#CSRSrbija2015 Pomagati drugima: Obaveza pojedinaca, kompanija i države

Pratite live streaming

https://youtu.be/XWIpKuR9ntA

Ovim panelom je završena konferencija. Vidimo se 2016!

Sve prezentacije govornika na konferenciji možete pogledati OVDE

Video-zapise sa svih panela i prezentacija kao i izjave učesnika konferencije možete pogledati narednih dana na Youtube kanalu Color Press Grupe

19:10

Radoica Rstić: „Osnovan je Fond za retke bolesti, plus Fond za zdravstveno osiguranje i nama i dalje stižu molbe od roditelja čija deca boluju od teških bolesti. Morate priznati da je ciljna grupa kojom se bavi naša fondacija najosetljivija. Mi nikada nikog nismo odbili. Kad znamo da smo im poslednja opcija.“

18:52

Sanda Savić: „Mi krećemo u kampanju da se ukine pdv fondacijama.“

Veran Matić: „Od pdv-a smo mogli da napravimo još dve sigurne kuće. Ovako sve izgleda lepo. Fondacije stvarno imaju ozbiljne probleme u radu, a nemamo partnera.“

Biljana Dakić Đorđević: „70% davanja se vraća u državni sektor. Strašno je da u Srbiji pojedinac koji donira nema poreske olakšice. “

18:37

Veran Matić: „Ta aktivnost je postojala od osnivanja B92. Samo se kasnije struktuirala. Nismo se zadovoljavali samo informacijama koje smo dali. Fond ima sve probleme kao i sve druge fondacije. Sad ni u svom sopstvenom mediju nemamo dovoljno prostora koliko nam treba. Veoma je važno da se pojavi neki novi medij koji u osnovi ima ove ideje i da bude alternativa komercijalnim medijima. To je apsolutno potrebno za evoluciju svih nas. Često radimo posao institucija. Dođu ljudi kod nas i kažu poslali su nas iz Ministarstva zdravlja jer oni nemaju para. Tu smo da odradimo mnogo više nego što se od fondacije očekuje i to opterećuje naš rad.“

 

Biljana Dakić Đorđević: „Mi nismo humanitarna fondacija. Trag fondacija je osnovana ’99. godine, naša misija je da pomažemo aktivne građane u lokalnim zajednicama u Srbji i da tako pomognemo u razvoju Srbije u celini. Do sada smo podržali preko 1200 projekata.“

Sanda Savić: „Fondacija je poseban pravni entitet. Za 22 godine imali smo preko 1000 projekata, uglavnom iz obrazovanja, sporta, zdravstvene zaštite. Želimo da se fokusiramo na naš prioritet kao kompanija, a to je zdravlje ljudi. Fondacija je do danas donirala 10 miliona evra. Među našim zaposlenima je veoma razvijena svest o fondaciji. U okviru kompanije smo pokrenuli kampanju potpisivanja donorskih kartica.“

Radoica Rstić: „Ponosni smo što smo za godinu dana, i to u veoma teškoj godini, uspeli da prikupimo 54 milion dinara donacija, i da 11 dece uputimo na lečenje u inostranstvu i sva deca su se vratila, hvala Bogu.“

Jovana Mladenović: „Možda je manje poznato javnosti u Srbiji tradicija CSR Calsberga kroz fondaciju je duga. Najviše je usmerena na razvoj nauke i obrazovanja.“

18:22

Gorana Džudža Jakovljević: „Mi smo privatna fondacija osnovana 2007. godine sa usvojenom strategijom da se bavimo ranim razvojem dece, sa fokusom na obrazovanje dece predškolskog uzrasta. Naravno da smo na početku lutali. Ali, da su rezultati vidljivi i pozitivni, fondacija mora da se fokusira. Moramo se držati jednog pravca.“

Aleksandra Kresović: „Radili smo i pomagali u oblastima kulture i obrazovanja. Javila se s godinama potreba da se to sistematizuje. Da snimimo kakvu su to, koje su to prioritetne potrebe kojima mi možemo da pomognemo. Fokusirali smo se na zadužbinarske potrebe. Strateški pristup nam je mnogo pomogao. I u samoj kompaniji je potrebno da dignete svest zašto vi tamo neki profit odvajate za pomoć društvu.“

18:08

Sledi poslednji panel Čemu služe i kako rade fondacije

Moderator: Aleksandra Radujko
Učesnici: Aleksandra Kresović, Delta Fondacija; Sanda Savić, Hemofarm Fondacija; Veran Matić, Fond B92; Jovana Mladenović, Dunđerski Fondacija; Radoica Rstić, Fondacija “Podrži život”; Biljana Dakić Đorđević, Trag fondacija; Gorana Džudža Jakovljević, Fondacija Novak Đoković

