Dejan Petković Rambo: Najodgovorniji posao je roditeljstvo
Kada je sa četrnaest godina iz rodnog Majdanpeka otišao u Niš, gde je upisao srednju medicinsku školu, legendarni fudbaler Dejan Rambo Petković nije ni slutio da će život u blizini stadiona „Radničkog“ potpuno preokrenuti njegovu sudbinu. Pošto je više voleo da beži sa časova da bi igrao fudbal nego da bude redovan đak u školi, stručnjaci su ubrzo prepoznali njegov talenat. Na istom mestu je, sa samo šesnaest godina, upoznao i svoju suprugu Violetu, sa kojom danas ima dve kćerke. Nakon što je ostvario svoj dečački san i zaigrao u „Crvenoj zvezdi“, Rambo je otišao u Španiju, ali ga je životni put ubrzo odveo u Brazil gde je sa svojom porodicom ostao do završetka karijere. Kada je 2011. godine okačio kopačke o klin, sa suprugom Violetom i decom, sedamnaestogodišnjom Anom i petnaestogodišnjom Ines, vratio se u Srbiju. Njegovim kćerkama se toliko dopao život u Beogradu da više nisu želele da se vraćaju u Rio de Žaneiro, u kom su odrasle. Iz tog razloga, kada je početkom godine postao direktor i trener brazilskog kluba „Atlético Paranaense“, morao je sam da se vrati u Južnu Ameriku i da se na neko vreme razdvoji od porodice. Zahvaljujući internetu i modernim tehnologijama, svakodnevno je u kontaktu sa svojom porodicom, a uvek, kada je to moguće, jedni druge posećuju.
Koliko vam se život promenio od kada ste pre tri godine završili profesionalnu karijeru?
– Kada okačite kopačke o klin, sve se menja. Dvadeset i tri godine mi je svaki dan izgledao isto, išao sam na treninge, na pripreme i na utakmice, a onda je sve to prestalo. Dugo sam se pripremao za taj trenutak i mislim da sam to dosta prirodno podneo, ali postojao je period prilagođavanja. Sada imam više vremena za porodicu i prijatelje i mogu da se posvetim svim stvarima koje sam propuštao tokom profesionalne karijere.
Da li je teže baviti se fudbalom na terenu ili van njega?
– Najodgovornije je biti roditelj, a kada je posao u pitanju, mislim da čovek treba da daje sve od sebe, bez obzira na to da li sluša savete drugih ili je on taj koji savetuje nekoga. Imao sam sreće da kao fudbaler sretnem prave ljude koji su u meni videli potencijal i želeli da mi prenesu znanje, a tako ću i ja verovatno pronaći neke talentovane klince kojima ću uspeti da prenesem svoju filozofiju i najveće zadovoljstvo će mi biti da oni postignu još veće uspehe od mene.
Zbog čega su se vaša supruga i kćerke vratile u Srbiju, dok ste vi ostali da živite u Brazilu?
– Kada sam završio karijeru fudbalera, želeli smo da probamo da živimo u Srbiji i njima se ovde jako dopalo. Tada nismo znali da ću dobiti stalan posao u Brazilu. Dok sam bio na doškolovavanju, sve je bilo mnogo lakše, jer smo mogli često da se viđamo. Sada je malo drugačije. Šest meseci nisam mogao da napuštam Brazil zbog posla, pa su one morale da dolaze da me posete. Mnogo smo vezani i navikli smo da budemo zajedno. One su uvek deo mene, a zahvaljući internetu, možemo lako da komuniciramo svakog dana.
Ostatak intervjua možete pročitati OVDE.
Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Boško Karanović, Life Content
