Dašak Italije, atmosfera Japana, romantika Pariza: Vrnjačka banja vraća stari sjaj

Vrnjačka banja poslednjih godina vraća stari sjaj. O mostu ljubavi pisao je i „Njujork tajms“ naglašavajući da je preteča onog u Parizu. Očuvane vile iz vremena Obrenovića i Karađorđevića.

Dašak Italije, atmosfera Japana, romantika Pariza, i sve to u srcu Srbije – u Vrnjačkoj banji. Svakako najveća i najpoznatija, a mnogi tvrde i najlepša banja u našoj zemlji, hvali se turističkom istorijom starom gotovo vek i po.

Uprkos podacima da u poslednje vreme ima sve manji broj domaćih turista, ne dozvoljava da joj oduzmu titulu kraljice banjskog turizma, koju opravdava sa sedam mineralnih izvora, 60 hektara zelenih površina zatvorenih za saobraćaj i bogatom kulturnom ponudom, naročito u letnjim mesecima.

U početku elitno letovalište beogradske gospode, zatim lečilište radnika i penzionera, danas banja želi da privuče i mlađe posetioce. I uspeva joj. Jednostavno, ona ima aduta za sve starosne grupe – od lekovitih voda do rok koncerata.

Najbolje ćete je upoznati šetnjom promenadom koja vraća u prošlost jer su očuvane vile iz vremena Obrenovića i Karađorđevića. Moderna zdanja, ipak, kvare utisak vremeplova. Žale se i meštani, ljuti na neplansku gradnju koja naružuje izgled stare dame. Ali tu je ogromni park na koji nema zamerke ni najkritičniji posetilac. Jorgovani, lipe i čempresi glavni su ukras Vrnjačkog parka, toliko čistog da vas je sramota da bacite opušak.

Ponosni meštani reći će vam da ne postoji nijedan znameniti Srbin koji se nije prošetao ovuda ili bar provozao fijakerom, od Ive Andrića, preko Desanke Maksimović, Maksima Gorkog, Josifa Pančića, do Danila Bate Stojkovića.

Ovi velikani nisu videli ono što posetioci od skoro mogu – japanski vrt izgrađen pre tri godine donacijom iz Zemlje izlazećeg sunca. Dalekoistočna oaza u srcu Šumadije sadrži malo jezero sa ostrvcem, čajnu kućicu, kaskadni vodopad i most i postala je atrakcija za turiste.

Manastiri u blizini

Ponosi se Vrnjačka banja i razvijenim verskim turizmom. U njenoj blizini nalaze se brojni manastiri i crkve. Manastir Žiča, u narodu poznat kao Sedmovrat, udaljen je 32 kilometra. Tu je krunisano sedam srpskih kraljeva, od Stefana Prvovenčanog do Stefana Dečanskog. Na samo 15 kilometara smeštena je Ljubostinja, ženski manastir sa pedesetak monahinja. Zadužbina kneginje Milice, koja je ovde i sahranjena, podignuta je pred Kosovsku bitku. Pažnje je vredan i manastir Svete Petke u Stublu, na obronku Gledićkih planina. U njegovoj blizini je Jerinin grad, zapravo ostatak rimskog utvrđenja iz 4. veka.

U okviru parka su i zanimljive lokacije za zaljubljene – Paviljon za venčanja, ali i Most ljubavi, na kom su se, u osvit Prvog svetskog rata sastajali učiteljica Nada i oficir Relja. Prelepu ljubavnu priču koja je plenila pažnju svih Vrnjčana prekinuo je rat. Otišao je Relja u Grčku, ali nije poginuo. Zaljubio se u zgodnu Grkinju i raskinuo veridbu sa Nadom. Da li je živeo srećno do kraja života, ne zna se, ali zna se šta je bilo sa Nadom – zbog prevelike tuge, svakim danom je kopnila sve više, da bi na kraju, mlada i nesrećna, umrla. Da bi izbegli Nadinu sudbinu, zaljubljeni parovi danas zaključavaju katanac za ogradu mosta i bacaju ključ u reku u želji da njihova ljubav večno traje. Romantika je u vazduhu posebno na Dan zaljubljenih kada se ovde održava takmičenje za najduži poljubac. Glas o vrnjačkom mostu stigao je i do Amerike – o njemu je pisao „Njujork tajms“ naglašavajući da je preteča onog u Parizu.