18:00

Vesna Savić: „Podrška porodicama u riziku koju sprovodimo sa fondacijom Novak Đoković. Cilj je da se smanji broj dece u institucijama tako što se pomaže porodicama da dete ne bude odbačeno iz porodice zbog različitih problema. Imamo 16 porodičnih saradnika, to su porodice sa raznim problemima i cilj nam je da saradnik bude produžena ruka socijalnih ustanova. Pokušavamo da održimo porodicu na okupu.“

17:54

Ana Mirković, Digital Communications Institute: „Takozvani hejt misle da je na nivou začikavanja, ne da je neki problem. Za razliku između tradicionalnog i digitalnog nasilja, oni kažu da je digitalno samo emotivno. Čim se prihvati poziva za prijatelja na Fejsbuku, to je to, prijatelji smo za ceo život. Skrećemo im pažnju na druge vrednosti, da razmisle ko im je prijatelj na internetu i sa kim dele informacije. Fakat je da je ovo prvi put u civilizaciji da deca znaju više od roditelja, zato targetiramo ovom kampanjom i roditelje i nastavnike.

Vesna Savić: „U Srbiji UNICEF skuplja novac na lokalnom nivou, ali većina novca dolazi iz inostranstva. Radimo projekat „Digitalno nasilje“, prvo istraživanje u Srbiji smo uradili, 80% učenika je bilo svedok nasilja na digitalnim medijima. U svakom odeljenju barem dvoje dece je spremno da izađe i da se nađe sa nepoznatom osobom. Hteli smo da deci prikažemo pogodnosti digitalnih medija, ali i da sebe zaštite i pronađu svoje mesto u digitalnom svetu.“

17:41

Sledi Case Study 5 – Inovacije u saradnji poslovnog i javnog sektora – Vesna Savić, UNICEF

17:35

Danica Šmic: „Volim da pešačim i tokom dana mi tačno organizam oseti da nisam prešla tu kilometražu, dovoljnu. Imam podršku porodice i sebe sam našla i ranije, ali i sada još više, i to je jedno zadovoljstvo i želja da se pomogne drugome. Malo smo se udaljili, treba da smo više zbliženi, da su umrežene institucije da negujemo taj osećaj.“

Danica Šmic: „Odlazak u penziju ne znači da prestajemo da pomažemo. Nisu godine merilo. Savetovala bih da ljudi izađu da se druže. Često imamo druženja u Crvenom krstu. Imamo i podmladak na koji smo ponosni.“

17:28

Danica Šmic: „Već u 7h izlazim iz kuće. Idem do institucija koje treba. Tražim pomoć. I imam dobar odgovor kod institucija. Sve je potrebno onima kojima pomažem. I lepa reč. Nekad više od pomoći. Tačno je da sam organizovala sastanak za Dan zaljubljenih. Lepo nam je bilo u opštini Savski venac. Nikada do sada nisam pomislila da mi je teško. Najstarija osoba kojoj pomažem ima 111 godina. “

Danica Šmic: „Crveni krst je moj drugi dom. Ranije se više posvećivalo volonterskom radu. Mislim da bi bilo dobro da se uvedu volonterski časovi u školi. To bi bilo veoma korisno.“

17:23

Sledi Jedan na jedan: Danica Šmic, najstarija volonterka Crvenog krsta

17:08

Dejan Nikolić: „Mi smo postali vlasnici pasa koje smo pronašli na ulici. Rešavali i druge probleme time, jer mnogo novca odlazi na ujede pasa i mnoge druge stvari. Nama su u Sekretarijatu za komunalne poslove rekli da pomoć za azile mora da se ukine 100%. Traži se od nas da ispunimo sve uslove, a jedan azil u Srbiji ispunjava sve uslove. A taj pravilnik ne ispunjavaju ni neke naše bolnice. Beogradski maraton je stao iza kampanje odgovornog vlasništva. Pozvali smo odgovorne vlasnike pasa da učestvuju u maratonu i da ponesu hranu za azile.“

16:59

Budimir Plavšić: „Ne postoje ozbiljnije kampanje koje su se pozabavile odgovornim vlasništvom. Imali smo kampanju i donirali čipove da se pomogne evidentiranju vlasništva. Lokalne vlasti moraju da naprave sistem kontrole, svako u svojoj nadležnosti. Vlasnik je taj koji je odgovoran. Tražili smo da grad koji je uhvatio, nahranio, izlečio i pustio na ulicu psa, preuzme vlasništvo.“

