Danica Asurdžić i „Čuvari galaksije“: Jedinstveni nakit inspirisan holivudskim blokbasterom ostavlja bez daha

Dok Marvelovi „Čuvari galaksije“ osvajaju bioskope širom sveta i regiona, glavni lik iz ovog naučno fantastičnog filma, Grut, već je našao put do srca publike. Naime, proteklih sedmica strani mediji preneli su vest o junaku Grutu, ali ne Marvelovom, već onom kojeg je napravila Novosađanka Danica Asurdžić. Reč je o komadu nakita inspirisanom popularnim filmom, koji ovih dana putuje do reditelja Džejmsa Gana.

„To je čarobno drvo sa planete X, tumači ga Vin Dizel, i svi koji su gledali film reći će vam da ih je upravo on oduševio svojom plemenitošću, dečijim šarmom, i nasmejao do suza. Privezak sam počela da pravim pre svetske premijere, razlog je jedna scena iz trejlera za film, u kojoj Grut pruža devojčici cvet, dok u pozadini glavni junak, Piter Kvil, kaže ‘Vreme je da učinimo nešto dobro’… Oni koji me poznaju, sad bi samo klimnuli glavom i njima dalje objašnjenje ‘zašto i zbog čega’ ne bi bilo potrebno”, počinje Danica priču za Svet.rs.

http://youtu.be/qNIVga5KKJc

Fantastični komad nakita o kojem su pisali mnogi svetski portali sačinjen je od bakarne žice i poludragog kamenja, a za njegovu izradu bilo je potrebno pet dana. Zanimljivo je da privezak ima dve strane, jedna predstava Grutov lik, a druga njegovu letelicu, dok se na sredini priveska nalazi tunel za ogrlicu, pa strane mogu da se rotiraju, a da se nakit ne skida. “Grutove oči su od plavog labradorita, a poleđina priveska je u obliku ‘rakete’ – kombinacija gorskog kristala, narandžastog karnelijana i plavog obsidijana sa belim opalom, inače sam pokušala da ovim bojama napravim omaž ‘Milanu’ – to je naziv svemirske letlice glavnog junaka”, objašnjava Danica.

Zavoleti Gruta bilo je izuzeno lako, ali kada je pod imenom DeeArtist koje koristi od srednje škole podelila svoj rad na društvenim mrežama, Danica nije ni slutila da će naići na tako dobre reakcije. Gruta su hvalili na švedskom, francuskom, češkom – stigao je i do Japana i Brazila. Pomalo zbunjena zbog pažnje koju je dobila Danica je priznala da ju je jedan napis doveo do suza. “Plakala sam kao da čitam najnežnije ljubavno pismo”, priznala je autorka.

Miss Dragana Dujović sa Daničinim nakitom. Foto: Momčilo Grujić, Dragoslav Ulić

Daleko od toga da je ova umetnica nepoznata našoj javnosti. Zahvaljujući njenom nakitu Miss Srbije Dragana Dujović odnela je titulu “Miss Jewelry” u Azerbejdžanu. “Novosadskom Repro Shopu mogu da se zahvalim što sam nakon 20 godina konačno upoznala svoju komšinicu, jednu od najlepših žena Srbije, koja sada sa ponosom šeta modnim pistama Majamija, Njujorka i evropskih metropola. Naime, Dragana se njima obratila za pomoć oko izrade nakita za svoj nastup u Azerbejdžanu, gde je predstavljala Srbiju na izboru za Miss Civilization of The World. Jedini problem bio je vreme – nijedan dizajner nije hteo da se usudi da u roku od samo tri nedelje izradi komplet koji je ona zamislila. Za mene je to bio izazov, jer nikad pre nisam imala priliku da kreiram kompleksan prsluk od kristala, perja, pozlaćenih školjki i lanaca u stilu čuvenih kostima Brazilskih plesačica sa karnevala u Riu. Svaki deo morao je biti rađen po njenoj meri. Sjajno smo se družile, radila sam dan i noć, neki put sa samo četiri sata sna, čak je i Dragana plela školjke i pomagala da što pre završimo”, priseća se Danica.

Naposletku, dizajnerka kaže da je presrećna jer može da radi ono što voli i puna je podrške za mlade umetnike, koji se sve češće usuđuju da sigurno radno meste i dobru platu zamene za rad koji ih zaista ispunjava. „Postoji nepisano Balkansko pravilo kojeg se mnogi slepo pridržavaju – i pri tom greše, pokušavajući da mladima nametnu škole koje se isplate, i posao u firmi koji će im pružiti finansijsku sigurnost. Korigovati nečiji životni put, i braniti deci da rade ono što vole, ravno je ubistvu. Ubija se individua, i vremenom nastaje rascep, imamo sve, a nismo srećni, jer taj privid lažnog zadovoljstva upakovan u novčanice ne može večito da traje,“ smatra ona. „Apsolutno podržavam sve umetnike koji teže ka održanju tradicije, obeležavanju jednog vremena i stvaranju lepšeg sveta, koji su svesni da njihove kreacije jednog dana mogu završiti na polici ili zidu nekog muzeja. Umetnost je proizvod emocija, i umetnik može biti svako ko je u stanju da iskreno i lako dočara svoj unutrašnji svet, bio on siv, žut ili šaren. Disbalans nastaje ako neko želi da nametne lažnu sliku o sebi, ili mu je samo novac osnovna motivacija za rad. Najveća sreća nesrećnih je to da su tužni, siroti i usamljeni napisali najlepše pesme ili oslikali platna koja danas vrede milione. ‘Muze’ postoje i danas, to nisu mitološka bića, reći će vam svaka majka koja je detetu ukrasila tortu za rođendan. Ako u vašem svetu postoji ‘muza’, savetujem vam da joj već danas napravite nešto lepo, makar to bio venčić od maslačaka – verujem da će ga se uvek sećati sa osmehom!“

Autor: M. Radovanović, Life Content
Foto: Momčilo Grujić, Dragoslav Ulić