Izlet na Goč

Jedna od omiljenih izletničkih destinacija lokalaca, ali i turista je planina Goč, udaljena svega 11 kilometara od banje. Ski-staze, čist vazduh, netaknuta priroda, mnogobrojni ribnjaci – neki su od aduta ove planine. Tu su i prelepo veštačko jezero Selište, zabranjeno za kupanje, malinjaci, vinogradi i šljivici, kao i retke biljne vrste u čijoj neobičnosti ćete uživati ako se uputite u šetnju gočkim stazama. U zimskom periodu, turisti mogu i skijati na dve ski-staze, idealne za početnike.

Po atraktivnosti, Most ljubavi preti da potisne vrapca Gočka, maskotu Igara bez granica 1990. godine koje su održane u Banji. Simpatični vrabac sa šajkačom i opancima, simbol je grada i nalazi se na samom šetalištu.

Nezaobilazni su i lekoviti izvori za koje su znali još Rimljani. Banja je ime i dobila po selu Vrnjci, u čijem su ataru otkriveni mineralni izvori. Danas ih postoji sedam, a voda se koristi u lečenju dijabetesa, bolesti žučne kese i mokraćnih puteva, čira u želucu. Najpoznatiji i najstariji je Topla voda, poznat još u praistoriji. Meštani su ga zatrpavali u doba turske vladavine, kako bi izbegli služenje agama i begovima. Ponovo je otkriven u 19. veku kada se, kako kaže legenda, pijući vodu sa izvora, izlečio bolesni konj paroha Hadži Jeftimija Popovića.

I upravo je sredina 19. veka ključna za razvoj banje. Tada je knez Miloš Obrenović unajmio stručnjake da ispitaju kvalitet voda. Njegov ministar i namesnik maloletnog Aleksandra Obrenovića, general Jovan Belimarković izgradio je letnjikovac, koristeći beli mermer iz svog privatnog majdana na padinama Goča. Zaslužan je Belimarković i za modernizaciju banje i izgradnju prvog vodovoda. Ovaj rođeni Beograđanin poslednju deceniju svog života proveo je u banji. Njegov letnjikovac, građen po uzoru na italijanske dvorce, danas je pretvoren u Zamak kulture i najstariji je objekat posle crkve.

Banja je uspon doživela u godinama pred balkanske ratove kada je dobila veliki broj modernih pansiona, a radio je čak i bioskop. U osvit Drugog svetskog rata, banja je sa skoro 30.000 gostiju bila najposećenije turističko mesto u Jugoslaviji. Po završetku rata, gubi epitet elitnog odredišta, ali osamdesetih ponovo dobija na popularnosti. U tom periodu, godišnje je beležila 200.000 posetilaca koji su ostvarivali dva miliona noćenja. I mada je danas daleko od te cifre, na dobrom je putu da vrati stari sjaj i ponovo postane kraljica banjskog turizma.

Festivali za svačiji ukus

U julu možete osetiti i atmosferu Rija de Žaneira kada se u banji održava karneval koji okupi i 200.000 posetilaca. Na velikoj međunarodnoj povorci učestvuju karnevalske grupe iz ceog sveta, a kostimi i igračice mogu da pariraju onima u Brazilu. Uživaju i ljubitelji sedme umetnosti, jer se u avgustu tradicionalno održava Festival filmskog scenarija. Leto je rezervisano i za muzički festival „Lavfest“ koji je sve popularniji među mladima iz zemlje i inostranstva. Manifestacija čija je inspiracija ljubav, plasirala se ove godine među 12 najboljih evropskih festivala srednje veličine.

Izvor: b92
Foto: Wikimedia Commons