Ivana Lazić: „Da li mi govorimo o sadržaju zakona ili primeni? To su različite stvari. Možete i najbolje da napišete. Najveći je problem kolika je primena. “

16:45

Jelena Tinska: „Mogu ljudi da gaje životinje da ih ubiju za krzno. Pranje para preko životinja je jako unosan posao. Od toga lepo žive veterinara. Ako jedna lokalna samouprava kaže da je ubila 2000 životinja, puta 50 evra, jer je životinja uvedena lepo u anesteziju. Tih 2000 životnija puta 50 evra ne postoje, već ubije otprilike 300. Lično sam visila na đubrištu Novog Sada i snimila kako ubijaju životinje. Životinje žive u užasnim uslovima.“

Zlata Korjenić: „Ovde se radi o dobrobiti svih životinja u Srbiji. Mi na sve to gledamo drugačije, klanje i ubijanje je strašno. Naravno da naše građane treba edukovati šta unose u organizam. Ovim zakonom o dobrobiti nisu obuhvaćene divlje životinje. Meni je žao što Uprava za veterinu može uopšte ovako nešto da napiše. Ja tvrdim da su najugroženiji građani u Srbiji ljubitelji životinja.“

16:37

Budimir Plavšić: „RAdio sam na pisanju sa kolegama važeći zakon. I to su prvi propisi koji su napisani za dobrobit životinja. Ova verzija je usklađena u velikoj meri sa propisima EU. Društvena odgovornost je razumeti propise. Odredba zakona ne odnosi se na napuštene pse i mačke, već ostale životinje u Srbiji. I ova odredba se ne odnosi na krave kod mog prijatelja, već na populaciju životinja koje možete naći na ulici, koji nisu ničiji. Te životinje će neko morati da sakupi i odvede u karantin, nahrani i izleči.“

Jelena Tinska: „Životinja uhvaćena i odvedena u azil postaje vlasništvo azila nakon 30 dana. Nakon 7 dana je ubiju. Tako kaže novi zakon.“

16:26

Budimir Plavšić: „Sve počinje od vaspitanja i razumevanja životinja. Odgovornost prema životinjama ne može da se definiše i stavi u neki okvir.“

Zlata Korjenić: „Ili sa rađate sa njim i porodica vas vaspitava, ako ne porodica, onda mora država da vas vaspita odgovarajućim zakonima.“

Jelena Tinska: „Veoma smo neodgovorni i prema deci, starima, pa tako i prema životinjama. Ja kao vegetarijanac sam očajna zbog takve situacije. Kada bismo imali svest da su životinje jednako živa bića kao i mi, ovaj panel bi imao drugi tok.“

Vladimir Terzin: „82% u EU nema nikakav stav o životinjama. Toga treba da budemo svesni, a toga je ovde još manje.“

 

16:10

Sledi Panel br. 4 – Ljudi i Zveri: Koliko smo društveno odgovorni prema životinjama

Moderatorka: Divna Milovanović
Učesnici: Zlata Korjenić, shelter”Jessica”, Jelena Tinska, balerina; Martina Anđelković, #NahraniPsa; Dejan Nikolić, Beogradski maraton; Vladimir Terzin, doktor veterinarske medicine; Budimir Plavšić, Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, Uprava za veterinu, Ivana Lazić, Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, Uprava za veterinu.

16:06

Ivan Lalić: „Mislimo da je naš stereotip da je CSR neka nadogradnja, da posle nekog teškog dana idemo i radimo nešto. Mislim da CSR mora biti deo svih aktivnosti i utkan u poslovanje. Vrlo smo orijentisani ka razvojnim akcijama. Suštinska reč je kritična masa. Nismo mogli ništa sami. Morali smo da povezemo komšije, medije, kompanije. Umrežavanje daje šansu za dobro i progresivno društvo. Taj model pravljenja partnerstva je dobitan.“

Svjetlana Krčo: „Hteli smo da neše kontakte i saradnje iskoristimo da pobošljamo živote građana. Širimo znanje, tačnije radimo ono što mi znamo. Pozvali smo i naše saradnike da doniraju u muzej koji smo napravili svoju tehnologiju, kako bi širili znanje. Nemam još uvek strategiju, to je falinka. Počelo je tako što smo želeli da budemo društveno odgovorni. Intiuitivno je nastalo i jako smo srećni.“

