Set, naime, ima čip ugrađen u telo.

Čip koristi kako bi ponudio intrigantan uvid u budućnost sajber sigurnosti.

Koristeći čip koji je ugrađen u njegovu ruku, on i njegov saradnik Rod Soto pokazali su da mogu da upadnu u nečiji telefon jednostavnim dodirom. Svoja otkrića izložili su na konferenciji u Majamiju 16. maja.

Vejl i Soto tvrde da razlozi zbog kojih se bave ovim istraživanjem nisu zlonamerni. Oni samo žele da pokažu skrivene načine na koje će jednog dana neko možda hakovati naše računare ili telefone, a da mi toga nećemo biti svesni.

Vejlov implantat je RFID čip – maleni uređaj koji može da skladišti male količine podataka i komunicira s uređajima u blizini.

Jedna od ideja koju je imao je da se njegov čip koristi kao sigurnosni mehanizam za pištolj tako da pištolj može da puca samo kada je u njegovoj ruci. Nakon susreta sa Sotom, međutim, par je došao na ideju da proveri može li pomoću čipa da provali u nečiji telefon samo držanjem telefona u ruci – i uspeli su.

Nekoliko meseci potrošili su na dizajniranje i prva proba bila je uspešna. Kada se telefon nalazi u Setovoj ruci, čip šalje signal do uređaja, nakon čega se korisniku mobilnog telefona putem poruke upućuje pitanje da li želi da otvori određeni link. Ako korisnik klikne na “da”, u njegov telefon biće instalirana maliciozna datoteka koja povezuje uređaj s udaljenim serverom kojem može da pristupi neko drugi.

Za samo nekoliko minuta s telefonom u Setovoj ruci i Sotom za računarom, bilo je moguće preuzeti datoteke s ugroženog uređaja.

Naravno, na ovaj način svaki korisnik bio bi sumnjičav prema poruci i linku. Ali, oni ističu da im je vrlo malo potrebno da poruku učine takvom da izgleda kao ažuriranje sistema.

Njihov eksperiment verovatno je samo početak hakovanja pomoću telesnih implantata. Ali, šanse da danas naiđete na nekoga sa ovakvim čipom u ruci vrlo su male. Čipovi se ne usađuju u telo tek tako, a biohakeri nisu svuda oko nas.

Pre nego što je ugradio čip, Vejl je mnogo vremena proveo istražujući opcije. Nakon što je sve dobro proučio, platio je tatu umetniku da mu ubrizga čip u ruku, u deo između palca i kažiprsta.

Vejl navodi da je u tom trenutku osetio užasan bol, koji je nestao odmah nakon što je igla izvučena.

Bitno je naglasiti da Soto i Vejl nisu prekršili zakon prilikom upada u uređaj jer su koristili Vejlov mobilni. Ali, ako neko poželi da ovu mogućnost iskoristi na mobilnom telefonu nekoga ko ne zna šta se događa, situacija postaje komplikovanija – upadanjem u sistem bez pristanka vlasnika krši se zakon.

Soto i Vejl progovorili su o ovoj mogućnosti kako bi objasnili ljudima čemu bi njihovi uređaji mogli biti izloženi. A kada je žrtva svesna potencijalne opasnosti, onda je i opreznija.