Da li znate gde je Žuća? Pomozite njegovom vlasniku da ga nađe!

Zovete u vezi sa Žućom? Znate možda gde je? Imate bilo kakve informacije? Nudim i nagradu!

Ovako se, umesto sa „halo“, javlja na telefon Petar Branković iz beogradskog naselja Voždovac. A, Žuća je pas i njegov najveći prijatelj.

Sa telefonom u jednoj, a povocem u drugoj ruci, Petar svakog dana kreće u potragu za najboljim drugom, koji je nestao pre mesec dana. Telefon puni i nekoliko puta dnevno, jer dobije i po 50 poziva ljudi koji se javljaju jer su „sličnog psa videli u kraju“. Povodac, kaže, uvek nosi za slučaj da se Žuća pojavi.

Prepešačio je Kanarevo i Petlovo brdo, otišao do kraja Banjice, zašao u Lisičiji potok. Pregledao je i ispod svake stolice na Zvezdinom stadionu, jer je životinja nestala u blizini.

– To je bezuslovna ljubav – priča Petar. – Žuća je 12 godina živeo sa mnom i sa mojom majkom, on je član porodice. Nestao je u sekundi, pošto sam otvorio vrata, okrenuo sam se na tren i njega više nije bilo. Nemoguće je da je pobegao, zato strepim da mu se nešto dogodilo. Uradiću sve da ga vratim, ili bar da saznam šta se sa njim dogodilo.

To „sve“ je Petar gotovo i uradio. Da bi dobio bilo koju vest o najboljem drugu, oblepio je ceo kraj u blizini Zvezdinog stadiona, angažovao sva udruženja životinja. Kada se niko nije javio sa pravim vestima, uzeo je kredit u banci i platio dva bilborda kod Autokomande, a zatim dao i oglas u novinama.

– Ne želim da pričam o materijalnim stvarima, to je potpuno nebitno u ovoj žalosnoj priči – odmahuje glavom Petar.

– Čim sam shvatio da od obične potrage nema vajde, otišao sam u banku i objasnio službenici o čemu se radi. I oni su me ljudi razumeli i dali mi kredit u roku od nekoliko sati. Pa, ja da bih Žuću vratio, ili barem dobio neku informaciju o njemu, prodao bih i stan!

Petrovu tugu razumeli su i njegovi poslodavci. Čim im je rekao u kakvoj je situaciji, dobio je odmor da bi mogao da se posveti potrazi. Tek posle mesec dana vratio se na radno mesto, ali od namere da Žuću vrati u porodicu, ne odustaje.

– Video sam čak 13 Žućinih dublera – objašnjava Petar.

– Poslednji je neizmerno ličio na njega, ali odmah sam znao da nije on. On nije nikakav pas sa pedigreom, to je mešanac, ali za mene on je najpametnije biće koje postoji.

– Nedelju dana posle Žućinog nestanka zvali su me na telefon – kaže Petar Branković.

– Nisu hteli da se predstave, ali su mi rekli da znaju gde mi je pas. Da je zatvoren kod jedne bake. Tražili su da im uplatim novac na račun, a oni bi me naknadno uputili na lokaciju. Iako sam nudio nagradu, ovo je iznuda i to ne prihvatam. Prijavio sam slučaj policiji, pokazao sve poruke od njih. To je bilo pre više od 15 dana, a niko mi se od inspektora posle nije javio.

Izvor: novosti.rs

Foto: novosti.rs