15:55

Milica Marković: „Direct Media je u poslednjih deset godina kroz donacije u društvo ulagala u proseku pola miliona evra godišnje i to u humanitarna davanja, obrazovanje mladih i talentovanih učenika, stipendije mladim sportistima i pomoć porodicama na društvenoj margini. Kroz pro bono komunikacijsku i kreativnu  podršku pomogli smo realizaciju mnogih kapmanja poput Bitke za bebe i Nurdora. Kako su društvene mreže i novi mediji dali novu dimenziju CSR-u, način na koji se komuniciraju CSR projekati postaje presudan za postizanje većeg dometa tih kampanja, gde vidimo našu ulogu takođe, kao kompanije koja poznaje nove modele komuniciranja i želi da ih primeni za društveno odgovorne projekte.“

Ana Mirković: „Naročito danas kada imamo društvene mreže i imamo dvosmernu komunikaciju, imamo mogućnost diskutovanja, ali i šira je publika, a ta publika ceni iskrenost. Iskren pristup nužno daje pozitivan feedback. Ovaj koncept ja vidim kao ljudsku dušu, na nivou pojedinca. Šta sami možemo da uradimo? Ako ne pronađemo to dobro u nama, džabe nam društvene mreže.“

15:45

Nina Miloš: „Neverovatno je koliko ljudi u Srbiji hoće da pomognu i rade razne stvari. U početku je bilo teško da se uključe same pekare, jer su mislili da smo mi ljudi koji želimo da prodamo nešto, da smo neka teorija zavere. Dobili smo veliku pažnju na društvenim mrežama, a onda i u medijima, i tako se akcija širila. Bio je problem kako da ljudima koji hoće da uzmu tu hranu u pekarama, a nemaju tv ili internet, da znaju da je to za njih. Pomogao nam je grad, besplatne novine, aktivisti, svratišta i dali smo im mape, da znaju gde mogu da odu. Na kraju su se i pijace uključile.“

Jovan Simić: „Danas je došlo do zasićenja kod ljudih u nekim standardnim humanitarnim akcijama. Prošle godine sam napravio aukciju dresova. I nisam hteo to preko interneta, već da skupim ljude i sportiste. Mnogi su pitali što to nije rađeno na internetu, ali energija je ovako drugačija. To se dešava u sali jedne škole. Ove godine na sportskom bazaru sportisti i druge ličnosti direktno na tezgama prodaju svoje stvari. Hteo sam da uradim nešto drugačije. Poenta je da se ljudima ponudi nešto što nemaju svaki dan. Glavni cilj je svakako da pomognemo kome je potrebno, ali ovakvim okupljanjem da osetimo tu energiju i širimo zajedništvo. Svako može da pokuša, ako hoće.“

15:36

Ana Koeshall: „Mi verujemo u partnerstvo, kako bi radili dobar posao. Ogromno je poboljšanje CSR, kompanije imaju svoje strategije. Naša odgovornost je da davanje radimo strateški, ne samo ad hoc davanje. One su bitne u momentu, ali bitnije je ako strateški rešavamo neki problem.

Vesna Ćeranić: „Mnoge kompanije to rade iz prostog nekog moranja i danas je takav standard, ili zarad dobijanja publiciteta. Što su pogrešni ciljevi u startu. Zato je dobro što imamo kompanije koje vide razliku između toga kada doniramo nešto, i između neke šire društvene odgovornosti, pomoć u ključnim promenama u društvu. Bitnije od doniranja je odgovorno poslovanje, tj. pokušavate da umanjite negativne efekte na okruženje.

15:25

Sledi Panel br. 3 – Od Davida do Golijata: Ko je sve u Srbiji društveno odgovoran i kako to radi

Moderatorka: Biljana Stepanović
Učesnici: Milica Marković, Direct Media; Nina Miloš, “Solidarna klopica”; Ana Mirković, Digital Communications Institute; Svjetlana Krčo, Dunav Net; Jovan Simić, sportskibazar.org; Ivan Lalić, Mikser House; Ana Koeshall, Fondacija Ana i Vlade Divac; Vesna Ćeranić, Executive Group

15:17

Jelena Šarenac: „U Srbiji radimo različite akcije, sa školama, društvom mladih hemičara, umetnicima. Ambasadori održivosti su naši zaposleni koji posećuju škole i razgovaraju o očuvanju životne sredine sa đacima. U projektu MIT podržavamo naše zaposlene koji žele da volontiraju i pomognu.“

