Cveta maloletnička delinkvencija: Ćosavi i besni

Sve više mladih u Srbiji prelazi na drugu stranu zakona, zbog čega maloletnička delinkvencija ozbiljno „drma“ naše društvo. Na taj problem ukazao je i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da su maloletnici samo u Beogradu, za manje od godinu dana, počinili jedno ubistvo, tri ubistva u pokušaju, veliki broj različitih krađa, ali su bili povezani i sa držanjem i „rasturanjem“ narkotika.

Prema njegovim rečima, država mora ozbiljno da se pozabavi maloletničkom delinkvencijom, jer svake godine imamo poražavajuće podatke:

„Za manje od godinu dana, u Beogradu se dogodilo jedno ubistvo i tri ubistva u pokušaju za koja se sumnjiče maloletnici. Takođe, 16 krivičnih dela nanošenje teške telesne povrede i 65 krivičnih dela nasilničko ponašanje se stavlja na teret mlađima od 18 godina. Prema podacima koje sam dobio iz beogradske policije, sumnja se da su maloletnici odgovorni za 121 razbojništvo, 724 teške krađe, 683 krađe i 31 krađu automobila. Pored toga, terete se za 22 krivična dela stavljanja u promet opojnih droga i 114 krivičnih dela držanje opojnih droga.“

Stručnjaci smatraju da je problem u sistemu koji je previše popustljiv prema izgrednicima mlađim od 18 godina, ali i da asocijalno ponašanje sve više uzima maha u društvu. Kriminalne radnje u kojima učestvuju maloletni delinkventi deo su naše svakodnevice. Iako se u Kazneno-popravnom zavodu u Valjevu nalazi 160 osuđenika, a kaznu u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu izdržava oko 200 maloletnika, te brojke bi realno mogle da budu znatno veće.

Prema rečima kriminologa Zlatka Nikolića, društvo je „ispustilo“ da vaspita nekoliko generacija, a najbolji pokazatelj toga su incidenti.

„Za svako protivzakonito delo mora da postoji adekvatna sankcija, jer u suprotnom kriminalci dobijaju satisfakciju za učinjeno“, objašnjava Nikolić. „Posebno je problematično kada se popušta mladima, jer šta god neki pričali, vaspitanja nema bez adekvatne kazne. Za bežanje sa časa mora da se izbacuje iz škole, a za pokušaj ubistva da se ide u zatvor. Ne možete očekivati da neko sam od sebe postane dobar, kao što se ne možete nadati da će trula jabuka „ozdraviti“ pored zrelih.“

Takođe, ističe Nikolić, tužilaštvo retko traži najstrože kazne za maloletnike, jer, „ne žele da se mnogo eksponiraju ili zamere nekome“. Čak i oni koje sud pošalje iza rešetaka, uglavnom budu ponovo osuđeni.

Stručnjaci ističu da je stabilna i zdrava porodica jedan od ključnih faktora za to da se dete razvija u pravom smeru. U prilog tome govori podatak da je 64 odsto osuđenih maloletnika iz nepotpunih porodica. U 40 odsto slučajeva u porodicama su zabeleženi kriminalitet i druge socijalno-patološke pojave, a 49 odsto maloletnika potiče iz porodica koje imaju socijalne potrebe.

Prema rečima sociologa Darka Dimitrovskog, etiološke karakteristike krađa mladih ljudi mogu se podeliti u dve kategorije – faktori koji su vezani za ličnost i faktori socijalne sredine.

„Lične osobine su: niži nivo inteligencije, koji se ispoljava kroz loš uspeh u obrazovanju, agresivnost, egocentričnost, samoprecenjivanje, osećaj inferiornosti, nesposobnost prihvatanja drugih, nedostatak osećaja odgovornosti, kao i emocionalna nestabilnost“, tvrdi Dimitrovski.

„Faktori socijalne sredine su degradirana porodica, neuspesi tokom školovanja, neadekvatno korišćenje slobodnog vremena, negativan uticaj sredstava masovne komunikacije, loš ekonomski položaj.“

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija kažu da se u proseku 65 do 70 odsto svih osuđenih vrati kriminalu po izlasku iz zatvora. Oni naglašavaju da su kaznene ustanove za maloletnike „poslednja brana“ pre nego što deca uđu u svet odraslih kao kriminalci.

UDRUŽENJE „STOP NASILJU NAD DECOM“ ZA IZMENU KRIVIČNOG ZAKONA

Udruženje građana „Stop nasilju nad decom“, iz Kaća, pokrenulo je inicijativu da se u Krivični zakon Srbije za decu uvede kategorija apsolutne samoodbrane. To bi, praktično, značilo da ona budu izuzeta od bilo kakve odgovornosti, bez obzira na način na koji se brane od nasilnika, odnosno od posledica koje po nasilnike ima njihova odbrana.

„Naša inicijativa podrazumeva da dete ne bude kažnjeno ni ako, braneći se, upotrebi drveni ili metalni štap, nož ili drugo hladno oružje, čak i ako ih je samo prethodno nabavilo, naravno ako se utvrdi da je to učinilo preventivno jer je izloženo nasilju“, kaže Vasilije Milosavljević, jedan od osnivača udruženja.

Štaviše, dodaje on, udruženje koje obuhvata roditelje zabrinute zbog eskalacije nasilja nad decom i maloletničke delinkvencije uopšte, traži se da se u Krivični zakon ugradi odredba koja decu abolira bilo kakve odgovornosti, čak i ukoliko upotrebe i vatreno oružje, ako su ga otela od napadača. I to bez obzira na posledice koje bi zbog toga nastale po napadača.

„Isto to važi za ako dete, braneći se, upotrebi oružje nekog od članova svoje porodice, pod uslovom da se napad od kojeg se brani dogodio u kući u kojoj živi“, kaže Milosavljević.

Direktan povod i za formiranje udruženja „Stop nasilju nad decom“, i za inicijativu za izmenu Krivičnog zakona, jeste slučaj Krstana Vukovića iz Kaća. Da bi se odbranio od dvojice punoletnih napadača, koji su ga danima reketirali i maltretirali, ovaj šesnaestogodišnjak, tada učenik prvog razreda novosadske Srednje mašinske škole „Mileva Marić Ajnštajn“, u novembru prošle godine obojicu je izbo nožem. Danas se protiv njega vodi sudski postupak za – pokušaj ubistva.

Izvor: Večernje novosti
Foto: Novosti, ilustracija