Dejan Cukić: Kad si poznat postaješ svačije vlasništvo

Dejan Cukić je pravi primer onih izvođača koji nose u sebi dve vrste energije – onu eksplozivnu rezervisanu za binu i drugu potpuno drugačiju koja teži smirenju, čak i povučenosti. On to objašnjava kao potrebu za ravnotežom. Na sva pitanja koja se tiču njegove dugogodišnje karijere odgovora bez ulepšavanja i kićenja, može se reći i poprilično skromno, sa istim zaključkom: "Imao sam sreće“. Tako i ne čudi što ono "legenda domaćeg roka“, kako ga često predstavljaju u javnosti, doživljava samo kao poštapalicu, a ne nešto što je on zapravo. "Nemam odnos prema muzici u smislu da imam otpor prema nekim muzičkim stvarima koje se dešavaju, prema muzici koja se sad dešava. Niko od nas nema pravo da drugom određuje šta da sluša. Ono što mene malo ljuti, ali ne previše jer sam to prepoznao još devedesetih godina, jesu poslovne tendencije, izokretanja stvari u pogrešnom pravcu. Upozoravao sam na to, ali niko me nije slušao, tako da sad mogu da kažem – baš me briga, neka jedu sve što su zakuvali. Tu mislim na odnos izdavačke industrije i veliki trik prebacivanja svega na televiziju. Ranije su nam plaćali da sviramo, a sada se očekuje da platiš da bi mogao da sviraš i pevaš. To je ta ključna stvar. Sve ide prema nečemu što je Endi Vorhol predvideo još početkom šezdestih godina – svako će biti zvezda na petnaest minuta", kaže Cukić za "Danas". "Što si stariji tako sve niže spuštaš lestvicu. Kada sam bio klinac nisam znao ni tri akorda, a sanjao sam da ću biti ‘Bitls’ kada porastem. Posle priče sa Bajagom i "Instruktorima" i doživljavanja tog nekog maksimuma, shvatio sam da je to jedno potpuno opterećujuće iskustvo. Više sam bio okrenut ka tome šta želim da postignem time što radim. U to vreme sam počeo da se razvijam autorski, jer sam pre toga sebe doživljavao samo kao izvođača. To je promena između mladosti i zrelosti jednog rokera. Kada si klinac sviraš da bi bio poznat, a kasnije pristaješ na tu užasnu mentalnu dramu da si poznat samo da bi mogao da sviraš. Shvatam da sam imao sreće. Uvek to kažem kada me pitaju ‘pa, zašto ti nisi postigao više?’ To je velika noćna mora. Postoji jedna tanka linija koju kada pređeš gubiš slobodu. To je nešto što je izuzetno teško, postaješ svačije vlasništvo. Meni to teško pada i na ovako nižem nivou, manje poznatom. Kada čujem da je neko rekao nešto što nije istina, to mene sekira, osećam se bez veze. Stalno biti na udaru je dosta naporno. Na Bajaginim koncertima u okviru turneje povodom 25 godina grupe pojavljujem se kao gost i super mi je što sada sa strane gledam na sve to. Jasno vidiš kolika količina pritiska i opterećenja leži na tom čoveku oko kojeg se vrti čitava stvar. Ne znam da li bih to mogao, ali znam da sigurno ne bih mogao da se bavim i drugim stvarim, a one me ispunjavaju i nekim drugim vrstama zadovoljstva", kaže Dejan Cukić.

Izvor: „Danas“