Jelena Šarenac: „Svake godine objavljujemo izveštaj o održivosti. Lider smo već sedam godina za redom. Cilj nam je da smanjimo ekološki otisak naših proizvoda na planetu. Fabrika u Kruševcu je prva kompanija u Srbiji koja je 2012. dobila sertifikat o efikasnosti. Imamo proizvode koji po svojim performansama smanjuju ekološki otisak. Zato vrlo pažljivo biramo snabdevače sirovina. U logistici se trudimo da smanjimo broj pređenih kilometara.“

15:05

Počinje Case Study 4 – Henkelova Strategija održivosti – Primeri dobre prakse u Srbiji i u Adria regiji – Jelena Šarenac, Henkel

Sledi pauza za ručak

13:49

Dragoljub Žarković: „Ja ću vam reći šta se desilo posle 2012. Nama su u roku od par dana otkazani svi ugovori sa javnim preduzećima. To je pritisak koji je finansijski ozbiljan. Ono što ja vidim kao najveći problem to je taj pritisak na ogromne medijske dužnike. Vi ste na taj način toliko laka meta za one koji bi preko političke i vlasničke strukture da upravljaju medijima.“

13:35

Slađana Paunović: „Kada postavite suštinu poslovanja ili neku vrstu poslovne politike, onda dozirate i uspete da odgovorite na određene zahteve. Oko toga smo vrlo jasni i sve što smatramo da nije u javnom interesu nećemo objaviti. Javni interes ne svodi se samo na privredni subjekt, na medije. Da li mi kao mediji treba da učestvujemo u tim inicijativama, da ih finansiramo i da li ta uljuljkavamo one koji to treba rade?“

Veljko Lalić: „Situacija u srpskom novinarstvu je katastrofalna. Danas ne možete da dobijete dobar tekst. Sa profesorima smo pričali da ovde novinare treba ponovo učiti kao se pišu tekstovi. Dobijate informacije koje novinari prepišu iz hrvatskih medija. Znam kako Nedeljnik može da se podigne, da ima još 10 puta više zaposlenih, a to je ekonomski neizdrživo. Veliki mediji, veliki igrači moraju da budu stub novinarstva. “

13:25

Aristea Stakić: „Mislim da je najteže biti urednik u javnom servisu, jer je tako teško očuvati javni interes zbog svih onih koji pokušavaju da kreiraju medijsku sliku. Naši gledaoci su naši izvori i oni su dosta provereni izvori. Često se dešava da nas javne institucije navode na pogrešan trag. Kao da postoji sistem zavere između institucija oko davanja određenih informacija. Jako je teško odoleti pritiscima, ko odoli je heroj. Ti vešti ljudi koji odolevaju su i danas na funkcijama.“

Dragoljub Žarković: „Kad govorimo o društveno odgovornom obrazovanju, govorimo o svemu osim o tome da se medijski radnici profesionalno i odgovorno ponašaju. 286 puta u tekstovima sa naslovnih strana spominju se pouzdani izvori. To je frapantno. Kad nema šta, ja izmislim pozdani izvor i mislim da je to glavni problem srpskog novinarstva. Ja čujem svašta, ali oni koji objavljaju svašta su loši novinari. Nema zakona koji to može da reši, jedan od načina je samoregulacija. Moramo da imamo jednu vrstu novinarskog akta koji razdvaja uredničku od vlasničke politike. Pa, kad neko kupi medij zna da vlasničku strukturu može da menja, ali ne može da utiče na uredničku politiku.“

13:16

Saša Mirković: „Po prvi put je prošle godine definisan u zakonu javni interes. Nakon definisanja mnogo lakše razlučiti šta je to, bez obzira što postoje dileme, imajući u vidu da je ovo godina kada se ti zakoni prvi put implementiraju. Radi se o prilično velikoj i kompleksnoj oblasti. Ono što je definisano kao javni interes ne mora da bude prioritet za različite lokalne samouprave. Nešto što je u jednom gradu javni interes, ne mora da bude i u susednoj opštini, čak.“

Dalila Ljubičić: „Javni interes bi trebao da se razlikuje u tome što je to interes javnosti za pojedinca, a ne interes pojedinca. I to je ono što mnogi ne znaju, od onih koji pišu projekte do onih koji daju novac za te projekte. Društvena odgovornost takođe delimično ima javni interes.“

13:03

Sledi panel Mediji: Društveno odgovorno izveštavanje vs. poslovni interesi izdavača

Moderatorka: Jovana Gligorijević
Učesnici: Saša Mirković, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja; Dalila Ljubičić, Asocijacija medija; Slađana Paunović, Prva TV; Veljko Lalić, “Nedeljnik”; Dragoljub Žarković, “Vreme”; Aristea Stakić, RTV

12:57

Jasmina Gajić: „Od proizvoda koji imaju ružičastu traku sakupili smo za sve ove godine preko pola miliona dolara. Ponosni smo što smo sa Ministarstvom zdravlja i Fondom B92 uspeli da uvrstimo jedan nacionalni Dan borbe protiv raka dojke i to je 20.mart.“

Jasmina Gajić: „Ovu kampanju smo počeli da radimo zbog hrabrih i inspirativnih žena, žene koje su se borile i dosta njih se još uvek bori i žele da iz ove borbe izađu kao pobednice. One su želele da prenesu na okruženje da je moguće da se na uspešan način bori protiv ove bolesti. Te drage dame su nama bile inspiracija da 2004. godine krenemo u akciju borbe protiv raka dojke. Svaka 12 žena oboli od ove opake bolesti. Ono što radimo jeste da podižemo svest jer se ova bolesti, ako se otkrije na vreme, leči u 90% slučajeva.“

12:48

Sledi Case Study 3 – The Walk To End Breast Cancer; Jasmina Gajić, Avon

12:47

Princeza Katarina: „Ja verujem da je sve moguće. Mi smo primer, i svi možemo da damo. Svet je spreman da nam pomogne, sada je na nama da tu pomoć prihvatimo.“

Princeza Katarina: „Ovde se dešavaju stvari o kojima ljudi ne govore. A ako o njima ne govorimo ne možemo ni da pomognemo. I možemo da pitamo, jer pitamo za druge, ne za nas. Želimo da pokrenemo akciju da svako do građana da jedan euro, damo ih Fiatu i kupimo prevoz za sve bolesne koji nemaju prevoz da dođu na terapiju. Ovo je zemlja mogućnosti, a mogućnost je da pomognemo. A, nema veće radosti od pomaganja.“

12:35

Princeza Katarina: „Država ima odgovornost da napravi zakone i da ujedini sve oblasti u ovoj misiji. Privatni sektor treba da pokrene sve one koji još nisu aktivni u ovoj oblasti. Hoću da naglasim i bitnu ulogu medija, u visoko profesionalnom izveštavanju. Pre CSR u Srbiji je postojao i nešto što su se zvale donacije. Ni jedna vlada na svetu ne čini sve sama. Mi treba da budemo sa njima i da pomognemo. Nadam se da će naša država u budućnosti imati više onih koji daju, nego onih koji uzimaju. Mnogi ljudi iz dijaspore žele da pomognu, ali ne znaju kako. “

Princeza Katarina: „Društvena odgovornost je nova u našem rečniku i našoj odgovornosti, ali veoma važna. Radimo iz našeg srca. Sigurna sam da naši građani trebaju da imaju našu pomoć. Kada me pitaju gde je moja kruna, ja kažem u mom srcu je. To je ljubav, to je najvažnije. “

12:33

Sledi govor Her Royal Highness Crown Princess Katherine

Sledi pauza za kafu

12:05

Filip Vukša: „Izuzetno mi je drago da te prijave imaju efekta i dokazao sam i dokazaću da pojedinac stvarno može da uradi mnogo.“

Filip Vukša: „Nikada nije postojala neka realna materijalna podrška. Nego podrška ljudi oko mene. Sada kada imam oko 12.200 prijava podnetih. Najviše prijava su podnete zbog javnog prevoza.“

11:53

Filip Vukša: „Sa 15 godina stalno sam vozio bicikl na Dorćolu, i tu je bilo sve samo ne biciklistička staza. Ono što mi je više smetalo od svega, jesu biciklisti koji su se uvek žalili, svi smo se slagali u jednom, ali niko se nije potrudio da nešto uradi za to. Moja prva prijava je bila da se samo stavi znak da je to biciklistička staza. I moji roditelji nisu verovali u bilo kakvu akciju i da se nešto može promeniti. Međutim događa se da je prijava zaista prošla. Posle tri godine konstantne upornosti, zatrpao sam sa preko 150 prijava za tri godine, što je prouzrokovalo njihovo ponašanje da su zvali moje roditelje iz inspekcije da prestanem da šaljem te prijave, šta će jedan balavac da piše prijave. U početku je sigurno bio inat, a kasnije kada su stvari polako počele da se popravaljaju, tek onda mi se javila svest da stvarno može nešto da se uradi.“

11:43

Case Study 2 – Društveni aktivizam: Filip Vukša / Moderator: Vesna Dedić, RTS

11:39

Tijana Koprivica: „Ciljne grupe Delta fondacije su deca bez roditeljskog staranja, osobe sa invaliditetom, socijalno ranjive grupe, talentovani studenti. Najviše smo ponosni na projekat izgradnje Centra za smeštaj i dnevni boravak osoba sa invaliditetom Sunce u Beogradu.“

Tijana Koprivica: „Često se društvena odgovornost vezuje samo za filantropske aktivnosti, a ona treba da se veže za sve faze poslovanja. Potrebno je postaviti adekvatno korporativno upravljanje. Zato smo u kompaniji doneli politiku društvene odgovornosti i svi zaposleni su upoznati sa njom. Ono što smo prepoznali za CSR naš i društva u celini, jeste proizvodnja kvalitetnih proizvoda.“

11:21

Sledi Case Study 1 – Održivi razvoj Kompanije Delta Holding – Tijana Koprivica, Delta Holding

11:05

Neven Marinović: „U poplavama se videlo da kao društvo i biznis zajednica možemo zajedno mnogo da uradimo. Svi su reagovali brzo i iz tog možemo da izvučemo neku pozitivnu pouku. I to se ne bi desilo da nismo na ovakvim skupovima govorili o CSR. A kako su raspoređene pare, mislim da to nije u fokusu.“

Milica Stefanović: „Nikada ne bismo mogli da uradimo projekat banki humanog mleka bez podrške države i institucija koje su morale da shvate da je to njihov posao, tj. da prihvate taj projekat kao svoj. I odustajali smo od institucija kod kojih smo videle da ne prihvataju taj projekat kao svoj. I naravno, komunikacija sa potencijalnim korisnicima i davaocima.“

10:43

Dušan Stokić: „Vlada predrasuda da samo bogate mogu da se bave CSR. Naša iskustvo od 2007. godine govori, od 300 kompanije koje su prošle program, polovina su mala ili srednja preduzeća. Ako se pogledate odakle dolaze ti projekti, mene čini srećnim što male i srednje kompanije prepoznaju sve više projekte koji moraju da budu održivi. Kompanija treba da se opredeli za projekat svog poslovanja, svojih resursa.“

Daniela Gvozdenić: „Kod nas je porodica u fokusu. Porodica je za društvo najznačajniji stub. Naše polje delovanja je promovisanje provođenje vremena sa porodicom. To radimo sa projektom „Dečija igrališta“. Izgradili smo 11 dečijih igrališta, kada oduzmemo pdv od sume sa kojom su napravljena, napravili bismo još dva.“

10:38

Milica Stefanović: „Mi smo svesni da jako veliki uticaj imamo na vodene resurse širom sveta. Razumevanjem toga, svaka naša kompanija morati imati sistem za preradu vode, da smanjujemo količinu vode koja je potrebna za proizvodnju… Do 2020. želimo da postanemo vodeno neutralni. Naša strategija je da vodu prirodi možemo da vratimo jedino u partnerstvu. Zato radimo sa onima koji to znaju bolje od nas. Sa civilnim sektorom i sa državom.“

Sandra Štajner: „Imali smo preko 200 projekata od 2006. godine. Jeste činjenica da je CSR zaživeo sa ulaskom velikih korporacija na srpsko tržište. To ne znači da ćemo mi imati isti plan i iste projekte. Problema je jako puno, ali ako krenete sa idejom da svima pomognete, nećete nikome pomoći. Naš plan je da sa onim što znamo i imamo, pomognemo. S druge strane, nisu svi veliki. Mnogo je lakše sarađivati sa velikima, nego sa malima. Država tu mnogo da pomogne, da podrži okruženje da svako može da da onoliko koliko može. Ako sam ja mala pekara, koja na kraju dana želi da pokloni hleb ili kifle koje nije prodala na kraju dana, ne treba na to da plaća pdv.“

10:25

Vladimir Marinković: „ Država je preko sto stragija, pored te o društveno odgovoronom poslovanju, donela, ali i posle pet godina vidite koliko nije urađeno. Glavno pitanje je odgovornosti same države. Stalno govorimo o CSR-u privatnog sektora i one jesu nosioci toga. Što je više kompanija koje razvijaju CSR, to je povoljnija poslovna klima u državi. Država mora biti mnogo odgovornija, ne samo da se bavimo pravljenjem dokumenata, već primenom te regulative. Tu nam je značajan razvijeniji dijalog sa privredom i nevladinim sektorom. Uloga privatnog sektora nam je veoma bitna. Država ne mora mnogo da se meša, mi smo tu da napravimo ambijent, a inicijativu da prepustimo privatnom sektoru. Ako me pitate da li verujem u društveno odgovorno ponašanje državnim preduzeća – ne verujem.“

Neven Marinović: „Mnoge stvari su se promenile od 2005. do danas, manje više smo isti, isti ljudi se viđaju. To su isti ljudi koji u kompanijama žele nešto da pokrenu na bolje. Danas barem na deklarativnom nivou nećete naći kompaniju koja bar na sajtu nema odeljak CSR-a. Da li to razumemo na pravi način, to je drugo pitanje. Postoji pomak i u percepciji građana, prema našem istraživanju. 2006. godine ljudi su odgovarali da im nije bitan uticaj kompanija na životnu sredinu. Sada više razmišljaju, kada traže posao, koji su etički koncepti kompanije. Danas ipak pričamo o brizi o zaposlenima, ekologiji…“

10:14

 

Na redu je panel br. 1 – Društveno odgovorno ponašanje: Uloga države

Moderator: Marina Kosanović,
Učesnici: Milica Stefanović, Coca Cola, Sandra Štajner, Telenor; Dušan Stokić, Privredna komora Srbije; Neven Marinović, Smart Kolektiv; Zorica Džida, Vojvođanska banka; Vladimir Marinković, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije; Daniela Gvozdenić, Beiersdorf

10:04

Zorica Džida: „Vojvođanska banka pokrenula je kampanju „Generacija budućnosti“ o inkluziji dece bez roditeljskog staranja. Država ima dobar socijalni program, ali pažnja država se završava sa završetkom školovanja. 5800 dece bez roditeljskog staranja je u hraniteljskim porodicama, a 700 u domovima. Programe ove akcije polaznici koriste u mestima gde žive, u okruženju gde su odrasli. Cilj je da se socijalizacija ovim mladim ljudima olakša. Preko 375 polaznika je uključeno. Ovim treninzima su naučili kako da lakše komuniciraju, kako da podignu svoje samopouzdanje kako bi lakše i bezbednije ušli u samostalan život.“

Pokrovitelj prvog panela je „Vojvođanska banka“ o čijim CSR aktivnostima govori Zorica Džida.

09:48

Mišel Sen-Lot: „Sposobnost svake kompanije mora da bude drustvena odgovornost. Naš cilj je da privatni i javni sektor zajedno uključimo. Vi treba da utičete, vi imato pravo i privilegiju.“

 

Mišel Sen-Lot: „Biznis u Srbiji, ali i širom sveta, morate raditi iz srca, ne iz džepa. Danas treba da govorimo o CSR, ali ne samo o tome već i šta su naši potencijali, naš zakon, gde smo danas u CSR, da li smo došli do svesti, do svesti kompanija.“

 

Konferenciju je otvorio predsednik kancelarije UNICEF-a u Srbiji, Mišel Sen-Lot

09:34

Robert Čoban: „Pokrenuli smo portal drustvenaodgovornost.rs, ali i ovu konferenciju kako bi govorili o društvenoj odgovornosti kompanija, fondacija i pojedinaca. S jedne strane, bitno je da govorimo o tome koliko država podržava kompanije i pojedince koji su društveno odgovorni. S druge strane, mnogo je kontraverzi. Godinu dana je prošlo od poplava, ne znam da li iko od nas zna koliko je novca sakupljeno, gde je potrošen. U ovoj sali su danas mnoge kompanije koje su društveno odgovorne. Konferenciju smo zato podelili u nekoliko segmenata, a između ostalog govorićemo i o životinjama. Jer sa svim problemima koje ljudi danas imaju, životinje su nam na drugoj strani. Želim vam uspešan rad danas i da o ovoj temi ne govorimo samo jednom godišnje.“

Konferasije Maja Manojlović najavila je predsednika Color Press Grupe, Roberta Čobana.

09:05

Učesnici i gosti konferencije polako se okupljaju na kafi dobrodošlice.

Pratite na Tviteru hešteg #CSRSrbija2015, putem kojeg možete postavljati pitanja učesnicima.

09:00

Color Press Grupa organizuje konferenciju “CSR Srbija: Izazovi korporativne društvene odgovornosti” koja se danas održava u hotelu Crowne Plaza u Beogradu.

O društvenoj odgovornosti govoriće direktor UNICEF-a Mišel Sen-Lot, princeza Katarina, predstavnici kompanija, fondacija, kao i pojedinci koji se bave društvenim aktivizmom.

Pokrovitelji konferencije su „Vojvođanska banka“, „Avon“, „Carlsberg“, „Hemofarm“, „Delta Fondacija“, „Henkel“ i „DonCafe“.

Media Clipping